Poslednja sveska „Revije svetskih stripova“ za 2001.g. posle predstavljanja zanimljivih i značajnih izdanja: knjige „Slatki strip“ Vase Pavkovića (iz pera Z. Zupana) i albuma „Badi kukavica i druge priče“ Željka Paheka (iz pera Z. Milenkovića), nudi pažnji čitalaca prvi deo druge epizode naslova „Blekmor“ iz fantazijskog serijala „Tugovanka za izgubljenim pustarama“ Defauxa i Rosinskog. Elem, u zemlji na obalama reke Eruin Dulea znaci predstojećih promena očiti su. Drvo istine je procvetalo, poginuli ratnici ponovo jašu i odvode kći svog mrtvog kralja Belog vuka na susret sa očevim duhom. Zli čarobnjak Bedlam i saveznik mu Blekmor kuju zaveru kojom bi sprečili svoj pad. Ratnik milosrđa pronalazi onu koja će snage Dobra povesti u konačni boj... Priča barata stereotipima fantazi žanra i to ne uvek naročito uspešno i umešno, kao što nisu preterano zabavne ni ’humorne’ pauze sa nadmudrivanjem kuvara i proždrljivog Oukija ili ljubavni jadi ostarelog Dropa i gospe Gerde. Možda potaknut ovim slabostima scenarija ni Rosinski se ne trudi previše pa usvaja već poznata rešenja tako da je Bedlamov zamak u obliku lobanje a jedna noga sa papkom. No, serijal se tek zapliće i znatiželjnicima ostaje da strpljivo čekaju njegovo razrešenje i tek na kraju daju definitivnu ocenu.
„Skitnica Robni“ Ivana Boixa, u epizodi „Smrtna kazna“, biva optužen za podmetanje bombe i smrt važnog državnika ali ga savest ubice (prevarene ljubavnice) spasava u poslednjem trenutku. Priča ima poprilične logičke šupljine ali je zato crtež na visini zadatka; lako ugledanje na starog majstora Breću samo doprinosi njegovoj atraktivnosti (istovremeno potvrđujući da bi bilo lepo sresti se ponovo sa Brećinim crtežima u „Agentu Nobadiju“ koji se, istina, ne može pohvaliti inventivnom pričom ali je grafički raskošan; ne bi bilo na odmet videti i drugačijeg Breću, u remek-delu „Alvar Major“ ili avanturama kakve su „Robin sa zvezda“, „Skoro do kraja sveta“ odnosno brojnim kratkim stripovima). U SF serijalu Rafa Negrete „Kosmopolis“, epizoda „Drvo života“, priča prati pisca Kasidija koga je sekta Urita angažovala da napiše reportažu o njoj i svetom im simbolu Drvetu života, kome se podnose žrtve i to ljudske; kraj je, kako se moglo i očekivati, loš za najamnika. Momci iz „Džoe bar tima“ Cristiana Debarrea ponovo moraju da dokažu svoju petlju i osvete čast milih im motora u ludoj trci od semafora do semafora. Na poslednjoj strani Helga uči sina manirima i lepom ponašanju koji razlikuju gospodina od varvara što smeta prisutnom Hogaru ali mu posle demonstracije ubitačnih Helginih slogana (pored onih ’Molim’ i ’Hvala ti majko’) koji glase „UMUKNI I GUBI SE“ ne preostaje ništa do da padne, obeznanjen, na sto, ostavljajući majci da i dalje priča o lepim manirima.
0 komentara:
Постави коментар