Nova 1993.g. stripu (kao, uostalom, ni ostalima) nije
puno obećavala. Gotovo sve strip publikacije prestale su da izlaze još 1992.g.
Čak su i dogovečna „Dnevnikova“
izdanja („Zlatna serija“, „Lunov Magnus
Strip“, „Marti Misterija“, „Dilan Dog“) nestala. Činilo se da za devetu
umetnost više nema mesta u Jugoslaviji
Pregled događanja na
Jugo-strip sceni u 1993.g. otkriva ispod, u odnosu na 1980-te, nespornog
siromaštva i neka nova, ohrabrujuća kretanja, kretanja koja se dešavaju u
okviru dve (nazovimo ih tako) škole stripa: klasičarske
i podzemne tj. andergraund.
KLASIČARI
Samo dve strip
publikacije uspele su da iz 1992.g. uskoče u 1993.g. Jedna je „Politikin zabavnik“ a druga strip
magazin „Tron“.
Ma kolike primedbe
imali na izbor stripova u „PZ“, činjenica
je da je ovaj list, objavljujući svakog petka 20-tak strana stripa, pošteno
branio (u okviru svoje u naslovu obznanjene koncepcije - zabavnik) čast priča u
slikama. Dopadali nam se ili ne Fantom
i Modesti Blejz, uz poneki reprint
ili novog junaka (kakav je npr. Mikelucijev
Marsel Labrim), ne možemo poreći da ih je barem bilo – što je za 1993. i te
kakav uspeh. Doda li se rečenom da je „PZ“
objavio i sjajnog Jakovitovog „Koko Bila“
(o Bluberiju da i ne govorimo), sva
gunđanja na njegov račun mogu se tumačiti samo kao čista zloba.
Strip magazin „Tron“ započeo je svoju avanturu krajem
1992.g. obećavajući da će postati prvoklasni događaj ovdašnje strip scene.
Osnovna ideja „Trona“ - da donosi
radove najmlađe generacije domaćih autora i njihovih starijih kolega koje već
stiču slavu u inostranstvu - pravi je pogodak. Stripovi objavljeni u „Tronu“ dokazali su da u Jugoslaviji stasavaju novi autori kojima
treba dati šansu (a koja im godinama unazad nije pružana). Ukoliko opstane – što
mu od srca želimo – „Tron“ će svakako
postati temelj novog poleta domaćeg stripa.
Za „Tron“ je vezan još jedan bitan strip događaj. Naime, na stranicama
ovog magazina pojavljuje se i epohalni Moebijusov
strip „Hermetička garaža“. Iako
njegovo ovdašnje objavljivanje kasni gotovo 20 godina, remek-delo apsurda i
poigravanja žanrovima i medijem nije izgubilo ništa od svoje atraktivnosti i
prefinjenosti.
I dok je „Tron“ uspeo da prebrodi višemesečnu
krizu posle 4. broja pa se oktobra pojavio, ipak, i peti broj, jedan drugi
strip magazin „Balon“, nije stigao
dalje od drugog broja. Uprkos nameri da objavljuje domaće stripova u slabijoj
štampi na novinskom papiru (što je, valjda, trebalo da ga učini jeftinijim) „Balon“ je, na žalost, jednostavno
nestao. Ali, 1993. godina će se pamtiti po tome što su u njoj najbolje ideje
najlakše propadale.
PODZEMNI STRIP
Činjenica da je andergraund strip odavno izborio svoje
mesto u svetu devete umetnosti, te da
se više ne umnožava i prodaje tajno i pod pretnjom zabrane odnosno kažnjavanja
za vređanje morala, već da se o njemu javno, autoritativno i sa uvažavanje
raspravlja, nije imala nikakav uticaj na tretiranje ovog i ovakvog stripa u Jugoslaviji gde je andergraund strip i
dalje bezbrižno prećutkivan. A, kako kaže parola: Čega nema u novinama – nije se ni desilo.
Ipak, nekolicina mladih
umetnika otkrila je andergraund strip
i počela da stvara pod njegovim uticajem. Njihov rad bio je osuđen na nerazumevanje
i izolaciju, čak i ako bi ti isti autori postali poznati i cenjeni u svetu, kao
što je slučaj sa Aleksandrom Zografom.
Ali, kako to već biva,
stvari su počele da se kreću. I to upravo u 1993. godini.
Po svim pravilima
konspiracije andergraund umetnici
(ovog puta ’andergraund’ treba
shvatiti ne samo kao stilsku odrednicu već i u onom prvobitnom značenju, kao
podzemni, tajni način rada i delovanja) okupili su se i počeli da sarađuju.
Prvi zajednički projekat bio je „Patagonija“,
katalog za izložbu stripa u izdanju Doma
omladine Vršac. Ova sveščica sa radovima Grabovskog, Babića, Ljubanovića, Wostoka, Genevre i Mučibabića, imala je, uprkos minimalnom
tiražu (51 primerak) izuzetan odjek u javnosti i, što je možda i važnije, među
strip stvaraocima. Informacije su počele da se razmenjuju, mreža
zainteresovanih se proširila. Rezultat tog poleta je pojava „Krpelja, podzemnog žurnala“, prave
pravcate andergraund publikacije koja se umnožava kad se ima para a rastura
(samo odabranima) poštom ili ličnom dostavom. Na isti način je objavljena i
samostalna strip sveska Wostoka „Prorezi na
krinki“.
Dešavanja u podzemlju
inicirala su i jedan ’javni’ projekat. U časopisu „Gradina“ 1-4 objavljen je poseban temat pod naslovom „Trip“ u kome su objavljeni andergraund stripovi Wostoka, Zografa,
Redžića, Milutinovića i Ristića.
Još jedno ’legalno’
izdanje andergraud stripa zaslužuje
da bude pomenuto. U pitanju su 4 sveščice sa odabranim stripovima Roberta Kramba (izdanje „Šund“ dd) kojima je našoj publici malo
detaljnije predstavljen rad ovog klasika američkog i svetskog andergraund
stripa.
Tako je 1993. bila godina proboja barijera predrasuda.
Oformljeno je malo ali aktivno bratstvo autora, različitih individualnosti i
rukopisa, koji se kreću u rasponu od klasičnog, otkačenog subverzivnog
provociranja tzv dobrog ukusa do ispitivanja samih granica strip medija,
bratstva od koga možemo očekivati nove radove i projekte. Istome se nadamo i od
autora okupljenih oko „Trona“.
A možda će nam nova
1994. prirediti i neka potpuno neočekivana prijatna iznenađenja – u sličicama.
(1994)
0 komentara:
Постави коментар