Među letnjim dilemama koje muče sve koji sebi mogu da priušte odmor pa dakle i putovanje na more, brčkanje u slanoj vodi i leškarenje pod suncobranima, ni malo nije bazazlena nedoumica koju knjigu poneti na plažu. U širokom i dalekom belom svetu koji ništa ne prepušta slučaju (ako iza toga leži profit), ni problem knjiga za plažu nije ostao neprostudiran. Čitavi bataljonji raznoraznih stručnjaka za ukus publike predviđa i planira šta će se to čitati tokom leta; jednom usvojeni planovi ispostavljaju se menadžerima koji ih odobravaju pa se onda plan sprovidi u delu – od pisaca se naručuju knjige određenih sadržaja, zapleta i raspleta, ilustratori crtaju atraktivne korice, smišljaju se ’blurbovi’ tj. kratke i efektne rečenice, u štamparijama se rezervišu termini za proizvodnju knjig itd itd. Rečju, ništa se prepušta slučaju. Kad srećni radnici krenu na put na autobuskim i železničkim stanicama odnosno na aerodromima već ih čekaju gondole sa najnovijih, najuzbudljivijim naslovima koje treba staviti u torbu i otputovati. Ko ne kupi knjigu tamo moći će da je kupi na benzinskim pumpama, u samoposlugama, na ulicu, u poštama, na putu za plažu...
Ovaj sistem uhodavan je decenijama i reklo bi se da je doveden do savršensta, da klizi bez otpora ili zastajanja. a onda su počele da se dešavaju promene. U svet letnje lektira stigle su – elektronske knjige. Čini se da je tačka u kojoj su elektronske knjige postale ravnopravne sa papirnim upravo nastupila jer su veliki izdavači klasičnih knjiga počeli da paralelno nude najnovija izdanja i u elektronskim verzijama za sveprisutnije spravice koje zamenjuju papirne knjige.
Oni koji malo duže pamte i prate dešavanja na izdavačkim poljima setiće se anegdote koja datira iz ranih 1980-tih, na početku ere personalnih računara. Na nekoj izložbi tih elektronskih novotarija velikana naučne fantastike, pisca Isaka Asimova, neki je drči i poletni kompjuteraš rekao mu je kako je knjigama prošao rok i da su kompjuteri budućnost. Asimov ga je upitao da li mogu da naprave kompjuter koji će biti prenosiv, na kome će se moći čitati knjige. Uz neka poboljšanja biće i to moguće, reče kompjuteraš. A da li će biti moguće da se knjige listaju, da se podvlače neki redovi, pisi beleške na marginama, pitao je dalje Asimov. Uz još neka poboljšanja i to će biti moguće, glasio je odgovor. A zašto biste sve to radili kad knjege već sad sve to mogu, upitao je slavni pisac. Nepune tri decenije kasnije elektronske knjige uvveliko su stvarnost koja napreduje i ima sve šanse da potisne papirnu knjigu. Na tržistu je bezbroj ne preterano skupih a lakih, preglednih i praktičnih spravica koje mogu da rade bukvalno na svakom mestu i pružaju ne samo veliko bogatstvo sadržaja za čitanje već i dodatne pogodnosti dopisivanja, podvlačenja, uveličavanja redova-stranica, prilagođavanja sjaja podloge i slova oku čitaoca. Na njima se mogu čitati ne samo knjige već i stripovi odnosno pratiti svakojake multimedijalne mešavine sa ’živim’ dijagramima, video i audio klipovima itd itd. elektronske knjige pojavljuju se u različitim formatima, od standardnog PDF-a do raznih specijalizovanih. Ali problem prilagođavanja raznih formata nije akutan kao onaj koji je svojevremeno tresao početke video tržišta; svakodnevno se pojavljuju programi koji konvertuju šarolike formate u željene. Istini za volju na taj način se otvara i prosto za svakojaka piratisanja sa kojima se bore filmska i muzička industrija ali, čini se da je to neminovnost koju donosi kompjuterski razvoj. I konačno, možda i najvažniji činilac u ovoj priči su nove genracije konzumenata koje se navikle na kompjuere i njihovo trošenje a knjige su im nešto arhaično, nešto što je na putu za muzej.
Kako bilo da bilo, potez izdavačkih kuća koje su do sada štampale samo papirne knjige a sada nude najnovija izdanja i u elektronskoj verziji dostupnoj preko internet kupovine, svakako ima svoje značenje. Da li su to prve naznake da je trka između knjiga i njihovih elektronskih verzija ušla u novu fazu u kojoj su takmaci u najmanju ruku, manje-više ravnopravni? Vreme će pokazati kako će se situacija razvijati. Za ovo leto, pak, hit će biti bestseleri bilo u papirnom ili elektronskom obliku.
Ovaj sistem uhodavan je decenijama i reklo bi se da je doveden do savršensta, da klizi bez otpora ili zastajanja. a onda su počele da se dešavaju promene. U svet letnje lektira stigle su – elektronske knjige. Čini se da je tačka u kojoj su elektronske knjige postale ravnopravne sa papirnim upravo nastupila jer su veliki izdavači klasičnih knjiga počeli da paralelno nude najnovija izdanja i u elektronskim verzijama za sveprisutnije spravice koje zamenjuju papirne knjige.
Oni koji malo duže pamte i prate dešavanja na izdavačkim poljima setiće se anegdote koja datira iz ranih 1980-tih, na početku ere personalnih računara. Na nekoj izložbi tih elektronskih novotarija velikana naučne fantastike, pisca Isaka Asimova, neki je drči i poletni kompjuteraš rekao mu je kako je knjigama prošao rok i da su kompjuteri budućnost. Asimov ga je upitao da li mogu da naprave kompjuter koji će biti prenosiv, na kome će se moći čitati knjige. Uz neka poboljšanja biće i to moguće, reče kompjuteraš. A da li će biti moguće da se knjige listaju, da se podvlače neki redovi, pisi beleške na marginama, pitao je dalje Asimov. Uz još neka poboljšanja i to će biti moguće, glasio je odgovor. A zašto biste sve to radili kad knjege već sad sve to mogu, upitao je slavni pisac. Nepune tri decenije kasnije elektronske knjige uvveliko su stvarnost koja napreduje i ima sve šanse da potisne papirnu knjigu. Na tržistu je bezbroj ne preterano skupih a lakih, preglednih i praktičnih spravica koje mogu da rade bukvalno na svakom mestu i pružaju ne samo veliko bogatstvo sadržaja za čitanje već i dodatne pogodnosti dopisivanja, podvlačenja, uveličavanja redova-stranica, prilagođavanja sjaja podloge i slova oku čitaoca. Na njima se mogu čitati ne samo knjige već i stripovi odnosno pratiti svakojake multimedijalne mešavine sa ’živim’ dijagramima, video i audio klipovima itd itd. elektronske knjige pojavljuju se u različitim formatima, od standardnog PDF-a do raznih specijalizovanih. Ali problem prilagođavanja raznih formata nije akutan kao onaj koji je svojevremeno tresao početke video tržišta; svakodnevno se pojavljuju programi koji konvertuju šarolike formate u željene. Istini za volju na taj način se otvara i prosto za svakojaka piratisanja sa kojima se bore filmska i muzička industrija ali, čini se da je to neminovnost koju donosi kompjuterski razvoj. I konačno, možda i najvažniji činilac u ovoj priči su nove genracije konzumenata koje se navikle na kompjuere i njihovo trošenje a knjige su im nešto arhaično, nešto što je na putu za muzej.
Kako bilo da bilo, potez izdavačkih kuća koje su do sada štampale samo papirne knjige a sada nude najnovija izdanja i u elektronskoj verziji dostupnoj preko internet kupovine, svakako ima svoje značenje. Da li su to prve naznake da je trka između knjiga i njihovih elektronskih verzija ušla u novu fazu u kojoj su takmaci u najmanju ruku, manje-više ravnopravni? Vreme će pokazati kako će se situacija razvijati. Za ovo leto, pak, hit će biti bestseleri bilo u papirnom ili elektronskom obliku.
1 komentara:
Moj izbor je elektronska knjiga. Veliki izbor e-knjiga možete pronaći na linku iznad.
Постави коментар