POVRATAK MASKIRANOG LOPOVA „Diabolik“ br. 00, „Borba sa vremenom“, izdavač Maverick, Kraljevo. 2001.

Strip se, izgleda, vraća na kioske. Dva nova izdanja kraljevačkog „Mavericka“ - „Strip planeta 2001“ i „Diabolik“, potvrđuju ovu tvrdnju. „Maverick“ je prvi izdavač koji je posle hiperinflacione 1993.g. pokušao da na ulice vrati strip. Mada poduhvat nije uspeo, „Maverick“ je nastavio sa pokušajima (čak i sa kolornim strip albumima), nestajao sa tržišta i ponovo se vraćao. „Strip planeta 2001“ u prva dva broja donosi Gašine vratolomije i Bluberija u epizodi „Čovek sa srebrnom zvezdom“ (za trojku je predviđen Talični Tom); dakle, reč je o proverenim junacima, na žalost štampanim na nekvalitetnom novinskom papiru i to više sivom nego crnom bojom, što umanjuje uživanje u stripu.

            Ove tehničke primedbe ne mogu se uputiti drugom izdanju, „Diaboliku“, „priči u slikama“ sa plastificiranim kartonskim koricama i odgovarajućim, belim papirom. Stariji stripofili i stripoljubci odmah će se setiti Diabolikove pojave tokom 1960-tih, u sveskama istog formata kao i danas, u okviru izdanja „Plavog vjesnika“ (uz Diabolika tada su objavljivane avanture Uranele, Čelične pandže, Pauka, narednika Ironsidea i njegovih komandosa, Desperada, svakojakih špijuna i vojnika itd.). Ono što je Diabolika izdvajalo od strip junaka bilo je što je kriminalac a ne beskompromisni branilac Pravde (po ovoj osobini bio mu je blizak Pauk); stoga je zaista čudno kako je uspeo da pobedi tadašnju socijalističku cenzuru. Ovog inteligentnog kriminalca spremnog da po svaku cenu dođe do plena stvorile su 1962.g. u Italiji sestre Lučana i Anđela Đusani i strip je vrlo brzo postao popularan. Očito je subverzivna ideja o superiornom negativcu odgovarala duhu prevratničkih hipi generacija. Diabolik mračnog pogleda umnogome je antiteza Džemsu Bondu, barem po korišćenju svakojakih čudesa tehnike u svrhu boljeg poslovanja. Njegove specijalnosti su dobijanje informacija putem droge i specijalnih maski pomoću kojih zauzima mesta postojećih ljudi. Po potrebi oblači i crni kostim sa prorezima za oči i odlazi u noćne kućne posete. Uz dragu Evu Kant, sa kojom je u vezi preko radio-odašiljača u ručnom satu, on hara Francuskom i Švajcarskom a odlazi na radne izlete u ostatak Evrope i sveta, da bi se u pauzama vozio brzim Jaguarom E ili baškario na ekskluzivnim plažama. Glavni protivnik lopova misteriozne prošlosti je inspektor Ginko, nepotkupljiv i nepokolebljiv. Njih dvojica se uvažavaju, često jedan drugom spasu život ali ostaju svako na svojoj strani zakona.

            Do danas se pojavilo više od 600 epizoda Diabolika, štampanih u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Americi, Jugoslaviji i, naravno, Italiji; uz njih idu i prateći rekviziti: posteri, kalendari, sličice a ovaj antiheroj je našao svoje mesto i u crtanim odnosno igranim filmovima. Očigledno da crni ljubitelj dijamanata još uvek ima prođu (mada je ideja o lošem momku kao junaku stripa do besvesti istrošena, posebno u Marvel produkcijama). Dokaz za to je i epizoda „Borba sa vremenom“, koju donosi „Maverick“, a koja je očito jedna od novijih (junaci pričaju mobilnim telefonima, pucaju iz „uzija“ i nose konjske repove). Ovog puta Ginkova verenica Altea de Valenberg biva oteta od bande koju predvodi Melani Bakster koja želi da se tako osveti inspektoru jer joj je ubio momka. Sve ovo se, međutim, ne uklapa u Diabolikov plan da drogira Alteu i sazna gde se nalazi nakit u dvorcu Broderik. Policajac i lopov kreću u potragu za otmičarima, bivaju uhvaćeni i prinuđeni na saradnju da bi spasili sebe i svoje lepše polovine... Ozbiljne primedbe na crtež i razvoj priče (koje neminovno postoje) svakako ne umanjuju zadovoljstvo susreta sa starim znancem odnosno želju da se pročita još neka njegova avantura - a „Maverick“ najavljuje da će se one pojavljivati svakih 15 dana, što ostaje da vidimo.

(2001)