ZEMALJSKI RATOVI ZA ZVEZDANE FRANŠIZE - Novi vlasnik „Zvezdanih ratova“

Vest da je kompanija „Dizni“ otkupila kompaniju „Lukasfilm“ i tako postala vlasnik i franšize/brenda „Zvezdani ratovi“ odjeknula je medijima širom sveta (a verovatno i dalekih galaksija, sada a i nekada davno). Naravno, u svetu velikog kapitala interesantna je svaka kupovina u kojoj veća zverka guta manju ali je to,  manje-više, prirodno stanje stvari u (neo)liberalnom kapitalizmu. Ipak, zanimljiva je koincidencija da obe kompanije nose imena velikana filma, crtanog i igranog; obe su osnovane kada su njihovi vlasnici bili u uzletu svojih stvaralačkih moći i obe su nadživele svoje osnivače: Diznija fizički a Lukasa poslovno (jer su potezi koje je vukao poslednjih godina odnosno filmovi koje je snimao bili manje isplativi nego oni na vrhuncu njegove karijere). Činjenice govore i da su se i Dizni i Lukas proslavili filmovima namenjenim deci pa je i to argument za utapanje jedne u drugu. Kada se, davne 1977.g. u bioskopima širom SAD počeo prikazivati film „Nova nada“, zamišljen kao četvrta epizoda devetodelnog serijala „Zvezdani ratovi“, sam je Džordž Lukas, tvorac priče i režiser, tvrdio da je u pitanju film za decu i omladinu. I sam je sadržaj filma potvrđivao njegove iskaze: u pitanju je lako baratanje opštepoznatim stereotipima kostimiranim u svemirsku avanturu i pucačinu. Ništa u toj priči nije bilo ni novo ni, makar, odmaknuto od poznati šema borbe Dobra i Zla - ali bilo kakvo mudrovanje zbunjivalo bi decu i omladinu, zar ne? Otuda je autor insistirao na pitkoj priči sa mnogo specijalnih efekata koji će zaseniti i legendarnu „2001: Odiseju u svemiru“ iz 1968.g. Jedan od argumenata za kvalitet „Zvezdanih ratova“ upravo je bio i neverovatan broj specijalnih efekata u odnosu na „Odiseju“ koja je smatrana za najbolji naučnofantastični film do tada (ikada) snimljen. Ljuti kritičari tvrdili su da se naučnafantastika na filmu ne iscrpljuje u broju i uspešnosti efekata ali niko nije previše mario za takve primedbe a Lukas bi lakonski odgovorio da je njegov film namenjen deci. I zaista, malađana publika je hrlila u bioskope i od „Zvezdanih ratova“ stvorila dugotrajnog blokbastera; oduševljenje dece je bilo toliko da su mnoga film gledala više puta a zabeleženo je i nekoliko slučajeva u kojima je izvesni klinci film odgledali 70, 80 ili čak preko 100 puta! Podsetimo da tada nije bilo ni video traka niti DVD diskova.

            Posle ovakvog uspeha željno su čekani nastavci koji su došli sa otklonom od tri godine: „Imperija uzvraća udarac“ 1980. i „Povratak Džedaja“ 1983.g. i svi su bili na vrhovima listi najgledanijih filmova. Nakon njih je usledila pauza od čak 16 godina tokom kojih je Lukas snimao ’ozbiljne’ filmove a armije fanova željno čekale obećane prve tri epizode. Senzacionalne vesti o pripremama za snimanje tih delova malo-malo bi osvanule u medijima ali su se uvek pokazale kao ’novinarske patke’. Ipak, zahvaljujući video tehnologiji a potom i onoj kompjuterskoj „Zvezdani ratovi“ su kružili svetom i osvajali nove generacije gledalaca u originalnom obliku (kao pokretne slike) a pratili su ih stripovi i serijali romana koji su širili univerzum „Zvezdanih ratova“ i u budućnost i u prošlost (u odnosu na filmove). Kompjuterske igrice su celom brendu dodale novu, virtuelnu dimenziju koja je nadogradila i nadmašila filmske specijalne efekte. Klinci koji su filmove gledali u bioskopima u međuvremenu su odrasli i postali kolekcionari tzv ’memorabilija’, posetioci konvencija i zagriženi fanovi-ljubitelji koji su na taj način održavali svoje sećanje na detinjstvo. Oni su bili i najvatreniji gledaoci ali i kritičari serijala filmova koji su ’zakrpili’ nedostajuće prve tri epizode: „Fantomska pretnja“ 1999, „Napad klonova“ 2002, „Osveta Sita“ 2005.g. Lukas je optuživan da je, čak, izneverio sopstvenu ideju, da je prevario obožavaoce i ’izdao stvar’. Bilo je pritužbi i na digitalno remasterizovane stare filmove, u stilu da su previše ušminkani i da podilaze novim generacijama. Lukas je, sa svoje strane, muku mučio sa nužnošću da se nametne mladima koji poznaju svet kompjuterskih igrica i naviknuti su na brze akcije i šarene slike; zato su njegovi efekti morali da budu veći i ubedljiviji od igrica što je još više ogolilo i onako tanušne zaplete. I prve tri epizode „Zvezdanih ratova“ bile su blokbasteri ali je oduševljenje njima trajalo kraće nego sa početnom trilogijom. Ni crtani „Ratovi klonova“ 2008.g. nisu bili apsolutni uspeh ali su dodali još jednu kockicu u slagalici poslovično uspešne franšize koja stalno pumpa profit. Celu stvar su uzdrmale Lukasove izjave da više neće snimati nove „Zvezdane ratove“ iako je ostao ’dužan’ bar tri filma. Posle zatišja koje su redovno popunjavale nove strip sveske i romani, kao i igrice, ’pukla’ je senzacija o kupoprodaji „Zvezdanih ratova“ koju prate i najave da će sedma epizoda stići u bioskope 2015.g. a da se već planiraju i nastavci. Lukas je mudro zadržao mesto vodećeg konsultanta projekta a navodno je organizovao i radnu večeru sa originalnim glumcima (princezom Lejom i Lukom Skajvokerom; Han Sola niko nije ni video ni pominjao ali...), pretpostavlja se radi dobijanja njihovog pristanka za pojavljivanje u sedmom nastavku. Na internet forumima rasplamsale su se diskusije o smeru tog filma; osnovna dilema je koju će liniju film pratiti i da li će uzimati u obzir stripovske i romaneskne verzije događaja posle „Povratka Džedaja“. Verovatno je da će se stari glumci pojaviti kako bi napravili sponu sa prvim filmovima a onda će ih naslediti njihovi potomci (jer je reč o višegeneracijskom akcionom serijalu). Pošto je porodično/bračni segment priče poprilično zapetljan ko zna šta će se otkriti u sedmici (ko je kome brat ili sestra ili tetka, strina, ujak itd).

            Nesporno je da serijal (u filmskom i ostalim pratećim oblicima) traje više od tri decenije i da je još uvek koliko-toliko živ, što u biznisu zabave nije mali uspeh. Očito je da su bosevi „Diznija“ zaključili da u „Zvezdanim ratovima“ još leži neka zarada pa su zato rešili da ih pazare; dobru franšizu nije lako naći posebno kad podrazumeva širok spektar proizvoda, od filma do torbi, majica, postera i igračaka. Serijal je, s druge strane, imao i veliki uticaj na popularnu kulturu i jedan je od repera za razumevanje 1970-tih i 1980-tih. Nemojmo smetnuti sa uma nemali broj ljude koji su se na raznim popisima stanovništva određivali kao Džedaji. A legendarna uzrečica „Neka Sila bude sa tobom“ i dalje se može čuti u običnim razgovorima.

            „Zvezdani ratovi“ su najisplativiji filmski proizvod koji se krije iza oznake ’naučna fantastika’ iako jedva da ima veze sa njim (brojne su astronomsko-fizičke greške uočene u filmovima koje iole ozbiljni autor ne bi sebi dozvolio). Filmovi su rađeni u skupoj produkciji, sa velikim budžetom (efekti su bili skuplji od glumaca) pa su i zaradili ogromne profite. Vizuelna atraktivnost bila je njihov ključni adut. Džordž Lukas je mudro koristio iskustva svojih prethodnika po pitanju vezivanje filmova u serijal (pre i posle II svetkog rata rađeni su serijali filmova o Flašu Gordonu ili Čoveku od Bronze, Doku Sevidžu) što se pokazalo kao dobar potez jer je mamilo mladu publiku da gleda nastavke. Za takve serijale važilo je da su samo ’laka zabava’ koja (ipak) donosi lepe pare. Neki drugi naučnofantastični filmovi takođe su donosili zaradu npr „Rat svetova“ (1953) ili, konačno, „2001 Odiseja u svemiru“ ali su ostali jednokratni. Najbliži uspešnom serijalu bili su filmovi koji su se nastavili na „Planetu majmuna“ (1968) ali oni nisu bili zamišljeni kao celina pa je svaki sledeći morao da improvizuje zaplet na temelju prethodnog što nije ubedilo gledaoce. Lukas je, pak, bio mudriji jer je najavio serijal i verovatno negde ima sinopsis (kakav god da je) za sve epizode pa je osnovno pitanje vremen njegovog realizovanju. Publika, voljna da gleda serije, traži da se obećanje ispuni bez obzira što sama priča nije nimalo originalna i uzbudljiva; njeni nedostaci neće sprečiti gledaoce da posle 3-4 godine odu da odgledaju novi nastavak i podsete se starih favorita. U međuvremenu mašinerija zabave vredno vrbuje nove ljubitelje sloganima u stilu ’najbolji serijal svih vremena’; dobar deo posla će obaviti i stari fanovi koji svoje oduševljenje prenose na rođenu decu. I tako se krug zatvara i neprestano vrti donoseći laku zabavu masama i lep profit gazdama. Svi su dakle zadovoljni i srećni, baš kao što je to bilo i biće u nekoj dalekoj galaksiji ko zna gde...

(2012)