UVOD U RAT „Hari Poter i vatreni pehar“ Džoan K. Rouling, izdavač Narodna knjiga/Alfa, Beograd 2001.

            Mada je više puta novinarima tvrdila da ima „u glavi“ čitavu sedmotomnu sagu o Hariju Poteru, očigledno je da ambicije Džoane K. Rouling rastu iz knjige u knjigu. Vidljivo je to kako u debljanju svakog sledećeg toma (od 300-tinjak u prvom do gotovo 600 strana u četvrtom) tako i u samim zamislima i izvedbama istih (tako da je četvrti deo, najnoviji i kod nas i u svetu, mnogo komplikovaniji i zahtevniji od prethodnih). Uostalom, bilo je i krajnje vreme da se stvari zapletu jer tri knjige su sasvim dovoljne za uvod. Svako odlaganje svelo bi Harija Potera na nivo TV ili palp serijala u kojima se zna ko je dobar a ko loš momak pa je svaka nova epizoda samo prilika za odmeravanje njihovih snaga bez bitnog pomaka jer se u sledećim nastavcima kreće sa starih pozicija. Roulingova je, pak, odlučila da ne krene tim putem već da priču vodi u zaplet i onda rasplet a, kako se iz četvrtog dela da naslutiti, ono što sledi moglo bi imate epske razmere. Jer, Mračni gospodar Valdemor je konačno uskrsnuo, sakupio stare pristalice Smrtoždere i voljan je da pokori svet. Da bi dobio svoje telo on je morao da smisli zapetljan plan u kome će mu pomoći neki od starih podanika a jedan se, čak, ubacuje u Harijevu školu i isporučuje dečaka kako bi njegova krv postala bitni sastojak formule za obnavljanje tela. I, tako se ponavlja situacija od pre 13 godina kada je Mračni gospodar harao dok ga grupa čarobnjaka nije oborila po cenu pogibije a ključni tren desio se kada je Hari, iako beba, zaštićen majčinom samrtnom magijom, odeleo napadu Valdemora i lišio ga moći. Posle nestanka zlog gospodara dobri momci su pohvatali i osudili njegove sluge i tako, činilo im se, pobedili. Ali, bilo je krivaca koji su se provukli kroz prste Pravde, onih koji su se pokajali ali i drugih, prikrivenih, spremnih da ponovo stanu uz lošeg vođu (čim se povrati). A to se, dakle, i desilo jedne mračne noći. Dok se bivši pobednici, barem oni koji su se dohvatili fotelja, kolebaju, vreme protiče a valja delovati... Profesor Dambldor preuzima inicijativu i (samo)organizuje se za otpor. Poter, pošto je preživeo dvoboj sa ubicom svojih roditelja, više nema pravo na detinjstvo i sprema se da odradi posao koji oni iz prethodne generacije nisu priveli kraju.

            Široki zamah priče prisilio je autoricu da se pozabavi popriličnim brojem likova i sudbina i splete ih u klupko pazeći da se nit ne prekine. Ovo joj je koliko-toliko uspelo, uprkos njenom naporu da sakrije mračne valere. No, kako je priča odmicala bivalo je jasnije da ta nakana neće moći da se ispoštuje u potpunosti. Kad je došlo do scene obreda uskrsnuća Roulingova se odlučila da ova bude toliko holivudska (groblje, noć, ljudi u ogrtačima i kapuljačama...) da je starije čitaoce stavila na ozbiljno iskušenje da batale dalje druženje sa Porterom i samo činjenica da je kraj romana već blizu mogla bi ih odobrovoljiti; naravno, pošto je ciljna grupa ove knjige drugačija, autorica je smatrala da sme da zabušava. No, nevolje tu nisu prestale jer nevaljalci, ipak, moraju biti to što jesu. U poslednjih 100-tinjak strana sledile su i dve ispovesti u stilu krimi romana jer se u njima objašnjava kako je zamišljen i izveden zločin. No, dok se pisci klasičnog detektivskog zapleta-raspleta (npr. Agata Kristi) drže pravila da kombinovanjem čitaocu već poznatih elemenata objasne kako je ubica obavio posao, Roulingova stalno ubacuje nepoznate cake u objašnjenja što nimalo nije fer a postoji i opasnost da se njen čitalac oseti prevarenim.

            Ma koliko se autorica trudila da balansira sa nedetinjim sadržajima, neke stvari je morala da uradi (jer, rekosmo, nevaljalci moraju to da budu a njihov gospodar je najbezobzirniji od svih njih) te je tako (i zato) jedan dobar dečak ubijen bez pardona, zatim sledi scena odsecanja sopstvene ruke (Valdemorovog sluge) i, konačno, u knjizi se omakne i jedna ne baš pristojna reč (g.vn.). Sve ovo i nije preporuka za dečiju knjigu iako, pre i posle, ima sasvim šarmantno prigodnih dešavanja (čak i jedan bal koji prate adolescentske muke prvih simpatija). Kako bilo da bilo, zle sile i predstojeći rat sa njima i nisu „nežne“ teme. Ostaje da vidimo kako će autorica izbalansirati globalni sukob Dobrih i Loših sa uobičajenom dečijom slikom sveta (koju, naravno, određuju i cenzurišu odrasli).

(2001)