SAGE ZA NOVI MILENIJUM

Literarni žanr koga nazivaju ’epska’ fantastika, fantastika magije i mača ili tamnica i zmajeva, veoma je popularan kod čitalačkih masa, na radost izdavača i njihovih pisaca-najamnika. Ne čudi stoga masovna proizvodnja čak bi pravilnije bilo govoriti neumerena hiperprodukcija dela sa sadržajima koji se ’prepoznaju’ kao epska fantastika i podrazumevaju bazični zaplet u kome se sukobljavaju sile Dobra-Svetla i Zla-Mraka, u neko pogodbeno vreme koje podseća na srednji vek (sa pripajućim kraljevstvima, zamkovima, feudalnim odnosima, divljim ’necivilizovenim’ zemljama i plemenima) i fantastičnom ikonografijom od zmajeva, patuljaka i sličnih bića, čarobnjaka, ’funkcionalnih’ vradžbina, artefakata sa natprirodnim moćima itd. Odlika moderne epske fantastike je da dolazi u serijalima podebelih knjiga (sa pripadajućim geografskim kartama) u kojima se naširoko opisuju avanture junaka, naroda, vojski, različitih vrsta živih bića. Publika, pak, voli i traži upravo tako obimne knjige jer im to, očito, daruje iluziju ’pravih’ izmišljenih svetova.
    Epska fantastika je, od strane teoretičara, najčešće prepoznavana kao savremeni nastavljač duge linije dela koja se određuju kao epovi, legende, sage. Ono što su bile čudesne pripovesti iz vremena kada je postojalo samo usmeno pripovedanje, preko „Epa o Gilgamešu“, „Odiseje“, „Beovulfa“, „Hiljadu i jedne noći“, velškog „Mabinogiona“ ili persijske „Šahname“ sve do klasičnih dela iz XVIII i XIX veka, početkom XX veka pretočilo se u priče štampane u jeftinim ’palp’ časopisima koji su donosili šarenu zabavu širokom puku - a u tu svrhu su ’mešane’ različite tradicije da bi se stvorila ’nova’ fantastička stvarnost: setimo se delova Lavkraftovog opusa te Konana Varvarina iz pera Roberta Hauarda koji je najinventivniji od brojnih pisaca kakvi su Sprag de Kemp, Lester del Rej, Džek Vilijams, Džek Vans. Zvanično rođenje novog žanra došlo je polovinom 1950-tih kada je Tolkin objavio trilogiju „Družina prstena“ koja je i posle pet decenija kultna knjiga u koju se zaklinju svi ljubitelji ovakve proze. Tolkinov bljesak - u kome ima elemenata širokog enciklopedijskog znanja, talenta za građenje saga te neprevaziđene moći stvaranje i mitologizovanja sasvim ’novog’ sveta - i dalje zasenjuje sve autore koji se kreću stazama ovog žanra; na žalost većina samo ponavlja kurentne obrasce, bez ikakvih inventivnih pomaka. No, ni publika nije mnogo zahtevnija i uživa u iščitavanju poznatih situacija. Čini se da Tolkin svoju popularnost mora da zahvali specifičnom ukusu hipi generacije koja je tragala za sadržajima koji iskaču iz okvira malograđanštine a što „Gospodari prstenova“ nude svojom infantilnom, fantastičko-eskapističkom (maksimalno od sadašnjosti odmaknutom) pričom. Status kultnog dela ’preuzele’ su nove generacije ali iz razloga pomodarstva i egzotike a ne zbog bunta ili traganja za nečim novim, nesvakidašnjim. Mada se epska fantastika masovno piše i troši, retka su dela koja svojim kvalitetima mogu da se primaknu Tolkinu - takvi su serijal romana o Zemljomorju Ursule le Gvin (koju je u mnogočemu kopirala autorka Harija Potera), Amber serija Rodžera Zelaznija, Pulmanova trilogija „Njegova mračna tkanja“, deo “Letopisa Tomasa Kovenanta Nevernika” Stivena Donaldsona, te veličanstvena “Knjiga Novog sunca” Džina Volfa.
Istini za volju, od mnoštva povesti o raznim junaštvima i čudesnim događanjima, koje su se vekovima pripovedale uz vatre, mnoge pale u zaborav; isto su tako zaboravljene i brojne knjige popularne među savremenicima. Šta će od današnjih priča/ knjiga preskočiti generacijske barijere i održati se u budućim vremenima niko sa sigurnošću ne može tvrditi. Ova neizvesnot ne sprečava autore da stvaraju nove svetove a čitaoce da u njima uživaju. S vremena na vreme nije na odmet osvrnuti se i napraviti izbor najzanimljivijih dela koja savremenost nudi. Takvu ulogu ima knjiga “Legende”, originalno ‘sakupljena’ 1998.g. a prošle godine prevedena na srpski i objavljena u “Laguni”; Robert Silverberg, živi klasik naučne i epske fantastike, sakupio je priče 10 autora (i dodao jednu svoju) koje se dešavaju u njihovim najuspelije izmaštanim svetovima. Od ‘tekućih’ klasika tu su Ursula le Gvin (sa pričom iz Zemljomorja), En Mekafri (sa fragmentom serije o jahačima zmajeva sa Perna), Stiven King (epizodom iz serijala Mračna kula), Silverberg (pričom iz Madžipur sveta). Uz Terija Pračeta (i veseli Disksvet), stoje Teri Gudkajnd, Orson Skot Kart, Tad Vilijems, Rejmond Fajst, Robert Džordan koji takođe imaju brojne ljubitelje svojih serijala. Konačno, zastupljen je i Džon R. R. Martin pričom koja pripada svetu serijala “Pesma leda i vatre”, u poslednjoj deceniji svakako najuspelijeg dela epske fantastike. Silverbergovom izboru može se zameriti izostanak nekih autora (pre svih Džina Volfa) odnosno potenciranje pisaca koji jesu popularni ali je njihov kvalitet slab ili čak minoran (Džordan, Fajst). Ipak, reč je zanimljivom projektu sagledavanja trenutne epsko-fantastične ‘ponude za budućnost’; na pitanje koja će od ponuđenih saga ‘živeti’ i za 50 godina odgovor će dati samo vreme i budući čitaoci - ako ih uopšte bude.