Red pred opštinskim šalterom. Službenica usporeno prevrće papire, gleda
u ekran kompjutera, opet prevrće papire. Stranka s druge strane cupka. Iza nje
se otegao red.
„Jel nešto nije u redu? Doneo sam sve potvrde kako ste tražili“,
pita nestrpljivi molilac sa zebnjom u glasu.
„Pa... nije baš kako su ranije davali potvrde“, nesigurna je
službenica, „moraću da odem do šefa da
proverim.“
„Ali, meni uverenje treba što pre. Trebalo je da ga predam juče ali
niko nije računao da je praznik i da opština ne radi.“
Službenica klimne, ustaje i odlazi.
„E njoj se baš ne žuri“, dobacuje neko iz reda.
„Ma pusti, vidiš da je još bunovna od proslave Srpske nove godine.
Trebalo je da slave dva dana kao i za ovu običnu.“
„Lako je njima, oni su slavili a svi drugi su morali da rade kao da je
običan dan. Ispade da ako si u državni činovnik onda imaš pravo da slaviš a svi
drugi mogu da slave samo ako im se gazde i direktori smiluju – a oni to neće.
Možeš da budeš Srbin i slaviš Srpsku novu godinu samo ako si u državnoj službi
a za ostale neće moći.“
„Pa nije baš tako, vlada je dala preporuku da se Srpska
nova godina proslavi. Nije bilo vremena da se donese zakon u Skupštini.“
„Kao da se ne zna kad pada Srpska nova godina pa su se
kasno setili... Nije nego.“
„I
onda su samo napravili cirkus oko toga. Ispalo je da svako radi kako mu se hoće.
Jedni ne rade, drugi moraju da rade. Treći su smislili da budu negde između.
Moj zet se dva sata smrzavao na autobuskoj stanici čekajući prevoz jer niko
nije znao da mu kaže po kom redu vožnje radi prevoznik. A ti nisu vozili ni po
redovnom redu vožnje, ni po nedeljnom koji je uvek važio za praznike, nego po
redu vožnje za – subotu. Smislili su da tako treba ali nikoga nisu obavestili.
Opšte rasulo.“
„Pa tako ti je to u zemlji Srbiji. Sprdnja i smejurija.
Samo nemoj Srbima da daš da biraju. Svaki će da tera na svoju stranu da ne
možeš da se pokupiš...“
„Nemojte tako. Srpska nova godina nikad nije državni
praznik.“
„Bila je, bila, pre
rata. Onda se ova civilna Nova godina nije ni slavila nego se slavio Božić i
Nova godina kao Mali Božić. Moja pokojna baba nikako nije mogla da se načudi
zašto se slavi i ova obična Nova godina. Ali, takva su onda bila vremena a sad
su se promenila pa se menjaju i praznici.“
„Nemam ništa protiv da se Srpska nova godina uvede kao praznik ali
treba da se uvede na vreme a ne ovako – jedni da slave a drugi da ne mogu da
slave. Ako je praznik onda je za sve ili nije praznik.“
„Jeste, u pravu ste. Trebalo bi za sve da bude isto, bez obzira gde
rade, u državnoj službi ili kod privatnika. Ne bi smela da se pravi razlika.“
„Da, ali za tako nešto treba da bude reda i ozbiljnosti,
da se misli u napred a ne od danas do sutra - a to će kod nas biti malo teže. U
ovoj državi se više od 20 godina ili ništa ne misli ili se problem rešava tek
kad iskrsne a onda je ili kasno ili rešenje ispadne nakaradno.“
„Pa bude „drži vodu dok majstori ne odu“.“
„Vala baš tako.“
Uto stigne i
službenica, sedne i spusti papire na sto. „Šef
kaže da ćete morati da donesete drugačiju potvrdu. Ova neće moći...“
„Ali prošle nedelje ste mi rekli da takvu donesem...“
„Nije to bilo prošle nedelje nego čak prošle godine“, dobaci neko iz reda praćen kiselim smehom.
(2013)
0 komentara:
Постави коментар