JOŠ JEDAN MONOLITNI BISER Science Fiction Almanah „Monolit 8“, izdavači VB i IP Flamarion, 1993.

Osmi tom Science Fiction Almanaha „Monolit“ sadržava sve elemente uspešnosti prethodnih brojeva dodajući im i poneku novinu. Otvara ga, tradicionalno, roman. Ovaj put to je „Direktna veza sa Ofijuksom“ Džona Vorlija, pisca srednje generacije, u kome susrećemo više klonova iste osobe koji pokušavaju, svaki na svoj način, da razreše pitanje opstanka ljudske vrste proterane sa Zemlje od strane osvajača koji ljude i ne ubrajaju u inteligentna bića.

            Nakon romana otvaraju nam se dveri iza kojih su priče i novele (novele su specijalitet „Monolita“, forma koja je, uprkos tome što su mnogi pisci u njoj dosegli vrhove svoga stvaralaštva, nepopularna kod ostalih izdavača jer je prekratka za samostalnu knjigu a preobimna za časopis). Pomenimo one najbolje:

            Dž. Haldeman “Hemingvejeva obmana“, novela o paralelnim svetovima u koje upada izučavalac Hemingveja koji reši da napiše tj. falsifikuje izgubljene priče svog idola;

            K. Vilis „U Rijaltu“, priča o efektima kvantne fizike primenjene na sastanak ljudi koji je proučavaju;

            Dž. Tiptri Junior „Hjuston, Hjuston, čujete li?“, novela o budućnosti u kojoj žive samo žene i trojica astrunauta/muškaraca izgubljenih u vremenu;

            K. S. Robinson „Žustar, žestok žig“, sjajna, neobuzdana fantazija sa samih granica žanra, čija pojava označava i pomak ka širenju horizonata „Monolita“.

            Sledeći pomak u istom pravcu su i tri horor priče, od kojih se izdvaja novela novog, čudnog senzibiliteta „Na samom kraju pustinje kadilaka sa crkotinama“ Dž. R. Lansdala, jednog od predvodnika književnog podžanra zvanog ’novi horor’.

            Specijalitet „Monolita“ su i novele domaćih autora. U ovom broju su to:

            „Lovac zmajeva, prijatelj vilenjaka“ Vladimira Lazovića, koja nas vraća sopstenoj mitologiji i fantastici,

            „Ljubavnici“ Gorana Skrobonje, domaćeg majstora horora i

            „Franko isporuka“ Radmila Anđelkovića, o svemirskim ciganinu i njegovim avanturama.

            Može se primetiti da domaća dela ni malo ne zaostaju za onima iz sveta.

            Umesto zaključka ponovimo reči napisane povodom prošlogodišnjeg „Monolita 7“ koje i dalje u potpunosti odražavaju situaciju na domaćoj SF sceni:

            „U trenutku kada ne postoji ni jedan SF časopis u Jugoslaviji (uz časni izuzetak časopisa „Znak Sagite“ – koga izdaje, opet, Boban Knežević – čija sudbina, na žalost, nije izvesna) a u ostaloj književnoj periodici, uz retke izuzetke (kakav je časopis „Sveske“, koji uređuje Bogdan Mrvoš), nema mesta za SF, „Monolit“ svojim monolitnim obimom od 544 strane većeg formata i izuzetno kvalitetnim sadržajem, ostaje naša jedina veza sa svetskim događajima u žanru, jedini voz kojim idemo za sadašnjošću a u budućnost. Čak i ako kasnimo koju godinu (jer entuzijastima kakav je Boban Knežević osim dobre volje treba i uvek nedostajućeg novca), i ovako je bolje nego da ostanemo na stanici i gledamo niz praznu prgu. Zbog svega toga Boban Knežević i njegov „Monolit“ zaslužuju našu pažnju i hvalu.“

(1994)