MUKE STRIP AUTORA „Lov na veštice“, „Dylan Dog“ broj 6, izdavač Edicije Vannini, Beograd 2002.

Ticijano Sklavi, tvorac istraživača natprirodnih pojava, Dilan Doga, spada u onu retku grupu strip radnika koji uprkos precizno definisanom poslu umeju da iskoče iz šablona i prijatno iznenade čitaoce. Naime, serijali na televiziji, u knjigama, filmovima ili stripu, bazirani su na prepoznatljivim junacima koji upadaju u probleme koji su uvek u zadatim žanrovskim okvirima (krimića, vesterna, horora, naučne fantastike...). Odstupanja su nepoželjna jer remete osnovni zakon trgovine: ako kupac traži sapun i dobiće ga - pa su, dakle, nepotrebni bilo kakvi eksperimenti (tipa: prodaj mu šmirglu umesto sapuna); isto su tako nepotrebni i eksperimenti u okvirima žanrova. Stoga autorima, koji u određenom ritmu moraju da štancuju definisane proizvode, nije dozvoljeno da se previše ’uživljavaju i iživljavaju’ izvan granica svog radnog zadatka. Dobar broj scenarista i crtača, pak, muku muči da ispoštuje i minimum obaveza i ne pada im na pamet da mudruju već pune sveske šarenim konfekcijskim pričama i slikama.

Ludilo na vrhuncu

            Na sreću i zadovoljstvo strip izbirljivaca, Ticijano Sklavi ne samo da drži solidan nivo svog serijala nego, s vremena na vreme, uspeva da premaši samog sebe. Takav je slučaj sa epizodom „Lov na veštice“ koja počinje scenama iz horor stripa u kome je glavni junak stvoren po uzoru na Dilan Doga (što će reći izmišljeni je dobio svog izmišljenog dvojnika). Problem se otvara kada Džastin i njegov urednik bivaju optuženi da su stripom koji rade izopačili decu toliko da je jedan dečak-čitalac ubio svoju baku. Pritisak javnosti izmanipulisane ambicioznim političarem oteraće Džastina u ludilo na vrhuncu koga će ubiti svoje mučitelje dok će Dilan Dog, bežeći od progonitelja, sići u podrum u kome ga čekaju čudovišta iz Džastinovog stripa. Da li će odatle izaći saznaćemo u nastavku koga - neće biti.

Provokacija za čitaoce

            Uprkos ponekim opštim mestima (zli političar-mediji-žrtvovanje pojedinca zarad ambicija) celokupna postavka epizode provokacija je za čitaoce jer postavlja pitanja uživanja u strahotama; ovo pitanje nije novo ali nije uobičajeno da se postavlja u stripu koji je na njemu (takvom uživanju) baziran. Verovatno je Sklavi upleo u priču i lična iskustva; uostalom, priča dosta liči na događaj od pre nekoliko godina kada je samoubistvo jednog mladića povezano sa stripom „Sendmen“ Nila Gejmena, što je izazvalo poplavu osuda horora (ovakve kampanje ciklično se ponavljaju u svetskim medijuma.)

Čudna zavrzlama

            Čudnoj zavrzlami svojim izduženim crtežima značajan doprinos je dao Pietro Dall’Agnola, voljan da oneobiči poneke scene; posebno su impozantne njegove slike podruma s početka i kraja priče, što sveukupno čini da je „Lov na veštice“ (podsećanje na senatora Makartija nije slučajno) jedno od boljih izdanja serije o Dilan Dogu i dokaz da njegovi stvaraoci nisu potonuli u monotoniju.

(2002)