IZVORNA SNAGA STRIPA Danilo Milošev – Wostok

Danilo Milošev – Wostok jedna je od najzapaženijih figura domaćeg alternativnog  stripa 90-tih. Zahvaljujući svojoj izuzetnoj radnoj energiji prisutan je u svim segmentima strip scene, kao izdavač ili član redakcija strip izdanja, učesnik raznih menifestacija i projekata, organizator Strip susreta u Vršcu, snimatelj, scenarista, režiser i glumac u strip filmovima... Wostok je, uz „pomoć“ ostalih svojih pseudonima, izgradio prepoznatljivu poetiku koja je amalgam mračnih priča, ljutog sarkazma i parodije uz konstantna traganja za samim granicama strip medija.

            Wostok je jedan od vodećih strip autora generacije koja je 90-tih uspostavila           alternativni JU strip

NEDELJNI DNEVNIK: Na novoj strip sceni, početkom 90-tih, pojavili ste se kao autor potpuno izgrađene poetike, što je podrazumevalo dugogodišnji rad u „tajnosti“.

WOSTOK: Moji počeci vezani su za dane provedene u osnovnoj školi kada sam sa jednim prijateljem (u svetu alternativnog stripa poznat je po pseudonimu Atma) pokušava da kreiram prve stripove. Sredinom 80-tih smo u Vršcu imali klub „K.E.C.“ (Kulturno Eksperimentalni Centar) u kome su se okupljali muzičari, glumci, pisci, strip crtači, skloni alternativnom umetničkom izrazu. U to vreme sam, zapravo, formirao stil koji je par godina kasnije, u 90-tim, isplivao u široj javnosti.

NEDELJNI DNEVNIK: Wostok je postao sinonim „mračnog stripa“ sa prepoznatljivim maskiranim spodobama i sablasnim mestima. Inspiraciju za ove stripove nalazili ste u književnosti Borhesa, Kafke, Minika... Gde je, po Vama, idealni balans literarnog predloška i slike?

WOSTOK: Smatram da se suština magije stripa ne nalazi ni u „scenariju“ (tekstualom predlošku stripa) niti u „crtežu“ (vizuelnom izrazu stripa) već u tajanstvenom spoju koji se nalazi u nekom udaljenom, pozadinskom sloju priče. Dakle, smatram da je oštra podela na sliku i reč i često potpuno zasebno tretiranje tih elemenata (posebno prisutno u takozvanom komercijalnom stripu) učinilo da se ovi segmenti veoma tehnički razvijaju ali da priče izgube na svojoj spontanosti i izvornoj energiji.

NEDELJNI DNEVNIK: Sarađujete sa mladim piscem Naborom Devolcem. Deo tih radova sabran je u albumu „Nikad se ne zna“ („Vršac lepa varoš“, 1997). Čini se da među vama postoji duboko razumevanje i podudaranje senzibiliteta, što rezultira i izuzetnim stripovima.

WOSTOK: Nas dvojica se dugo poznajemo ali naša saradnja datira od početka 90-tih. Nabor Devolac je pisac apsurda, groteske, crnog humora, bizrnosti svih vrsta koje prosto kuljaju iz njegovih kratkih priča, što je mene privuklo da pokušam da ih vizuelno uobličim. Ljudima se uglavnom dopada ono što smo zajedno radili pa je jedan kritičar rekao da naš strip album treba čitati u sobi punoj ljudi da bi se svi zajedno grohotom smejali.

PITANJE: Intenzivno objavljujete u domaćim i svetskim publikacijama.

WOSTOK: Da, do sada sam objavljivao u svim mogućim vrstama publikacija, od loše foto-kopiranih sveščica do luksuznih knjiga u Americi, Engleskoj, Holandiji, Belgiji, Finskoj, sloveniji, Makedoniji...

NEDELJNI DNEVNIK: Paralelno sa Wostokom oglasile su se i druge Vaše „reinkarnacije“ – Mediokritet, Dake... – kao prave andergraund pojave koje ruše sve pred sobom.

WOSTOK: Mediokritet je stariji od Wostoka. On je hard core andergraund, moj ekstremni deo ličnosti. Omiljena su mu tema ismevanje savršenih junaka komercijalnog stripa (od Ripa Kirbija do Zagora i Bleka Stene) koje prikazuje u njihovim tajnim, opscenim i perverznim rabotama.

NEDELJNI DNEVNIK: Izdavač ste i „podzemnog žurnala Krpelj“ koji ima kultni status na alternativnoj sceni.

WOSTOK: Upravo sam završio 78. broj mog fanzina „Krpelj“ koji se bavi objavljivanjem andergraund stripova, priča, pesama, intervjua i mixed-medijskih sadržaja. Njegova specijalnost je što izlazi kad može, u nejednakom tiražu od 3 do 50 primeraka. Ponekad je i meni čudno da je već stigao do ovog broja ali svaki je bio pun energije i entuzijazma.

NEDELJNI DNEVNIK: Za svoj rad nagrađivani ste raznim priznanjima u okviru strip scene ali i, zajedno sa crtačem Grabowskim, „Nagradom oslobođenja Vršca“. Tako je, makar i posredno, priznato postojanje Vašeg rada kao i celokupne Vršačke strip scene koja je jedna od najdinamičnijih u Jugoslaviji.

WOSTOK: Ne znam, i sam sam se začudio da smo dobili tu nagradu koja se dodeljuje za istaknuto delovanje u svim oblastima života u protekloj godini. Valjda smo stvarno uspeli da skrenemo pažnju na događanja na našoj andergraund strip sceni i više nego što smo i sami mislili?

NEDELJNI DNEVNIK: Okušali ste se i u sasvim novom mediju strip-filma.

WOSTOK: Da, to je stvar koja se dešava od proleća 1997. godine kada je (sada već poznata i van naše zemlje) vršačka video autorka i slikar Vesna Tokin režirala film „Kosmičke pirane“ po mom scenariju. U leto iste godine režirao sam film „Život u Bolidvudu“, po sopstvenom scenariju, a u proleće ove godine bio sam producent, snimatelj, scenarista i režiser filmova „Užas u Bolidvudu“, „Najveće društveno zlo“ i „Država odumire“. U pomenutim filmovima glume akteri Vršačke andergraund scene: Nabor Devolac, Peki, Red, Lola, Boća, Opra i – ja sam.

NEDELJNI DNEVNIK: U strip krugovima poznati ste i kao tata najmlađe strip autorke Lole, koja je sa 3 godine počela da objavljuje. U međuvremenu ste u strip „uvukli“ i svog oca Bogdana i tako stvorili malu porodičnu strip manufakturu.

WOSTOK: Sve je to počelo kao šala kada sam ja lepio isečene crteže moje ćerke, upisujući njene duhovite komentare i sklapao od toga strip table. Neki drugi ljudi su to shvatili ozbiljnije i ti radovi su objavljivani i kod nas i u inostranstvu. Vrhunac dosadašnje Loline karijere je osvajanje nagrade na „Anti-naci“ konkursu slovenačkog strip magazina „Stripburger“, krajem 1995. godije.

            Saradnja sa mojim ocem Boćom (koji je, inače, odavno u penziji) otpočela je pre 3 godine a posebno je intenzivirana ove godine. Po svemu sudeći imamo novog vršačkog autora koji obećava!

Razgovarao Ilija Bakić

(„Nedeljni Dnevnik“, 1999.)