Kada je, u jesen
1966.godine, krenulo prikazivnaje TV serije „Zvezdane
staze“ Džin Rodenberi imao je za sobom već dve godine ubeđivanja moćnih
kompanija da iza pilot emisije „Menažerija“
leži potencijal za jednu uspešnu SF TV
seriju. Konačno je kompanija NBC pristala
i snimanja a potom i emitovanja epizoda su krenula. A reakcije publike bila su
izuzetno povoljne i „Zvezdane staze“
su se, po popularnosti, približile hitovima kakvi su vestern serijali „Bonanca“ i „U dimu baruta“ ili sapunica „Gradić
Pejton“. Svemirski brod „Enterprajz“
i njegov aposada iz 23. veka postali su miljenici širokog auditorijuma, od
najmlađih do znatno starijih, od SF
fanova do onih koji do tada nisu marili za ovakve avanture.
Razloga za popularnost serije ima
dosta. Tu je, pre svih, temeljna scenaristička priprema (među piscima scenarija
bili su i poznati SF književnici R.
Metison, T. Sterdžen, R. Bloh, H. Elison), koja je uvažavala sva
ograničenja medija: zadato vreme epizoda, princip „jedna priča – jedna epizoda“, raznorazne moralne, religiozne i
seksističke zabrane te imperativ da priče ne budu previše intelektualne i time
umaraju publiku. Zbog toga su odmah definisani profili junaka i njihovih
međusobnih odnosa (koji su se nadalje malo menjali), pre svih kapetana Kirka (igra ga Viljem Šetner) i prvog oficira, mister Spoka, vanzemaljca sa planete Vulkan (igra ga Leonard Nimoj), prvog simpatičnog tuđina u TV serijama. Vodilo se računa da posadu čine ljudi različitih boja
kože i nacionalnosti (“Enterprajz“ je
brod Svetske federacije), da dovoljno
žena radi u komandnoj sobi i sl. Velika količina vremena, energije i
domišljatosti potrošena je na dizajn serije, pre svega stalnih rekvizita: broda
i njegove unutrašnjosti, mašina kojima su ljudi okruženi, frizura i uniformi;
izmišljen je, u saradnji sa stručnjacima NASA,
vorp-pogon brži od svetlosti, fejzersko
oružje, komunikaciona oprema... Relativno skromni specijalni efekti (što je
diktiralo i raspored epizoda po principu: jedna
u brodu - jedna na nekoj planeti) korišćeni su racionalno ali efektno
(setimo se teleportovanja u i iz
broda). Za mnoštvo scena zahtevan je i popriličan entuzijazam glumaca – od
bolnog nošenja plastičnih umetaka na ušima mister
Spoka do onog što je svima najteže padalo – ušivanja u uniforme (naime,
pošto nisu mogli da smisle kako će se u budućnosti nositi odeća, da li će se
zakopčavati, zatvarati rajsfešlusom ili sasvim drugačije, autori su rešili da
uniforme jednostavno ušiju na glumcu i on ju je morao nositi čitavog dana bez
obzira na sve).
Zahvaljujući svim mukama „Enterprajz“ je, u maniru punokrvne „Spejs opere“ lutao svemirom, tom „poslednjom granicom“, izvršavao
zadatke, borio se sa neprijateljskom Klingonskom
imperijom ali i svim drugim zlim vanzemaljcima, sretao lepotice i čudovišta,
fantomske letilice, bizarne planete i civilizacije, vraćao se u prošlost Zemlje, tj, u našu sadašnjost... I sve
to na radost obožavalaca prvo u SAD a
zatim i širom sveta.
Ipak, 1969.g. serija je skinuta sa
malih ekrana, posle samo 78 epizoda, pre svega zbog finansijske neisplativosti,
nesuglasica u timu serije ali i slabijeg kvaliteta nastavaka (pomenuti SF pisci bili su angažovani samo u prvoj
sezoni serije). Serija je, naravno, ušla u proceduru stalnih repriziranja a aktivirani
su brojni propratni programi (majice, bedževi i sl. odnosno publikovanje knjiga
sa prepričanim epizodama; poznati SF
pisac Džejms Bliš obavio je ovaj
poduhvat u 13 tomova uz dodatak jednog originalnog romana „Spok mora da umre“ objavljenog i kod nas). Serija je ubrzo dobila
i nastavak u obliku crtanih filmova i stripova. Veliki uspeh filma „Zvezdani ratovi“ uslovio je da se
odustane od obnove TV serije i da se
ona prebaci na veliki ekran u vidu celovečernjih filmova (upravo se očekuje
premijera osnog nastavka).
Ako je suditi po proslavi ove
godišnjice, kao i one od pre 5 godina, slava „Zvezdanih staza“ je u postojano silaznoj fazi. TV serije koje su 1980-tih, bilo kao
bliži („Zvezdane staze: sledeća
generacija“) ili dalji nastavci („Duboki
svemir 9“), koristile staru slavu nisu uspele da se kvalitetom približe
originalu, a slična je situacija i sa filmovima. Ono što ostaje jeste sećanje
na početne sezone emitovanja, pomognuto luksuznim izdanjima knjiga i video
kaseta, koje je u krajnjem i sećanje na sopstvenu mladost (uz lako
zaboravljanje slabosti). Uostalom, trenutno vrlo aktuelne i atraktivne
pozlaćene makete „Enterprajza“ i
oficirskih oznaka posade, odnosno, kao kuriozum, šah sa zlatnim i srebrnim
figurama sa likovima iz serije (dobrim i lošim) svakako su namenjeni dobro
situiranim ljubiteljima, dakle, u principu sredovečnima. Mlađima sve ovo malo
znači jer oni imaju svoje heroje.
(1996)
0 komentara:
Постави коментар