Malo šta je 1993.g. ostavila svojoj
naslednici na brisanom prostoru 9. umetnosti. Budućnosti nije puno obećavala.
Ipak, priče u slikama su počele da se vraćaju. Istina, promenjene ali i sve oko
njih bespovratno se izmenilo.
Uvod
Sukobljen sa strahotama
borbe za golu egzistenciju u 1993.g. strip je jednostano iščezao sa ovdašnjih
prostora. Bila je to kruna sunovrata koji je započeo ’zlatnim’ 1980-tim YU stripa jer se vrlo brzo ispostavilo da je
uspon bio rezultat sretnog spoja okolnosti tj. darovite generacije autora i
relativnog blagostanja koje je strip činilo lako dostupnim najširoj publici u
kojoj je sve više onih koji su prerasli detinjstvo do tada doba rezervisano za
konzumiranje stripova. Nije dakle bilo nikakvog smišljenog ulaganja u razvoj
ove umetnosti. I, kad je spoj okolnosti počeo da se razbija, isto se desilo i
sa YU stripom. Deo autora otišao je u
inistranstvo, kasnije su im se pridružili i oni izbegli pred ratom a ostali su
- zaćutali. Broj strip izdanja smanjivao se iz godine u godinu da bi na kraju
1993.g. ostali bez stripova na kioscima (što bi se verovatno desilo i da nije
bilo inflacijionog kolapsa ali koju godinu kasnije). Čast stripa ostali su da
brane „Politikin zabavnik“ i magazin „Tron“, u okviru kliasičnog stripa, i „Patagonija“ i „Krpelj“ u alternativnom stripu.
Alternativa iz podzemlja
Za razliku od klasičnog
stripa andergraund je u 1993.g. bitno
napredovao. Dugo potiskivani, njegovi autori lakše su se prilagodili nemaštini
i uspeli da realizuju svoje projekte. Taj zamah nastavio se i u 1994.g. Već u
februaru pojavio se drugi broj „Patagonije“, magazina za andergraund,
alternativni i art strip, donoseći nove radove domaćih snaga i priloge
istomišljenika iz Kanade. „Patagonija 2“
pobrala je pohvale ovdašnjih poznavalaca ali i onih u svetu, u koji je vrlo
brzo otišla. Za njom su otišli i radovi domaćih andergraund autora i pojavili se na nekoliko izložbi, od one u Sloveniji, u organizaciji magazina „Stripburger“, do međunarodne izložbe „Potpisano ratom“ u Holandiji, na kojoj su domaći umetnici (i
alternativni i ’klasičari’) bili
najbrojniji (pored autora iz Belgije,
Francuske, Španije, Hrvatske, Italije, Slovenije, SAD i domaćina; a i
predstavnici Slovenije bili su autori
sa tipično slovenačkim prezimenom koje se završava na ’ić’). Svojevrsni kuriozum je da je ilustraciju za plakat i
naslovnu stranu knjige u kojoj su sakupljeni radove sa ove izložbe sa antiratnom
tematikom uradio Leonid Pilipović.
Uporedo sa „Patagonijom 2“ pojavio se, u izdanju Pokreta za mir iz Pančeva „AUT! Zidni strip
magazin“. Magazin je u stvari plakat sa strip kaiševima 6 autora koji je
osvanuo na zidovima mnogih mesta u Srbiji.
Bio je to interesantan medijski eksperiment a kako saznajemo u pripremi je u „AUT! 2“. U pripremi je i treći broj „Patagonije“ kao i novi brojevi „Krpelja“, ortodoksnog andergraund
izdanja koje radi vršački umetnik Wostok,
u saradnji sa malom Lolom (najmlađim
strip autorom na svetu – 4 godine!). Značaj i vrednost „Krpelja“ višestruko premaša minimalni tiraž u kome se fotokopira i
o njemu se pohvalno piše u svetskim časopisima koji se bave ovim vidom strip
umetnosti.
1994. je bila izuzetno
uspešna i za Sašu Rakezića alias
Aleksandra Zografa. Ovaj umetnik, poznatiji u svetu nego u svojoj zemlji,
objavio je u izdanju „Fantagrafics Books“
iz Sietla svoj album „Život pod sankcijama“, posvećen vremenu
koje smo (pre)živeli i još živimo. Album je distribuiran po čitavom svetu i
visoko ocenjen od svih recenzenata (jedan prikaz pojavio se i časopisu „Big O“ iz Singapura). Zahvaljujući takvom uspehu Rakezić je pozvan i na međunarodni strip festival „Expocomics ’94“ u Bariju, Italija, kao jedini učesnik iz SR Jugoslavije. Na žalost – ali i naravno – svi Rakezićevi uspesi nisu imali odjeka u Jugoslaviji, niko nije pokazao interes
za objavljivnaje njegovog albuma. Ipak, „Život
pod sankcijama“ pojavio se u prva tri broja časopisa „Ukus nestašnih“, na utehu autoru i opomenu ostalim autorima - da
ne očekuju podršku tamo gde je neće dobiti.
I najslabija tačka u
andergraund bloku – teorija – ojačana je u 1994.g: pojavio se zbornik „Tragovi u plavoj ilovači“ u izdanju DOM-a iz Niša. Eseje o nastanku, razvoju i poetici američkog andergraunda
1970-tih sakupio je i opremio serioznim uvodom Branislav Bane Miltojević (uz obećanje da će ova značajna knjiga
imati nastavak koji će se baviti andergraundom 1980-tih).
Klasičari
Za razliku od altenativnog stripa koji funkcioniše po
principima povezanosti istomišljenika, strip
klasičnog umerenja u 1994.g. opstaje u dva vida: knjižarskom i kiosknom.
Zvezda knjižarskog dela
strip produkcije nesporno je magazin
„Tron“ koji je žiža okupljanja i predstavljanja mladih strip autora, ovog
puta sa pretenzijama dugoročnog ulaganja
u njihov razvoj. Ovu svoju ulogu, uprkos usporenom ritmu izlaženja, „Tron“ u potpunosti ispunjava a njegov
izdavač „Orbis“ objavljuje još tri
značajne knjige: „Tarzan“, specijalnu
svesku časopisa „Pegaz“, koju je
uredio Žika Bogdanović i koja sadrži
eseje koji višestrano razmatraju mit o gospodaru džungle; Žika Bogdanović je priređivač knjige „Umetnost i jezik stripa“, udžbenika-početnice koji otkriva tajne
zanata i estetike stripa; kao vesnik novih događanja na domaćoj strip sceni
pojavio se album „Kalokagarti“
Milosavljevića i Jovanovića,
sjajno delo mladih umetnika koji puno obećavaju. Do kraja godine „Orbis“ će objaviti album Stefanovića i Tucića „Treći argument“ po
Pavićevoj prozi te Pratov album „Korto Malteze u Veneciji“ i tako potvrditi svoj status zvezde
knjižarske strip produkcije.
U knjižarskom delu
treba pomenuti i „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca sa novim albumima Taličnog Toma i Asteriksa i „Politikin“
bibliofilski album „Tajni agent X-9“.
No, bez obzira na kvalitet
knjižarske ponude, strip koji se pojavljuje na kioscima centralni je segment
svakog strip izdavaštva jer se samo jeftinim sveskama dostiže do mlade publike
koja čini većinu konzumenata stripa. Knjižarska izdanja, luksuznija i skuplja,
namenjena su onim starijim čitaocima koji su se sa stripovima sreli na ulici.
Uprkos poboljšanju
ekonomskih (ne)prilika sve do leta 1994.g. “Politikin
zabavnik“ je (u granicama svoje koncepcije) bio jedini strip na ulici. Prvi
izdavač koji se odvažio da na kioske izbaci strip svesku bio je kraljevački „Maverick“ sa svojom „Laso“
vestern serijom. Iako je format bio gotovo minijaturan a epizode stare
20-tak godina „Maverick“ zaslužuje
sve pohvale za hrabrost. Za „Lasom“
isti izdavač izbacuje „Alana Forda“
(koji izlazi i danas – popularnost ovog stripa lako je prebrodila sušne
godine), seriju kolor albuma „Totem“
a pre dva meseca i reviju „Free“ sa
kompletnim strip epizodama i reviju „Kolibri“
za najmlađe. „Maverick“ je
definitivno najveći izdavač stripove za kioske u 1994.g.
„Maverickovim“ tragom krenuli su i ostali izdavači i za težište
svojih izdanja uzeli strane stripove već objavljivane kod nas (jedini izuzetak
je BIGZ-ov „Balon“ koji je pokušao da
objavljuje komercijalni domaći strip ali je kvalitet ponuđenih stripova
izuzetno slab). Ovo krčmljenje stare slave čini se i nije preterano isplativo
a, s druge strane, samo produbljuje jaz između savremenog svetskog stripa i
onoga što o njemu znamo. Stari stripovi nose patinu prošlih vremena i mogu biti
zanimljivi onima koji su ih jednom, kao deca, čitali ali je pitanje kako će
novi naraštaji sa iskustvo TV, video i kompjuterskih igara reagovati na njih.
Možda se u svetu stvaraju stripovii za te generacije (ako ih nema onda i 9.
umetnost staje u red sa onima koje su sve manje atraktivne u ova postmoderna
vremena kraja stoleća). Starost materijala koji su objavljivani mogući je
razlog nestanka revije „Sezam“ (koja
je, istini za volju, objavljivala i novije epizode poznatih junaka) ili
neredovno izlaženje svezaka sa znanim Zagorom,
Komandantom Markom, Blekom Stenom...
Na talas ove strip
nostalgije prikačili su se, međutim, i izdavači koji strip tretiraju ispod
svakog kriterijuma – u pitanju je tzv „Ćao
almanah“ čija pojava se graniči sa kulturnim skandalom. Ovo izdanje
preštampava stare stripove tako da objavljuje delove strip epizoda bez njihovog
nastavljanja u sledećem broju ili ubacuje onoliko tabli stripa koliko je potrebno
da se popuni praznina u nekom broju! Iza ovakvog (ne)dela stoji neko ko strip
očito prezire a objavljuje ga jedino da bi što brže i jeftinije zaradio.
Vremena „Stripoteke“ ili „Strip arta“ očito je, definitivno su za
nama.
Pomenimo još jedno
krajnje osobeno izdanje: „Cepelin“
časopis koji je objavljen (o čemu su izvestili mediji) ali se ne može nabaviti
ni na kiosima ni u knjižarama. Časopis je podeljen samo odabrnanima, po
principu prave subkulturne zavere.
Ostali mediji
Izložbe stripa postale su način življenja
stripa u 1994.g. Na njima su predstavljeni radovi za koje je krajnje neizvesno
hoće li negde biti objavljeni, prvi put ili reprintno. U Gornjem Milanovcu su, tako, okupljene stare snage i ponovo
predstavljeni neki bitni stripovi (pre svih Buinovi
„Mirko i Slavko“) a na letošnjem Bijenalu
domaćeg stripa, Mihajlo Kurtović je predstavio stvaraoce koji dolaze (a ima
ih dosta i vrlo su talentovani).
Strip je našao stalno
mesto i u brojnim časopisima koji se bave kulturom (pored Košave tu su i Književna reč,
Ovdje, Sveske, Valjevska književna radionica, Eterna i dr).
Mnoga vrata otvaraju se
za strip. Ostaje nam da se nadamo da će 9. umetnost proći kroz njih i (ponovo)
izaći pred lice javnosti u svom punom sjaju. Da li će je nove generacije
prihvatiti kao i njihovi roditelji ostaje da vidimo. Ako je suditi po pompi
koju je izazvao povratak Diznijevih
junaka u ove krajeve još uvek ima nade za priče
u slikama. Vremena se jesu promenila a sa njima i mi, ali stvari neminovno
moraju da krenu nabolje sada kad nam se i Miki
Maus vratio...
(1994.)
0 komentara:
Постави коментар