IZLAZAK IZ ŽANROVSKIH OKVIRA „Ljubav i smrt“ Den Simons, izdavač Polaris, 1995.

Den Simons je već gotovo deceniju nesporna zvezda žanroske SF i Horor literature. Njegov romana prvenac „Pesma boginje Kali“ iz 1985.g. mračna je priča o sukobu civilizacija, ’naprednog’ Zapada i destruktivnog, zlog Istoka tj. Indije, osvojio je World Fantasy Award i najavio novog, talentovanog pisca. Sledeći roman, „Hiperion“, objavljen 1989.g. predstavlja Simonsa kao vrhunskog SF pisca. „Kenterberijske priče budućnosti“, kako je ovaj roman nazvan od kritičara zbog svoje konstrukcije bazirane na slavnom literarnom predlošku, sabiraju u sebi iskustva mnogih SF podžanrova ali i ona iz Velike Književnosti, gradeći jedinstveni amalgam visokog kvaliteta. „Hiperion“ je nesporno jedan od najboljih i najznačajnijih SF romana devete decenije ovog veka. 1990. publikovan je „Pad Hiperiona“ drugi deo Simonsove sage (za nijansu slabiji od prvog dela) koja će biti raspletena u trećem, završnom delu.

            Nakon ovih romana Simons, sad već definitivno afirmisani autor, publikuje nove romane, naizmenično SF odnosno Horor žanra. Biblioteka „Polaris“ objavila je prva tri Simonsova romana, kao i roman „Šuplji čovek“, manje uspelu priču o telepatiji. Sve Simonsove knjige preveo je Goran Skrobonja.

            1993.g. Simons je objavio knjigu „Ljubav i smrt“ čiji prevod takođe donosi „Polaris“ u prvom ovogodišnjem kolu. U pitanju je zbirka priča koja sadrži 5 priča odnosno novela. Naslov knjige je i ključ za razotkrivanje bazičnih odnosa u svakoj celini. Paralelno postojanje, sukob, uzročno-posledična veza ovih pojmova, elemenata svekolikog života čovekovog, jedna su od najčešćih tema umetnosti a u Simonsovom slučaju u pitanju je gotovo opsesivna vezanost za njih, koja se provlači u svim njegovim knjigama (što Simons lucidno otkriva u Predgovoru ove zbirke). Naravno, Simons je suviše dobar pisac da bi dozvolio da njegove ideje-pokretači opterete pripovedanja, tj. on ne upada u zamku pisanja sa tezom, već ostavlja da tkivo priče nesputano teče a da se ideje tek nazru u dubljim slojevima značenja.

            Knjigu „Ljubav i smrt“ otvara priča „Ležaj entropije u ponoć“, priča koja se bavi obznanama entropijskog zakona u svakodnevnom životu. Pojave naizgled apsurdnih dešavanja, iskliznuća iz „normalnosti“ slažu se u trajni princip kvarenja, raspadanja uređenih sistema. Obzirom da se priča dešava u sadašnjem vremenu (Simons pedantno insistira na prepoznatljivosti pojedinosti) ova priča lako bi se mogla naći u bilo kom glavnotokovskom književnom časopisu kao ravnopravni, jednako vredni segment. Činjenica izlaska iz žanrovskih okvira odnosno pisanja koje se može iščitavati kako po kanonima žanra tako i nežanrovska, Velike Književnosti, konstanta je čitave knjige.

            Novela „Umiranje u Bankoku“ najjasnije i najbrutalnije odgovara naznačenom jedinstvu principa Erosa i Tanatosa. U gotovo magijskom okruženju junak će se sukobiti sa fantastičnim bićima koja pružaju neslućena telesna uživanja i završavaju ih fatalnim krajem kome uživalac svojevoljno teži. Kao odsev aktuelnih događanja mračnoj fantaziji novele pridodata je i činjenica postojanja pandemije AIDSa kao svojevrsne pošasti (kazne za grehe?) novog doba.

            „U zagrljaju zubatih žena“ vodi čitaoce u svet američkih Indijanaca iz perioda pre genocida koji su beli doseljenici sistemaski izvršili nas tim ponosnim narodima. U osnovi ova novela je antropološka studija jednog doživljaja sveta u kome su fantastički elementi (fantastični za jednu drugu, zapadnu kulturu) sastavni deo okruženja sa kojim Indijanci žive u miru i saglasju. Simons za ovo delo zaslužuje sve pohvale.

            Priča „Flešbek“ jedini je žanrovski potpuno određeni segment knjige. U pitanju je klasična SF tema – opsednutost jednog društva tj. svih njegovih pojedinaca drogom koja, u ovom slučaju, omogućuje uživaocima da iznova proživljavaju događaje iz svog života. Tema je obrađena korektno (ne preterano nadahnuto) ali u okruženju mnogo boljih priča ipak deluje bledo.

            Završna novela „Veliki ljubavnik“ očito je najambicioznije zamišljena i izvedena. Priča o besmislenoj bici Prvog svetskog rata, bici na Somi u kojoj su izginule stotine hiljada mladića, pleni uverljivom atmosferom (mada se čini da je Simons kontrolisao, suzdržavao elemente užasa koje priča o ovako nepojamnoj klanici nosi). Glavni junak, oficir i pesnik, u sred tog zemaljskog pakla susreće viziju „Gospe“, oličenja Života (ili Smrti) i, istovremeno, u svoj dnevnik upisuje stihove, poetski odraz svoje stvarnosti. Dok je Simons izmislio svog junaka, njegova poezija je stvarna, nju su ispisivali pesnici koji su zaista ratovali u tom ratu. Ovakav postupak stvorio je malu antologiju pesama iz Prvog svetskog rata i pred prevodioca, Gorana Skrobonju, postavio zadatak prevoda odnosno prepeva stihova različitih stilova i metrike, zadatak koji je on uspešno obavio. „Veliki ljubavnik“ svojim kvalitetom dostojan je završetak ove knjige kojom je Simons dokazao da je valjan pisac čija dela dokazuju svu besmislenost zatvorenosti u žanrovske okvire nasuprot kojih stoje nepregledne širine Književnosti koja jedino poznaje više ili manje kvalitetno pisanje.

(1996)