Verovali ili ne, ali nekih 7 meseci posle jednog „Monolita“ – evo novog. I to na 544 strana takozvanog većeg formata. Toliko fantastike! Dovoljno za bar mesec dana čitanja natenane i još toliko za iščitavanje. Evo mojih rezultat posle tih radnji (obavljenih, istina, malo brže):
1. „Direktna veza sa Ofijuksom“ Vorli
            Njegove priče („Postojanost vida“, „Gurač“, „Barbi ubistva“) prilično su mi se dopadale pa sam sa tim ubeđenjem čitao i roman koji je pokušaj pravljenja ravnoteže između Hard SFa i ozbiljnog bavljenja junacima. Ideja o klon-besmrtnosti davala je dovoljno materijala za dobar zaplet i Vorli je to i iskoristio, što se ne može reći za tzv ’simbiote’. No, čoveku je ovo bio prvi roman pa... Ako ništa drugo a ono je lepo što se neko setio da ljudi ne moraju biti a priori inteligentni za ostatak vasione (jer to i nisu, zar ne?)
            2. „Prosjaci u Španiji“ N. Kres je novela o opštem mestu, solidno napisana i – ništa više.
            3. „Hemingvejeva obmana“ Haldeman
            Stvar počinje sporo pa ubrzava i ubrzava da bi eksplodirala u odličan kraj (sa zadnjim stranicama dostojnim Zelaznija u formi). Jako, jako dobro.
            4. „Planine oplakivanja“ gospođe Bujold, koja sama priznaje šta voli da piše (avanturističke romane o junacima) i to nam i glatko dokazuje dodajući kriminalističkom zapletu i malu dozu antropološkog opravdanja (tek da začini stvar).
            5. „U Rijaltu“ Koni Vilis
            Vilisova jednako (=) „Pismo od Klirijevih“, „Sidon u ogledalu“, „Poslednji Vinebago“, jednako (=) dobar pisac. Ovaj put se zafrkava sa kvantnom fizikom i onima koji se njome bave a ne kapiraju je. Vrlo dobro.
            6. „Sat bez kraja“ Harlan Elison
            Ovo malo (ne)delo očito je pisano u neko dugo poslepodne kad autor nije imao pametnija posla. A isti ume da bude ne dobar nego izuzetan – al samo kad mu se oće.
            7. „Lovac zmajeva, prijatelj vilenjaka“ Lazović ili naša Alisa (tj. Alison) na putu kroz srpsku mitološku zemlju. Zabavno i dobro.
            8. „Ne bez časti“ Mofet
            Zabavna pričica (mada sa sumnjivom tezom o dobrom Mikiju i iskvarenim novim generacijama) o prvom kontaktu koju kvari predvidivi kraj.
            9. „Ekskurzija“ King
            Kralj je lako dokazao da ume da piše dobre kratke priče („Noćni talasi“ npr) ali neki put mu to ne ide od ruke/pera.
            10. „Ljubavnici“ Skrobonja
            Pošto je sam izjavio da mu je ovo najzrelije delo, mogu samo da dodam pohvalu poovskoj atmosferi u priči.
            11. „Metastaze“ Simonsa koji voli da piše i nešto što je možda horor a možda i nije – što je sasvim u redu. Ali, priznajem da na pominjanje njegovog imena odmah pomislim na „Sećanje na Siri“.
            12. „Na samom kraju pustinje...“ Lansdale
            Pravo iznenađenje. Priču mogu da odredim kao „dekadentna proza pravljena od psovačkog jezika na temeljima paraliterature“. Ako je to taj novi horor glasam ZA!
            13. „Franko isporka“ Anđelkovića je još jedna priča o svemirskom Ciganinu kao romantičnom heroju u čudnoj avanturi – potrazi za umakom.
            14. „Hjuston, Hjuston...“ Tiptrijeva
            Malo feminizma ne škodi? Kad je Tiptrijeva konačno otvorila karte setio sam se romana „Muškarci pod zaštitom“. Izgleda da se nekim autorima dopada ideja da će muške istrebiti nekakva zloćudna šuga. Nek im bude. (Muva se tu i ideja/dilema: da li progres po svaku cenu? i to treba imati na umu.) Naravno, Tiptrijeva je dobar pisac i ovo je dobra priča koja ne davi porukama. Sve ostalo su spekulacije koje padaju na dušu čitalaca.
            15. „Žestog, žustar žig“ K. S. Robinson
            Savršeno otkačena, neobuzdana priča. Odmah me je podsetila na Korbenovog „Dena“. Naravno, ova vrsta fantastike ne mora se dopadati svoma (meni se, pogodili ste, dopada) ali je jako dobro što se i takvo pisanje može pročitati u „Monolitu“. Šarena koncepcija (od svega po malo) može nam samo prošitiri tzv. vidike a to je dobro, korisno i zdravo.
            I to bi za ovaj „Monollit“ bilo sve. Dogodine je desetogodišnjica „Monolita“ a on nam je živ i zdrav, debeljuškast i pametan. Uprkos svemu i svima. I, u principu, tako i treba da ostane.
(Emitor 145, 1993)

0 komentara:

Постави коментар

top