Tehnologija je jedno od ključnih ljudskih oruđa (ili oružja) u borbi za opstanak. Bez napretka nauke i njenu primenu kroz tehnološke pronalaske, čovek se ne bi izdigao iz prirodnog okruženja odnosno ne bi se civilizacijski razvio do današnje tačke. Na žalost, postojanje određenih naučno-tehničko-tehnoloških mogućnosti i njihovo korišćenje neraskidivo je vezano za zloupotrebu odnosno za neumereno trošenje (rasipanje i uništavanje) prirodnih resursa zarad sticanja basnoslovnih bogatstava u rukama nekolicine moćnika.
Nauka odnosno tehnologija otkrivaju i pokoravaju zakone prirode. Mada neprestano otkrivaju ograničenja, nalaze i načine za njihovo prevazilaženje. U tom konstantnom ‘odmeravanju snaga’ čini se da nema kraja napredovanju. Ipak, neretko se mogu čuti i izjave, čak i od vrlo kompetentnih ljudi, o nemogućnosti ostvarivanja nekih naučnih i tehnoloških otkrića i postupaka. Dešava se da prođe tek par godina a izjava da je nešto nemoguće ili nepotrebno, ispostavlja se kao potpuno besmislena i groteskna. Evo primera olako datih izjava, iz dalje i bliže istorije, koje sada zvuče, najblaže rečeno, smešno.
“Putovanje velikim brzinama železnicom nije moguće jer će se putnici, zbog nemogućnosti disanja, podaviti”, ustvrdio je dr. Dionizije Larder (1793-1859), profesor Prirodne filozofije i astronomije na Londonskom univerzitetu. Na istu temu Martin Van Buren, guverner Nju Jorka, 1830.g., rekao je da vozovi koji jure 15 milja na sat izazivaju požare u poljima, plaše stoku, žene i decu; njegov zaključak bio je da Svevišnji sigurno nije nameravao da ljudi putuju tako vratolomnom brzinom.
“Kada se Pariska izložba 1878.g. zatvori, električna svetla će se ugasiti i niko više neće čuti za njih”, prognozirao je oksfordski profesor Erazmus Vilson.
“Amerikancima treba telefon, nama ne. Mi imamo mnogo kurira”, bio je kategoričan ser Vilijam Pris, glavni inženjer Britanski pošta 1878.g.
“Li DeForest izjavio je u mnogim novinama… da će biti moguće prenositi ljudski glas preko Atlantika. Na osnovu ove apsurdne i namerno pogrešne tvrdnje on je obmanuo javnost…”, tvrdio je 1913.g. Američki javni tužilac tvrdeći da je američki pronalazač pomoću ovih laži prodavao akcije svoje Radio telefonske kompanije.
Pomenuti DeForest, pionir radija i pronalazač vakuumske cevi, 1926 g. je tvrdio da je stavljanje čoveka u višestepenu raketu i njegovo lansiranje na Mesec gde će se spustiti živ i izvoditi naučne eksperimente a onda se vratiti na Zemlju, nemoguće i da prevazilazi divlju maštu Žila Verna.
“Leteća mašine teže od vazduha su nemoguće”, ustvrdio je 1895.g. lord Kelvina, predsednik Britanskog kraljevskog društva. Isti lord je 1883.g. tvrdio da će se ispostaviti da su rengenski zraci prevara.
Njujork tajms je 1936. decidirano pisao “Raketa nikada neće moći da napusti zemljinu atmosferu”.
“Konj je tu i tu ostaje, automobil je samo hir”, rekao je predsednik Mičigenske banke 1903.g. savetujući Horasa Raklama, advokata Henrija Forda, da ne ulaže u kompaniju Ford.
“Priznajem da mi mašta ne dozvoljava da povodom podmornica vidim bilo šta osim da one dave svoju posadu”, reče 1901.g. pisac-fantasta H. Dž. Vels.
“Televizija neće potrajati. Ona je samo bljesak”, reče 1948.g. Meri Somervil, pionir obrazovnih radio emisija.
“Ideja da će konjica biti zamenjena ovim čeličnim kolima je apsurdna”, komentarisao je maršal Hejg, 1916.g. demonstraciju moći tenka.
“Energija dobijena cepanjem atoma je vrlo slaba stvar. Svako ko očekuje izvor energije iz atoma priča besmislice”, izjavio je Ernest Raterford neposredno posle prvih eksperimenata sa cepanjem atoma. Mnogo optimističkiji je bio Aleks Levit, predsednik Levit kompanije koja je proizvodila usisivače; on je 1955.g. izjavio, ni manje ni više nego da će usisivač na nuklearni pogon biti realnost za 10 godina.
“Nema nikakve šanse da će komunikacioni sateliti biti korišćeni za obezbeđivanje boljih telefonskih, telegrafskih, televizijskih ili radio usluga unutar Sjedinjenih država”, izjavio je 1961.g. T. Kraven funkcioner FCC (Savezne komisije za komunikacije, Federal Communications Commission); ipak, 1965.g. u eksploataciju je ušao prvi komunikacioni satelit.
“Ne postoji nikakav razlog zbog koga bi iko želeo kompjuter u svom domu”, izjavio je 1977.g. Ken Olsen, osnivač i predsednik DEC-a (Digital Equipment Corp.), proizvođač velikih poslovnih kompjutera povodom najave prodaje personalnih računara.
I tako dalje i tako dalje. Lista tvrdnji da je nešto nemoguće nema kraja i nastavlja se uprkos tome što nauka i tehnologija svakodnevno probijaju sve granice. Očito inspirisan ovim faktima, pisac Artur Klark definisao je svoj zakon koji kaže da ako uvaženi stariji naučnik kaže da je nešto moguće - onda je to sigurno; ako, međutim, isti naučnik ustvrdi da nešto nije moguće onda on sigurno - nije u pravu. Jer, ustvrdio je Klark u sledećem zakonu, dovoljno razvijena nauka ne razlikuje se od magije. A za magiju, opšte je poznato - nema prepreka i granica.
Nauka odnosno tehnologija otkrivaju i pokoravaju zakone prirode. Mada neprestano otkrivaju ograničenja, nalaze i načine za njihovo prevazilaženje. U tom konstantnom ‘odmeravanju snaga’ čini se da nema kraja napredovanju. Ipak, neretko se mogu čuti i izjave, čak i od vrlo kompetentnih ljudi, o nemogućnosti ostvarivanja nekih naučnih i tehnoloških otkrića i postupaka. Dešava se da prođe tek par godina a izjava da je nešto nemoguće ili nepotrebno, ispostavlja se kao potpuno besmislena i groteskna. Evo primera olako datih izjava, iz dalje i bliže istorije, koje sada zvuče, najblaže rečeno, smešno.
“Putovanje velikim brzinama železnicom nije moguće jer će se putnici, zbog nemogućnosti disanja, podaviti”, ustvrdio je dr. Dionizije Larder (1793-1859), profesor Prirodne filozofije i astronomije na Londonskom univerzitetu. Na istu temu Martin Van Buren, guverner Nju Jorka, 1830.g., rekao je da vozovi koji jure 15 milja na sat izazivaju požare u poljima, plaše stoku, žene i decu; njegov zaključak bio je da Svevišnji sigurno nije nameravao da ljudi putuju tako vratolomnom brzinom.
“Kada se Pariska izložba 1878.g. zatvori, električna svetla će se ugasiti i niko više neće čuti za njih”, prognozirao je oksfordski profesor Erazmus Vilson.
“Amerikancima treba telefon, nama ne. Mi imamo mnogo kurira”, bio je kategoričan ser Vilijam Pris, glavni inženjer Britanski pošta 1878.g.
“Li DeForest izjavio je u mnogim novinama… da će biti moguće prenositi ljudski glas preko Atlantika. Na osnovu ove apsurdne i namerno pogrešne tvrdnje on je obmanuo javnost…”, tvrdio je 1913.g. Američki javni tužilac tvrdeći da je američki pronalazač pomoću ovih laži prodavao akcije svoje Radio telefonske kompanije.
Pomenuti DeForest, pionir radija i pronalazač vakuumske cevi, 1926 g. je tvrdio da je stavljanje čoveka u višestepenu raketu i njegovo lansiranje na Mesec gde će se spustiti živ i izvoditi naučne eksperimente a onda se vratiti na Zemlju, nemoguće i da prevazilazi divlju maštu Žila Verna.
“Leteća mašine teže od vazduha su nemoguće”, ustvrdio je 1895.g. lord Kelvina, predsednik Britanskog kraljevskog društva. Isti lord je 1883.g. tvrdio da će se ispostaviti da su rengenski zraci prevara.
Njujork tajms je 1936. decidirano pisao “Raketa nikada neće moći da napusti zemljinu atmosferu”.
“Konj je tu i tu ostaje, automobil je samo hir”, rekao je predsednik Mičigenske banke 1903.g. savetujući Horasa Raklama, advokata Henrija Forda, da ne ulaže u kompaniju Ford.
“Priznajem da mi mašta ne dozvoljava da povodom podmornica vidim bilo šta osim da one dave svoju posadu”, reče 1901.g. pisac-fantasta H. Dž. Vels.
“Televizija neće potrajati. Ona je samo bljesak”, reče 1948.g. Meri Somervil, pionir obrazovnih radio emisija.
“Ideja da će konjica biti zamenjena ovim čeličnim kolima je apsurdna”, komentarisao je maršal Hejg, 1916.g. demonstraciju moći tenka.
“Energija dobijena cepanjem atoma je vrlo slaba stvar. Svako ko očekuje izvor energije iz atoma priča besmislice”, izjavio je Ernest Raterford neposredno posle prvih eksperimenata sa cepanjem atoma. Mnogo optimističkiji je bio Aleks Levit, predsednik Levit kompanije koja je proizvodila usisivače; on je 1955.g. izjavio, ni manje ni više nego da će usisivač na nuklearni pogon biti realnost za 10 godina.
“Nema nikakve šanse da će komunikacioni sateliti biti korišćeni za obezbeđivanje boljih telefonskih, telegrafskih, televizijskih ili radio usluga unutar Sjedinjenih država”, izjavio je 1961.g. T. Kraven funkcioner FCC (Savezne komisije za komunikacije, Federal Communications Commission); ipak, 1965.g. u eksploataciju je ušao prvi komunikacioni satelit.
“Ne postoji nikakav razlog zbog koga bi iko želeo kompjuter u svom domu”, izjavio je 1977.g. Ken Olsen, osnivač i predsednik DEC-a (Digital Equipment Corp.), proizvođač velikih poslovnih kompjutera povodom najave prodaje personalnih računara.
I tako dalje i tako dalje. Lista tvrdnji da je nešto nemoguće nema kraja i nastavlja se uprkos tome što nauka i tehnologija svakodnevno probijaju sve granice. Očito inspirisan ovim faktima, pisac Artur Klark definisao je svoj zakon koji kaže da ako uvaženi stariji naučnik kaže da je nešto moguće - onda je to sigurno; ako, međutim, isti naučnik ustvrdi da nešto nije moguće onda on sigurno - nije u pravu. Jer, ustvrdio je Klark u sledećem zakonu, dovoljno razvijena nauka ne razlikuje se od magije. A za magiju, opšte je poznato - nema prepreka i granica.
0 komentara:
Постави коментар