TRAJNA SLAVA VELIKOG FANTASTE - 150 godina od objavljivanja prvog romana Žila Verna

Na svakoj listi najpoznatijih/najznačajnih pisaca za decu i omladinu, ime Žila Verna (Ju­les Ga­briel Ver­ne, 1828-1905) biće vrlo blizu prvog mesta. Slična situacija je i sa listama najpoznatijih/najznačajnih pisaca naučne fantastike - Vern ovde, istina, nije blizu vrha ali bez njegovog imena takva lista ne bi bila relevantna jer ne bi uvažavala nepobitne istorijske činjenice. Vern je francuski pisac čija slava se dan-danas prostire preko čitave planete iako je živeo i radio prevashodno u XIX veku. Rečju - Vern je ostavio dubok trag u istoriji literature i opšte kulture XIX i XX veka; a upravo se 2013.g. navršava 150 godina od pojave njegovog prvog romana „Pet nedelja u balonu“ kojim je na velika vrata kročio u svet književnosti, slave i - besmrtnosti. Tim delom (koje se temelji na priči objavljenoj par godina ranije) nesuđeni pravnik je definitivno izneverio očeva očekivanja i započeo spisateljsku karijeru. Roman je napisao 1862; po jednoj verziji događaja, pisac je svoje delo ponudio nekolicini izdavača ali je odbijen, da bi konačno rukopis doneo Žilu Ecelu (Hetzel), čija kuća je objavljivala serioznu literaturu Viktora Igoa i Žorž Sandove, koji je prihvatio roman i objavio ga januara 1863. Druga verzija priče kaže da je tokom neformalnog susreta Verna i Ecela, izdavač zatražio od pisca da svoju priču „Putovanje balonom“ („Drama u vazduhu“) proširi za potrebe njegovog časopisa za decu. Rukopis, pod naslovom „Putovanje kroz vazduh“, prihvaćen je i štampan (uz korekcije koje je izdavač predložio – Ecel je aktivno učestvovao u redigovanju rukopisa i kasnijih Vernovih dela). Uspeh knjige o avanturama hrabrih momaka koji balonom lete iznad Afrike bio je izvanredan. Od tog trenutka pa sve do svoje smrti Vern je svake godine objavljivao najmanje po jedan roman tako da je konačni broj njegovih dela - 64 romana i 10 zbirki priča (kojima treba pridodati i poeziju i pozorišne komade pisane pre nego što se proslavio). Tri godine i tri romana kasnije (posle “Puta u središte Zemlje”, 1864, i “Sa Zemlje na Mesec”, 1865; 1863. napisan je i “Pariz u XX veku” ali je izdavač smatrao da je previše mračan pa ga nije objavio - ovaj roman, smatran za izgubljen, pronašao je Vernov praunuk i štampan je 1994.), Ecel je došao na ideju da sve dosadašnje i buduće Vernove romane imenuje kao „Neobična putovanja“ (možda je primerenije naslov prevesti kao “Iz­u­zet­na pu­to­va­nja“); prvi romana pod tim zbirnim naslovom  je „Doživljaji kapetana Haterasa“ (1866). Nit koja povezuje sve romane višestruka je: sve su to avanturističke priče na egzotičnim mestima (od Afrike do Rusije i Azije, na velikim okeanima i ispod njih, u utrobi Zemlje i u svemiru) uz naglašeno didaktičko predstavljanje znanja iz raznih nauka (geografije, geologije, fizike i astronomije…). Vern je redovno pratio stručne i naučne časopise i tamo nalazio inspiraciju za svoja dela, bazirana na idejama o raznim pronalascima i tehnološkim postupcima. Druga polovina XIX veka vreme je izuzetnog tehnološkog i naučnog poleta, ubrzanog brisanja belih mrlja na kartama kontinenata i polova. Opšti utisak bio je da će kapitalizam konačno pokoriti sva divlja prostranstva, rešiti sve tajne prirode i obezbediti prosperitet Zapadnom svetu. Vernovi romani, svi vrlo popularni među savremenicima, slika su i prilika takvog oduševljenja i nadanja. Njegovi junaci najčešće su profesor/naučnik, čije znanje je podloga poduhvata, snažan i delatan muškarac koji plan sprovodi u delo i običan čovek, kome je sva rabota manje-više nepoznata i koji je zadužen da čitaocu ispriča avanturu. Ova trojka veoma je nalik na klasičnu američku strip trojku u kojoj su uloge Um-Snaga-Lepota; neki teoretičari smatraju da je Vernovo životno nesnalaženje sa ženskim rodom razlog što nije ubacio dežurnu lepoticu u svoju standardnu literarnu postavu. Ipak, ovakva tvrdnja ne vodi računa o faktu da je Vern pisao za decu u nekim rigidnijim društvenim odnosima (u kojima su odnosi među polovima drugačije funkcionisali); naravno, i od tog pravila ima izuzetaka koji osporavaju zamerke – setimo se glavnih junaka romana “Put u središte Zemlje” ili “Put oko sveta za 80 dana”.

            Vern, koji je i sam voleo da putuje kopnom i morima (često svojom jahtom “Sen Mišel III”), temeljno se pripremao za svoje knjige, konsultujući enciklopedije, putopise i raspoložive geografske karte. Nastojeći da mu dela budu što temeljnija i uverljivija sarađivao je sa mnogim stručnjacima, od bibliotekara preko pomoraca do matematičara. Zato su njegovi opisi džungli, savana ili pustinja, kao i plemena koja ih naseljavaju izuzetno uverljivi – mada se u pričama oseća i laki dah kolonijalne literature (koja je slavila nadmoćnu civilizovanost belog čoveka). I avanture na morima bogate su detaljima i znanjima o pomorstvu, vrstama brodova i rutini mornarskog života. Živopisni su i opisi Meseca i njegovih stanovnika. Naravno, kvalitetna pozornica dešavanja, koju je Vern umeo da stvori, ne bi imala nikakvu svrhu da sama priča nije zanimljva – a na tom polju pisac je bio uspešan zahvaljujući svom talentu ali i savetima koje je, još kao početnik, dobio od Viktora Igoa i Aleksandra Dime. Lav Nikolajevič Tolstoj za njega je rekao "taj čovek je izvanredni majstor". Dečija i omladinska literatura u Vernu ima svog klasika čiji sjaj nije umanjio protok vremena.

            U okvirima naučne fantastika kao žanra, Vern važi za jednog od rodonačelnika. Kao argument u tom smislu najčešće se pominju pronalasci koje je predvideo a njihova lista je poprilična: top ogromnog dometa (“Sa Zemlje na Mesec”, “Pet stotina miliona Beguminih”), putovanje na Mesec (“Sa Zemlje na Mesec”, “Oko Meseca”), međuplanetarna putovanja (“Hektor Servadak”), helikopter (“Robur osvajač”), podvodno traganje za potonulim blagom (“Dvadeset hiljada milja pod morem”), električne mašine (“Dvadeset hiljada milja pod morem”, “Ploveće ostrvo”, “Robur osvajač”, “Gospodar sveta”), tenk (“Parna kuća”), veštački satelit (“Pet stotina miliona Beguminih”), vizofon (“U 29. veku: Dnevnik američkog novinara 2889”), ortopter (“Gospodar sveta”), karika koja nedostaje između čoveka i majmuna (“Selo u vazduhu”), mogućnost putovanja balonom na duže staze (“Pet nedelja u balonu”, “Tajanstveno ostrvo”, “Robur osvajač”, “Hektor Servadak”)… Vern je predvideo i otkrića za koja je bilo pitanje vremena kada će se desiti – otkriće severnog pola (“Doživljaji kapetana Haterasa”), otkriće Južnog pola (“Dvadeset hiljada milja pod morem”), otkriće izvora Nila (“Pet nedelja u balonu”). U Vernova predviđanja ubraja se i podmornica (“Dvadeset hiljada milja pod morem”), ali istorijske činjenice kažu da su podmornice postojale pre Vernovog “Nautilusa”; naime, podmornica je izum britanskog pronalazača Roberta Feltona, s kraja 18. veka. Ipak, Vernova podmornica ušla je u istoriju zahvaljujući umešnoj priči i detaljnim opisima.  Tehno­lo­ški raz­voj dru­štva po­tvr­dio je ali, još če­šće, po­re­kao piščeve za­mi­sli ta­ko da najve­ći broj nje­go­vih „iz­u­zet­nih pu­to­va­nja“ danas de­lu­je kraj­nje na­iv­no, što potvrđuje pravilo da se na­uč­na fan­ta­sti­ka ne mo­že osla­nja­ti is­klju­či­vo na predviđe­ni teh­no­lo­ški razvoj, od­no­sno ne može bi­ti pu­ka ilu­stra­ci­ja bla­go­de­ti ko­ja se očeku­je jer će, u tom sluča­ju, la­ko i br­zo iz­gu­bi­ti ak­tu­el­nost i uver­lji­vost odnosno prokocka­ti umet­nič­ki kredibi­li­tet. Ove prin­ci­pe shva­tio je H. DŽ. Vels či­je de­lo bo­lje iz­dr­ža­va pro­bu vre­me­na od knji­ga popularnog mu sa­vre­me­ni­ka Ver­na.

            Tokom godina aktivnog stvaranja, Vern nije uvek bio samo hvaljen; više puta bio je optužen da je plagirao nečije delo, odnosno da je nekome ukrao ideju ali je na sudu uvek uspevao da dokaže svoju nevinost. Kao i mnogim autorima obimnog opusa i njemu su se potkradale nelogičnosti, posebno kada je naknadno pokušao da poveže neke knjige, što je rezultiralo vremenskim neuklapanjem događaja (takve su nelogičnosti u romanima “Deca kapetana Granta”, “Dvadeset hiljada milja pod morem” i “Tajanstveno ostrvo”). Nekoliko Vernovih romana je, već u vreme prve popularnosti, dramatizovano za pozorište a 1902.g. Žorž Melijes je snimio film “Putovanje na Mesec” inspirisan Vernovim romanom “Sa Zemlje na Mesec”. Tako su piščeve vizije prešle u jedan od pronalazaka koji će obeležiti XX vek. Među brojnim autorima koji su na veliko platno preneli Vernove romane, svakako je najznačajniji češki režiser Karel Zeman (1910-1989), koji je maštovito, rafiniranom vizuelnošću spojio fantastiku sa duhom XIX veka.

            Za razliku od mnogih klasika čije delo čami na policama biblioteka, Žil Vern je, zahvaljući radu brojnih društava i klubova poštovalaca širom sveta i dalje aktuelan, njegove knjige, prevedene na bezmalo sve svetske jezike, čitaju se, proučavaju i tumače; radovi o Vernovom životu i delu objavljuju se u specijalizovanim časopisma; neki od Vernovih romana i dalje su u obaveznim školskim lektirama. Čini se da veliki avanturista i fantasta uspeva da komunicira sa novim generacijama, da njegove priče dostižu i do naraštaja koji stasavaju u virtuelnim svetovima. Postoji li sigurnija potvrda kvaliteta nečijeg dela od takve?

(2012)