IZ ISTORIJE U BUDUĆNOST

Dugoočekivani roman „Izgubljeni simbol“ Dena Brauna pojavio se septembra prošle godine instantno postavši globalni bestseler kojim su postavljeni novi standardi u prodaji ove vrste proizvoda; naime, ne samo što je knjiga dugo najavljivana (pune dve godine se znao naslov pa i okvirni datum izlaska) pa je medijska kampanja i tenzija pažljivo dozirana i održavana, već knjiga nije ’procurela’ uprkos masovnoj proizvodnji i, prema najavljenom planu simultanog pojavljivanja na svim tačkama sveta, transportima na različite tačke sveta, od Amerike, Evrope, Azije i Australije (uz sporadične rukavce koji su vodili u neke delove Afrike pa čak i do zabiti zvane zemlja Srbija na Istoku; za izuzetno brzo objavljivanje prevoda na srpski zaslužan je novosadski „Solaris“). Rezultat kampanje je najveća i najbrža globalna prodaja neke knjige, kakva nikada do tada nije zabeležena (a teško da će u skorije vreme neko uspeti da je nadmaši). Naravno, temelj sveukupnih planova i taktike je uspeh Braunovog romana „Da Vinčijev kod“ (iz 2003.g) koji je takođe bio nova stepenica u svetu literarnog biznisa ne samo zbog velike prodaje već i zbog rasprostranjenosti širom zemaljskih dužina te, konačno (a ne najmanje bitno), zbog dugotrajnosti svog ostajanja u žiži interesovanja. Svega ne bi bilo da „...kod“ nije dostigao osetljivu ravnotežu intrigantne teme, fakata, spekulacija i, konačno, akcije. Da je balans poremetio bilo koji elemenat obični (neuki ali ljubopitljivi i razmaženo-nervozni) čitaoci bi se ili mučili sa beskrajnim nabrajanjima istorijskih činjenica posle kojih bi se ređale teorije o zaverama (ako bi neko imao strpljenja da čita do tih strana) ili bi lako preleteli preko još jedne rutinske jurnjave za blagom uz povremene borbe sa moćnim (i nevaljalim) suparnicima. No, Braun je već prošao škole bestseler šegrta i bio sposoban da zanatski valjano odradi posao i napravi delo koje će ’zapinjati za oko’. Svakako je u pripremi elementa kojima će barati računao i na planetarnu snagu Katoličke crkve i njenih dogmi ali i kontraverze koje je prate kroz vreme, kulminiraju u XX veku i prebacuju se u Novi Milenijum. Mudar izbor doneo je rezultate koji su, ipak, premašili i najneobuzdaniju maštu.
    Teret slave „Da Vinčijevog koda“ svakako je pritiskao pisca jer napisati slabiju knjigu bio bi dokaz da je prethodna slučajni ’sretni pogodak’ iza koga nema ’štofa’; da bi se napisala bolja knjiga trebalo bi naći jake i intrigantne adute. Pošto je najjači adut, Crkvu-religiju, odigrao, Braun je očito zapitao koju ogranizaciju obavija najviše tajni i kontraverzi i došao do zaključka da su to - masoni. Bratstvo Slobodnih zidara vekovima je prisutno širom Zapadnog sveta, čine ga bogati i ugledni ljudi, zvanično se zalaže za dobrobit zajednica u kojima postoji ali je obavijeno bezbrojnim tajnama, prati ga nepoverenje i podozrenje. Pisac je mogao da zaplete priču oko bilo kog nedovoljno poznatog događaja iz istorije ili sadašnjosti masona i da ponudi uzbudljivu jurnjavu za nekim artefaktom, spisom/knjigom koji će razotkriti ko je sve bio mason i za šta je ovo bratstvo zaslužno a za šta ’krivo’. Braun je, pak, rezonovao šire (i dublje), odbijajući da igra samo na ’jednu kartu’ i u čitavu zavrzlamu upleo nekolike spekulativne linije. Potraga zaista pokušava da otkrije veliku tajnu masova - drevnu mudrost koja daje čoveku božanske moći a koja je skrivena da ne bi bila zloupotrebljena jer ljudi joj još uvek nisu dorasli; naravno, da li drevna mudrost postoji ili je samo izmišljena otkriće oni koji prate tragove i tačno ih odgonetnu. Na suprotnoj strani od ove mistifikacije stoji ’suva nauka’, istina još u povoju, skrivena iza imena ’noetika’ koja, koristeći najsavremeniju tehnologiju, pokušava da otkrije (ne)postojanje ljudske duše ili fenomene kakvi su energetska snaga misli. I dok profesor Robert Langdon nastoji da spase kidnapovanog prijatelja otkrivanjem tajne ’masonske piramide’, bežeći od specijalnog odeljenja CIA-je, krstari Vašingtonom, od hodnika i katakombi Kapitola, preko Kongresne biblioteke, spomenika Džordžu Vašingtonu, sve do vrha obeliska u srcu tog grada, dve odvojene linije približavaju se i spajaju u zapanjujuća saznanja koja su drevnim misliocima bila poznata ali su ih ljudi uskih vidika izbrisali. Posle vekova skrivanja, ta vrhunska istina na putu je da se ponovo pojavi i obznani. Bez nje ljudska civilizacija neće još dugo opstati već će se srušiti pod teretom materijalnih dobara koja se bezmerno gomilaju. A ta istina jeste da je čovek hram božiji jer da božija sila nije želela da čovek bude mudar ne bi ga obdarila sposobnošću da uči. A rezultat tog učenja može biti samo oblikovanje stvarnosti. Buda je sledbenicima govorio ’Ti sam si bog’ a Isus da je ’carstvo nebesko u vama’ obećavši ’šta ja mogu možete i vi - pa i više’. Zaključak romana nedvosmislen je i optimistički.
    „Izgubljeni simbol“ meša fikciju i spekulacije; sve opisane državne i nedržavne institucije, obredi, spomenici, umetnička i folozofska dela stvarni su. Postoji Institut za noetičke nauke. Godine 1991. tajanstveni dokument zaključan je u sef direktora CIA; u njemu je sadržana lokacija jedne tajne podzemne prostorije a sadrži i izreku ’tamo negde je zakopano’. Citati iz Biblije su stvarni a njihova tumačenja i zvanično dogmatska ali i nedogmatizovana. Šta je zaista onako kako u romanu piše ostavljeno je čitaocu da razluči. I finale romana svako će prihvatiti prema sopstvenim afinitetima; tako će reagovati i na optužbu-tvrdnju da su masoni platili Braunu da ih toliko hvali. Ono što se ne može sporiti jeste da je priča dinamična, uzbudljiva i prepuna ezoterije. Sudeći prema prodaji „Izgubljeni simbol“ je još jedna laka intriga koja godi ’civilizovanim’ Zapadnjacima koji su dobro ugazili u XXI vek.