Leto je definitivno završeno, barem što se tiče većeg dela Zapadnog sveta, dakle Evrope i Amerike, i stvari se posle programirane opuštenosti vraćaju u normalu što bi reklo u uobičajene tokove biznisa. Bauk SEKE (svetske ekonomske krize) ponovo zaposeda prve stranice novina i prve minute informativnih TV i radio emisija; no, na sledećim stranicama istih novina odnosno u novim minutima emisija, pošto ’prođu’ novosti iz ekonomije i sa svetskih kriznih područja, otvaraju se rubrike posvećene lepšim stranama civilizacije, od umetnosti i sporta do popularne kulture i, u njenom okviru (manje ili više teške – ali svakako ne preteške), literature. Već prvi pogled prema novim, upravo izašlim knjigama odnosno onima koje se očekuju, otkriva da se broj dela koja figuriraju za potencijalne best-selere nije drastično smanjio, odnosno da ova proizvodnja i dalje radi punom parom. Čini se da pisci-najamnici velikih izdavača i dalje pišu nesmanjenim tempom. Teško je reći da li je ovakvo stanje rezultat procene da je kriza na zalasku ili potpuno drugačijeg koncepta po kome treba nastaviti kao da se ništa nije desilo. U svakom slučaju, broj knjiga sa šarenim i zavodljivim koricama te pompeznim ’blurbovima’ - plaćenim preporukama došlim iz pera poznatih pisaca, nije bitno manji nego što je bio proteklih godina. No, javnosti su nepoznata dešavanja u uredničkim kancelarijama u kojima se daju nalozi šta i kako pisati, odnosno u kojima se odlučuje koja će se od ponuđenih knjiga objaviti. Ne treba biti preterano upoznat sa tehnikom proizvodnje bestselera pa zaključiti da je vrlo verovatno zaustavljen popriličan broj knjiga za koje se nije moglo ustvrditi da će se ’popeti’ na liste najprodavanijih; ’prošle’ su samo knjiga koje će odmah biti best-seleri, bilo zbog teme kojom se bave bilo jer su delo ’proverenog’ pisca; takav je Den Braun, autor „Da Vinčijevog koda“ kome upravo 15. septembra treba da se pojavi novi roman pod imenom „Izgubljeni simbol“ od koga se očekuje da ’pokori’ sve best-seler liste sveta.
U svakom slučaju, potencijalni kupac lako se može informisati o naslovima čije pojavljivanje se očekuje u narednih par dana, nedelja i meseci (sve do pune godine unapred), bilo na stranicama novina ili periodičnih kataloga bilo na Internet sedištima izdavača. Već prema sopstvenom interesovanju kupac (što ne znači uvek i čitalac) će tražiti naslove krimi, istorijskih ili ’romantičnih’ knjiga, horora, naučne i epske fantastike. Ono što mu, čak i pri ovlašnom pogledu, upada u oči jeste da je ogromna većina novih knjiga u stvari nastavak nekih prethodnih (koje su, opet, nastavci nastavaka); u ostalim slučajevima gotovo redovno je reč o prvom delu neke nove trilogije ili tetralogije. Serijalizacija knjiga je oproban način da se prodaja neke knjiga kontroliše jer - ako je neko kupio jednu knjigu iz serije teško će odoleti da ne vidi ’šta je bilo posle’ odnosno da se upozna sa novim doživljajima starih heroja, nadajući se da će oni biti dobri kao i raniji ili da će se popraviti ako su prošli put bili slabi. Nastavci su se uvukli u sve žanrove: u epskoj fantastici su gotovo poslovični, naučna fantastika i horor krenuli su tim ’utabanim’ putem. Istorijski romani takođe se ispisuju ’na metar’, krimići prate nizanje slučajeva pozitivnih ili negativnih junaka. Čak se i u ljubićima pojavljuju serijali mada ove knjige insistiraju na proverenoj vrednosti ’jedne ljubavi za ceo život’;nastavci su svakako primereni sledbenicama ’svetlog primera’ knjige „Seks i grad“. Čak je i Den Braun napisao novi nastavak doživljaja svog junaka Roberta Lengdona.
Tajna zavodljivost nastavaka svima je jasna: praćenju junaka koji je već upoznat i ’prisvojen’ je - neodoljivo; čitaoci se sa starim herojem osećaju sigurno i smireno, znaju sa velikom verovatnoćom šta ih očekuje i to i dobijaju. To je kao kad ljubitelj krempita dođe u poslastičarnicu i kupi - krempitu. On zna šta voli i šta želi; istini za volju korica nove krempite može biti manje hrskava ili će fil biti za nijansu slađi ali ono što jede i dalje ostaje njegova omiljena krempita. Naravno, moguće je posegnuti za nečim novim ali lenji i razmaženi kupci ne žele da rizikuju, nije im do eksperimentisanja. Lagodnost potpomognuta lenjošću idealne su kombinacije za ’dobar’ život. A u nesigurnom dobu koje živimo, nastavci su svojevrsna (makar i mršava ali utešana) potvrda da smo postojali u nekim lepšim vremenima i da će, kao što se nižu nove knjige ’iste fele’, i tih lepših vremena ponovo biti. Možda je to sasvim naivno i eskapističko gledanje na okruženje ali je, s druge strane, tako - ljudsko. Nastavci, dakle, jesu stalno u modi a danas su to još i više - još su potrebniji i željeniji nego ikad. Prema tome, u ime prošlosti, čitajmo nastavke, nadajmo se i uživajmo; ili kako to reče ime jednog dobrog benda iz Banatskog novog sela - Napred u Prošlost (koja je bila lepša i bolja)!
U svakom slučaju, potencijalni kupac lako se može informisati o naslovima čije pojavljivanje se očekuje u narednih par dana, nedelja i meseci (sve do pune godine unapred), bilo na stranicama novina ili periodičnih kataloga bilo na Internet sedištima izdavača. Već prema sopstvenom interesovanju kupac (što ne znači uvek i čitalac) će tražiti naslove krimi, istorijskih ili ’romantičnih’ knjiga, horora, naučne i epske fantastike. Ono što mu, čak i pri ovlašnom pogledu, upada u oči jeste da je ogromna većina novih knjiga u stvari nastavak nekih prethodnih (koje su, opet, nastavci nastavaka); u ostalim slučajevima gotovo redovno je reč o prvom delu neke nove trilogije ili tetralogije. Serijalizacija knjiga je oproban način da se prodaja neke knjiga kontroliše jer - ako je neko kupio jednu knjigu iz serije teško će odoleti da ne vidi ’šta je bilo posle’ odnosno da se upozna sa novim doživljajima starih heroja, nadajući se da će oni biti dobri kao i raniji ili da će se popraviti ako su prošli put bili slabi. Nastavci su se uvukli u sve žanrove: u epskoj fantastici su gotovo poslovični, naučna fantastika i horor krenuli su tim ’utabanim’ putem. Istorijski romani takođe se ispisuju ’na metar’, krimići prate nizanje slučajeva pozitivnih ili negativnih junaka. Čak se i u ljubićima pojavljuju serijali mada ove knjige insistiraju na proverenoj vrednosti ’jedne ljubavi za ceo život’;nastavci su svakako primereni sledbenicama ’svetlog primera’ knjige „Seks i grad“. Čak je i Den Braun napisao novi nastavak doživljaja svog junaka Roberta Lengdona.
Tajna zavodljivost nastavaka svima je jasna: praćenju junaka koji je već upoznat i ’prisvojen’ je - neodoljivo; čitaoci se sa starim herojem osećaju sigurno i smireno, znaju sa velikom verovatnoćom šta ih očekuje i to i dobijaju. To je kao kad ljubitelj krempita dođe u poslastičarnicu i kupi - krempitu. On zna šta voli i šta želi; istini za volju korica nove krempite može biti manje hrskava ili će fil biti za nijansu slađi ali ono što jede i dalje ostaje njegova omiljena krempita. Naravno, moguće je posegnuti za nečim novim ali lenji i razmaženi kupci ne žele da rizikuju, nije im do eksperimentisanja. Lagodnost potpomognuta lenjošću idealne su kombinacije za ’dobar’ život. A u nesigurnom dobu koje živimo, nastavci su svojevrsna (makar i mršava ali utešana) potvrda da smo postojali u nekim lepšim vremenima i da će, kao što se nižu nove knjige ’iste fele’, i tih lepših vremena ponovo biti. Možda je to sasvim naivno i eskapističko gledanje na okruženje ali je, s druge strane, tako - ljudsko. Nastavci, dakle, jesu stalno u modi a danas su to još i više - još su potrebniji i željeniji nego ikad. Prema tome, u ime prošlosti, čitajmo nastavke, nadajmo se i uživajmo; ili kako to reče ime jednog dobrog benda iz Banatskog novog sela - Napred u Prošlost (koja je bila lepša i bolja)!
0 komentara:
Постави коментар