Roman „Reka
bogova“ irskog pisca Ijana Mekdonalda
(1960) mogao bi se primarno odrediti kao ’roman-reka’.
Istini za volju, ovaj termin prevashodno se koristi u okvirima glavnotokovske
književnosti ali, mada je „Reka bogova“
nominalno naučno-fantastični roman, nema razloga da ne bude primenjen i na ovo
delo. Naime, „Reka...“ i sadržinski
pa i formalno odgovara specifikumu pojma ’roman-reka’.
Pre svega, reč je o širokom zahvatu u društveno tkivo, što podrazumeva
opisivanje reprezentativnh slojeva društva (od bogatih do siromašnih), davanje
potpune slike ključnih sociološko-političkih procesa koji definišu određeni
period kao i praćenje promena koje će, konačno, izmeniti dotadašnje stanje.
Odabir glavnih junaka umnogome je podređen čitavoj zamisli pa su i oni
predstavnici bitnih grupacija koje čine predmetnu zajednicu. Konačno, da bi u
potpunosti odgovorili građi koja ih čini, romani-reke su obimne knjige, bilo da
stoje samostalno ili čine serijal romana; „Reka
bogova“ rasprostrla se na respektabilnih 550 stranica štampanih sitnijim
fontom. U klasičnom, glavnotokovskom značenju, romani-reke bave se daljom ili
bližom prošlošću odnosno sadašnjošću nekog društva/države. „Reka bogova“ se, pak, bavi bliskom budućnošću - konkretno stotim
rođendanom savremene Indije, koji će
se desiti 15. avgusta 2047. godine (roman je originalno objavljen 2004.
godine).
U
burnom razvoju naučne fantastike bilo je dela koja su se bavila ’istorijom budućnosti’ i pokušavala da
sagledaju njeno nastupanje i ’lik stvari
koje dolaze’. Mnoga od tih dela pretendovala su na islikavanje širokih
panorama buduće društvene stvarnosti; ipak, u (pre)velikom broju ovakvih
pokušaja uspeh u ostvarenju samopostavljenog zadatka bilo je vrlo promenjiv (čitaj
slab) prevashodno zbog čestog insistiranja tek na jednom težišnom činiocu (koji
će, navodno, promeniti budućnost u odnosu na sadašnjost u kojoj je delo
stvarano) što je rezultiralo nimalo ili nedovoljno jasnim sagledavanjima
procesa/odnosa koji nisu u direktnoj vezi za tim ključnim faktorom promene.
Otuda slike novih vremena nisu bile široke i jasne niti konzistentno sazdane.
Naravno, zadatak naučne fantastike nije da predviđa budućnost (time se bavi
posebna nauka - futurologija), već je njen zadatak (kako je lucidno tvrdio Rej Bredberi) da ukazuje na moguće
probleme i društvene stranputice. No, svako bavljenje budućnostima iz vizure
koja nadrasta pojedinca i manje grupe, zahteva sve precizniju sliku društvene
stvarnosti kao okruženja koje determiniše ponašanje. Na terenu postizanja tog
balansa između pojedinačnog/grupnog i opšteg plana, autori su (pre)često
posustajali. Ijan Mekdonald, pak, kao
osvedočeni autor sa posebnim darom za društvene ’totale’, u „Reci bogova“
demonstrira kako se širokim zahvatima gradi mozaik jednog vremena (koje je samo
njegovom voljom vreme buduće) i jednog društva koje je u priličnoj meri
egzotično čitaocima iz Zapadnog sveta.
Mekdonald je pozornicu nekolicine
svojih dela (romana i priča) postavio u zemljama tzv Trećeg sveta (od Afrike,
Brazila, Indije do Turske) što
ga, takođe, izdvaja od masa autora koji su se ograničili na teritorije Severne Amerike i Evrope (i pomalo Kanade ili
Južne Amerike).
Indija koja se nalazi na pragu proslave
veka postojanja nije onakva kakvom je trenutno znamo: na prostorima nekada
jedinstvene države sada postoji 12 polu(ne)zavisnih državica čije rivalstvo je
čas pritajeno a čas preti da eskalira u otvoreni sukob. Sveta reka Gang, Majka Indije, i dalje teče i povezuje mnogoljudnu
naciju ali njene vode su sve pliće jer sezona monsuna već godinama kasni. Na
žednom tlu milijadra i po ljudi tiska se i bori za opstanak, za svoje mesto pod
suncem (ili, radije, u senci). Političke elite prinuđene su da kalkulišu sa
narodnim gnevom kako bi ostvarile svoje interese (od kojih je opstanak na
vlasti primaran); stoga se tolerišu, potpomažu i u željenom pravcu usmeravaju
radikalni i fundamentalistički pokreti. Puk se kljuka beskrajnim serijskim
programima u kojima su svi glumci virtuelne ličnosti. Kastinsko društveno
uređenje i dalje funkcioniše, nepregledne mase su siromašne a šačica ljudi
basnoslovno je bogata (i kao vrhunac svoje moći stvara genetski modifikovanu,
poboljšanu decu). Nisu zaboravljene ni verske netrpeljivosti Indusa i Muslimana: taj sukob tinja i čeka pogodan trenutak da pokulja na
videlo. Kriminal je takođe hijerarhijski ustrojen: sitni prestupnici potekli iz
sirotinjskih četvrti potčinjeni su većima a ovi visokim krugovima ogrezlim u
korupciju. Indijski potkontinent sinonim
je za razvijene tehnologije, od hirurških (operacije se obavljaju putem robota
kojima putem interneta komanduju najveći stručnjavi širom sveta) do stvaranja
modela veštačkih inteligencija (VEI)
koje su složenije od ljudske i zato zabranjene u ostatku sveta. Piratske se VEI proganjaju od posebne policije ali
velike tajne laboratorije i dalje rade. Veštački entiteti u virtuelnim
svetovima, svesni su svoje ugroženosti i, kao konačnu odbranu, pokušavaju da
izvrše prodor u realni svet tako što će se - otelotvoriti. I dok se tajanstveni
plan realizuje, tlom već koračaju, hirurško-genetskim manipulacijama, ’preuređena’ bića koja ne pripadaju ni
muškom i ženskom polu, već su treći, među-pol. Na ovako postavljenoj pozornici
za ispunjenjem sopstvenih sudbina kreću se predsednica države, vođa pokreta
verskih fanatika, visoki političar i njegova osvetnički raspoložena supruga,
elitni policajac i njegova zapostavljena žena, sitni kriminalac koji se visoko
uzdigao i teško pao, ambiciozna novinarka, modifikovano biće koje žudi za
samopotvrđivanjem, odmetnuti naučnik za koga se veruje da može da reši tajnu
skrivenu u steni koja kruži oko Zemlje, naslednik najmoćnije firme nameran da
ispuni očevu volju...
Pisac
započinje roman sa osam priča koje teku paralelno (u sklopu njih postoji niz
podzapleta), prepliću se i odvajaju da bi se, u finalu knjige, uplele u
nerazmrsivo klupko koje će nekima doneti smrt ili sreću, ispunjenje želja i
ambicija ili potpuni slom dotadašnje života. Zaplet je višestruk, u rasponu od
trilera do romanse, od brze akcije do nadahnutih teorijskih pasaža o paralenih
svemirima. I prostorno-društveni okvir priča je bogat mnoštvom detalja, faktima
o običajima, opisima pejzaža, gradova i naselja, tako da čitalac ima utisak da
je, zbog visoke ’kompresije’
informacija, roman znatno većeg obima no što po broju strana jeste. Ipak, ova
zgusnutost ne ide na uštrb dinamizma radnje, retka su takozvana ’prazna mesta u tekstu’ (u kojima se ne
dešava ništa već se gomilaju objašnjenja). Rečju, znatiželjnik ima pred sobom
delo koje je u svakom pogledu seriozno osmišljeno i suvereno realizovano i koje
traži pažljivog i predanog konzumenta. Trud koji se uloži u čitanje ove knjige
bogato je nagrađen visprenim, živim i uverljivim pogledom u jednu od mogućih
budućnosti.
(2012)
0 komentara:
Постави коментар