GODINA USPONA PODZEMLJA 1993.

Nova 1993.g. stripu (kao, uostalom, ni ostalima) nije puno obećavala. Gotovo sve strip publikacije prestale su da izlaze još 1992.g. Čak su i dogovečna „Dnevnikova“ izdanja („Zlatna serija“, „Lunov Magnus Strip“, „Marti Misterija“, „Dilan Dog“) nestala. Činilo se da za devetu umetnost više nema mesta u Jugoslaviji

            Pregled događanja na Jugo-strip sceni u 1993.g. otkriva ispod, u odnosu na 1980-te, nespornog siromaštva i neka nova, ohrabrujuća kretanja, kretanja koja se dešavaju u okviru dve (nazovimo ih tako) škole stripa: klasičarske i podzemne tj. andergraund.

KLASIČARI

            Samo dve strip publikacije uspele su da iz 1992.g. uskoče u 1993.g. Jedna je „Politikin zabavnik“ a druga strip magazin „Tron“.

            Ma kolike primedbe imali na izbor stripova u „PZ“, činjenica je da je ovaj list, objavljujući svakog petka 20-tak strana stripa, pošteno branio (u okviru svoje u naslovu obznanjene koncepcije - zabavnik) čast priča u slikama. Dopadali nam se ili ne Fantom i Modesti Blejz, uz poneki reprint ili novog junaka (kakav je npr. Mikelucijev Marsel Labrim), ne možemo poreći da ih je barem bilo – što je za 1993. i te kakav uspeh. Doda li se rečenom da je „PZ“ objavio i sjajnog Jakovitovog „Koko Bila“ (o Bluberiju da i ne govorimo), sva gunđanja na njegov račun mogu se tumačiti samo kao čista zloba.

            Strip magazin „Tron“ započeo je svoju avanturu krajem 1992.g. obećavajući da će postati prvoklasni događaj ovdašnje strip scene. Osnovna ideja „Trona“ - da donosi radove najmlađe generacije domaćih autora i njihovih starijih kolega koje već stiču slavu u inostranstvu - pravi je pogodak. Stripovi objavljeni u „Tronu“ dokazali su da u Jugoslaviji stasavaju novi autori kojima treba dati šansu (a koja im godinama unazad nije pružana). Ukoliko opstane – što mu od srca želimo – „Tron“ će svakako postati temelj novog poleta domaćeg stripa.

            Za „Tron“ je vezan još jedan bitan strip događaj. Naime, na stranicama ovog magazina pojavljuje se i epohalni Moebijusov strip „Hermetička garaža“. Iako njegovo ovdašnje objavljivanje kasni gotovo 20 godina, remek-delo apsurda i poigravanja žanrovima i medijem nije izgubilo ništa od svoje atraktivnosti i prefinjenosti.

            I dok je „Tron“ uspeo da prebrodi višemesečnu krizu posle 4. broja pa se oktobra pojavio, ipak, i peti broj, jedan drugi strip magazin „Balon“, nije stigao dalje od drugog broja. Uprkos nameri da objavljuje domaće stripova u slabijoj štampi na novinskom papiru (što je, valjda, trebalo da ga učini jeftinijim) „Balon“ je, na žalost, jednostavno nestao. Ali, 1993. godina će se pamtiti po tome što su u njoj najbolje ideje najlakše propadale.

PODZEMNI STRIP

            Činjenica da je andergraund strip odavno izborio svoje mesto u svetu devete umetnosti, te da se više ne umnožava i prodaje tajno i pod pretnjom zabrane odnosno kažnjavanja za vređanje morala, već da se o njemu javno, autoritativno i sa uvažavanje raspravlja, nije imala nikakav uticaj na tretiranje ovog i ovakvog stripa u Jugoslaviji gde je andergraund strip i dalje bezbrižno prećutkivan. A, kako kaže parola: Čega nema u novinama – nije se ni desilo.

            Ipak, nekolicina mladih umetnika otkrila je andergraund strip i počela da stvara pod njegovim uticajem. Njihov rad bio je osuđen na nerazumevanje i izolaciju, čak i ako bi ti isti autori postali poznati i cenjeni u svetu, kao što je slučaj sa Aleksandrom Zografom.

            Ali, kako to već biva, stvari su počele da se kreću. I to upravo u 1993. godini.

            Po svim pravilima konspiracije andergraund umetnici (ovog puta ’andergraund’ treba shvatiti ne samo kao stilsku odrednicu već i u onom prvobitnom značenju, kao podzemni, tajni način rada i delovanja) okupili su se i počeli da sarađuju. Prvi zajednički projekat bio je „Patagonija“, katalog za izložbu stripa u izdanju Doma omladine Vršac. Ova sveščica sa radovima Grabovskog, Babića, Ljubanovića, Wostoka, Genevre i Mučibabića, imala je, uprkos minimalnom tiražu (51 primerak) izuzetan odjek u javnosti i, što je možda i važnije, među strip stvaraocima. Informacije su počele da se razmenjuju, mreža zainteresovanih se proširila. Rezultat tog poleta je pojava „Krpelja, podzemnog žurnala“, prave pravcate andergraund publikacije koja se umnožava kad se ima para a rastura (samo odabranima) poštom ili ličnom dostavom. Na isti način je objavljena i samostalna strip sveska Wostoka „Prorezi na krinki“.

            Dešavanja u podzemlju inicirala su i jedan ’javni’ projekat. U časopisu „Gradina“ 1-4 objavljen je poseban temat pod naslovom „Trip“ u kome su objavljeni andergraund stripovi Wostoka, Zografa, Redžića, Milutinovića i Ristića.

            Još jedno ’legalno’ izdanje andergraud stripa zaslužuje da bude pomenuto. U pitanju su 4 sveščice sa odabranim stripovima Roberta Kramba (izdanje „Šund“ dd) kojima je našoj publici malo detaljnije predstavljen rad ovog klasika američkog i svetskog andergraund stripa.

            Tako je 1993.  bila godina proboja barijera predrasuda. Oformljeno je malo ali aktivno bratstvo autora, različitih individualnosti i rukopisa, koji se kreću u rasponu od klasičnog, otkačenog subverzivnog provociranja tzv dobrog ukusa do ispitivanja samih granica strip medija, bratstva od koga možemo očekivati nove radove i projekte. Istome se nadamo i od autora okupljenih oko „Trona“.

            A možda će nam nova 1994. prirediti i neka potpuno neočekivana prijatna iznenađenja – u sličicama.

(1994)