Kada je, u jesen 1966.godine, krenulo prikazivnaje TV serije „Zvezdane staze“ Džin Rodenberi imao je za sobom već dve godine ubeđivanja moćnih kompanija da iza pilot emisije „Menažerija“ leži potencijal za jednu uspešnu SF TV seriju. Konačno je kompanija NBC pristala i snimanja a potom i emitovanja epizoda su krenula. A reakcije publike bila su izuzetno povoljne i „Zvezdane staze“ su se, po popularnosti, približile hitovima kakvi su vestern serijali „Bonanca“ i „U dimu baruta“ ili sapunica „Gradić Pejton“. Svemirski brod „Enterprajz“ i njegov aposada iz 23. veka postali su miljenici širokog auditorijuma, od najmlađih do znatno starijih, od SF fanova do onih koji do tada nisu marili za ovakve avanture.
            Razloga za popularnost serije ima dosta. Tu je, pre svih, temeljna scenaristička priprema (među piscima scenarija bili su i poznati SF književnici R. Metison, T. Sterdžen, R. Bloh, H. Elison), koja je uvažavala sva ograničenja medija: zadato vreme epizoda, princip „jedna priča – jedna epizoda“, raznorazne moralne, religiozne i seksističke zabrane te imperativ da priče ne budu previše intelektualne i time umaraju publiku. Zbog toga su odmah definisani profili junaka i njihovih međusobnih odnosa (koji su se nadalje malo menjali), pre svih kapetana Kirka (igra ga Viljem Šetner) i prvog oficira, mister Spoka, vanzemaljca sa planete Vulkan (igra ga Leonard Nimoj), prvog simpatičnog tuđina u TV serijama. Vodilo se računa da posadu čine ljudi različitih boja kože i nacionalnosti (“Enterprajz“ je brod Svetske federacije), da dovoljno žena radi u komandnoj sobi i sl. Velika količina vremena, energije i domišljatosti potrošena je na dizajn serije, pre svega stalnih rekvizita: broda i njegove unutrašnjosti, mašina kojima su ljudi okruženi, frizura i uniformi; izmišljen je, u saradnji sa stručnjacima NASA, vorp-pogon brži od svetlosti, fejzersko oružje, komunikaciona oprema... Relativno skromni specijalni efekti (što je diktiralo i raspored epizoda po principu: jedna u brodu - jedna na nekoj planeti) korišćeni su racionalno ali efektno (setimo se teleportovanja u i iz broda). Za mnoštvo scena zahtevan je i popriličan entuzijazam glumaca – od bolnog nošenja plastičnih umetaka na ušima mister Spoka do onog što je svima najteže padalo – ušivanja u uniforme (naime, pošto nisu mogli da smisle kako će se u budućnosti nositi odeća, da li će se zakopčavati, zatvarati rajsfešlusom ili sasvim drugačije, autori su rešili da uniforme jednostavno ušiju na glumcu i on ju je morao nositi čitavog dana bez obzira na sve).
            Zahvaljujući svim mukama „Enterprajz“ je, u maniru punokrvne „Spejs opere“ lutao svemirom, tom „poslednjom granicom“, izvršavao zadatke, borio se sa neprijateljskom Klingonskom imperijom ali i svim drugim zlim vanzemaljcima, sretao lepotice i čudovišta, fantomske letilice, bizarne planete i civilizacije, vraćao se u prošlost Zemlje, tj, u našu sadašnjost... I sve to na radost obožavalaca prvo u SAD a zatim i širom sveta.
            Ipak, 1969.g. serija je skinuta sa malih ekrana, posle samo 78 epizoda, pre svega zbog finansijske neisplativosti, nesuglasica u timu serije ali i slabijeg kvaliteta nastavaka (pomenuti SF pisci bili su angažovani samo u prvoj sezoni serije). Serija je, naravno, ušla u proceduru stalnih repriziranja a aktivirani su brojni propratni programi (majice, bedževi i sl. odnosno publikovanje knjiga sa prepričanim epizodama; poznati SF pisac Džejms Bliš obavio je ovaj poduhvat u 13 tomova uz dodatak jednog originalnog romana „Spok mora da umre“ objavljenog i kod nas). Serija je ubrzo dobila i nastavak u obliku crtanih filmova i stripova. Veliki uspeh filma „Zvezdani ratovi“ uslovio je da se odustane od obnove TV serije i da se ona prebaci na veliki ekran u vidu celovečernjih filmova (upravo se očekuje premijera osnog nastavka).
            Ako je suditi po proslavi ove godišnjice, kao i one od pre 5 godina, slava „Zvezdanih staza“ je u postojano silaznoj fazi. TV serije koje su 1980-tih, bilo kao bliži („Zvezdane staze: sledeća generacija“) ili dalji nastavci („Duboki svemir 9“), koristile staru slavu nisu uspele da se kvalitetom približe originalu, a slična je situacija i sa filmovima. Ono što ostaje jeste sećanje na početne sezone emitovanja, pomognuto luksuznim izdanjima knjiga i video kaseta, koje je u krajnjem i sećanje na sopstvenu mladost (uz lako zaboravljanje slabosti). Uostalom, trenutno vrlo aktuelne i atraktivne pozlaćene makete „Enterprajza“ i oficirskih oznaka posade, odnosno, kao kuriozum, šah sa zlatnim i srebrnim figurama sa likovima iz serije (dobrim i lošim) svakako su namenjeni dobro situiranim ljubiteljima, dakle, u principu sredovečnima. Mlađima sve ovo malo znači jer oni imaju svoje heroje.
(1996)


0 komentara:

Постави коментар

top