Verovali ili ne, ali nekih 7 meseci posle jednog „Monolita“ – evo novog. I to na 544 strana takozvanog većeg
formata. Toliko fantastike! Dovoljno za bar mesec dana čitanja natenane i još
toliko za iščitavanje. Evo mojih rezultat posle tih radnji (obavljenih, istina,
malo brže):
1. „Direktna veza sa Ofijuksom“ Vorli
Njegove priče („Postojanost vida“, „Gurač“, „Barbi ubistva“)
prilično su mi se dopadale pa sam sa tim ubeđenjem čitao i roman koji je
pokušaj pravljenja ravnoteže između Hard
SFa i ozbiljnog bavljenja junacima. Ideja o klon-besmrtnosti davala je
dovoljno materijala za dobar zaplet i Vorli
je to i iskoristio, što se ne može reći za tzv ’simbiote’. No, čoveku je ovo bio prvi roman pa... Ako ništa drugo
a ono je lepo što se neko setio da ljudi ne moraju biti a priori inteligentni za ostatak vasione (jer to i nisu, zar ne?)
2. „Prosjaci u Španiji“ N. Kres
je novela o opštem mestu, solidno napisana i – ništa više.
3. „Hemingvejeva obmana“ Haldeman
Stvar počinje sporo pa
ubrzava i ubrzava da bi eksplodirala u odličan kraj (sa zadnjim stranicama
dostojnim Zelaznija u formi). Jako,
jako dobro.
4. „Planine oplakivanja“
gospođe Bujold, koja sama priznaje šta voli da piše (avanturističke
romane o junacima) i to nam i glatko dokazuje dodajući kriminalističkom zapletu
i malu dozu antropološkog opravdanja (tek da začini stvar).
5. „U Rijaltu“ Koni Vilis
Vilisova jednako (=) „Pismo
od Klirijevih“, „Sidon u ogledalu“, „Poslednji Vinebago“, jednako (=) dobar pisac. Ovaj put se zafrkava sa kvantnom
fizikom i onima koji se njome bave a ne kapiraju je. Vrlo dobro.
6. „Sat bez kraja“ Harlan Elison
Ovo malo (ne)delo očito
je pisano u neko dugo poslepodne kad autor nije imao pametnija posla. A isti
ume da bude ne dobar nego izuzetan – al samo kad mu se oće.
7. „Lovac zmajeva, prijatelj
vilenjaka“ Lazović ili naša Alisa
(tj. Alison) na putu kroz srpsku mitološku zemlju. Zabavno i dobro.
8. „Ne bez časti“ Mofet
Zabavna pričica (mada
sa sumnjivom tezom o dobrom Mikiju i
iskvarenim novim generacijama) o prvom kontaktu koju kvari predvidivi kraj.
9. „Ekskurzija“ King
Kralj je lako dokazao
da ume da piše dobre kratke priče („Noćni
talasi“ npr) ali neki put mu to ne ide od ruke/pera.
10. „Ljubavnici“ Skrobonja
Pošto je sam izjavio da
mu je ovo najzrelije delo, mogu samo da dodam pohvalu poovskoj atmosferi u priči.
11. „Metastaze“ Simonsa
koji voli da piše i nešto što je možda horor
a možda i nije – što je sasvim u redu. Ali, priznajem da na pominjanje njegovog
imena odmah pomislim na „Sećanje na Siri“.
12. „Na samom kraju pustinje...“
Lansdale
Pravo iznenađenje.
Priču mogu da odredim kao „dekadentna
proza pravljena od psovačkog jezika na temeljima paraliterature“. Ako je to
taj novi horor glasam ZA!
13. „Franko isporka“ Anđelkovića
je još jedna priča o svemirskom Ciganinu
kao romantičnom heroju u čudnoj avanturi – potrazi za umakom.
14. „Hjuston, Hjuston...“
Tiptrijeva
Malo feminizma ne
škodi? Kad je Tiptrijeva konačno
otvorila karte setio sam se romana „Muškarci
pod zaštitom“. Izgleda da se nekim autorima dopada ideja da će muške
istrebiti nekakva zloćudna šuga. Nek im bude. (Muva se tu i ideja/dilema: da li
progres po svaku cenu? i to treba imati na umu.) Naravno, Tiptrijeva je dobar pisac i ovo je dobra priča koja ne davi
porukama. Sve ostalo su spekulacije koje padaju na dušu čitalaca.
15. „Žestog, žustar žig“ K. S. Robinson
Savršeno otkačena,
neobuzdana priča. Odmah me je podsetila na Korbenovog
„Dena“. Naravno, ova vrsta fantastike ne mora se dopadati svoma (meni se,
pogodili ste, dopada) ali je jako dobro što se i takvo pisanje može pročitati u
„Monolitu“. Šarena koncepcija (od
svega po malo) može nam samo prošitiri tzv. vidike a to je dobro, korisno i
zdravo.
I to bi za ovaj „Monollit“ bilo sve. Dogodine je
desetogodišnjica „Monolita“ a on nam
je živ i zdrav, debeljuškast i pametan. Uprkos svemu i svima. I, u principu,
tako i treba da ostane.
(Emitor 145, 1993)
0 komentara:
Постави коментар