Tačno na vreme, u petak i to 13. pojavio se drugi julski broj „Stripoteke“ sa mrgodnim, surovim Kranom varvarinom na naslovnoj strani i kao glavnim junakom. Momak je razbacan, ne baš bistar ali potentan i boginja plodnosti Guzhilda optužila ga je za (zlo)uporebu njene kćeri Titilike. Za kaznu Kran ima da se izvini ili će svima na dvoru njegovog oca, kralja Kusle, vitalni muški organ biti skraćen na 3 centimetra! Kusla izbacuje iz dvora sina, zajedno sa sitnim Trtojem, pa oni kreću na put do čarobnjaka Vešticijusa i sreću svakojaka čudovišta, od džudžubajca (koga će Kran da prisvoji), dimno-vatrenog zmaja (još ne proizvode bezolovne zmajeve), do prgave lepotice koje časte Kranom šutom u onaj organ pa i samu Smrt (kojoj prete smrću). Nakon svih muka pa i povratka u prošlost (što otkriva da je Trtoje petljao sa Titilikom) Kran se vraća kući da utvrdi da su svi skraćeni i željni njegove krvi. Ali, hepi-end je na vidiku odmah posle dobre tučnjave... Kran je, naravno, još jedna parodija na Hauardovog arhetipskog Konana varvarina, heroja za sva vremena, začinjena aluzijama na Konanovsku ikonografiju, posebno na Frazetine ilustracije brda svakojakih čudovišta na čijem vrhu je pobednik Konan ali i svakojake mas-medijske junake (Kranova sekira je model „357 siluet“ koju je nosio Gari Galahan, jedna od šutirajućih devojaka je Pamelunda, Smrt ima profil Osmog putnika). Ipak, Kran nema veće pretenzije do da lako i neobavezno zabavi, u čemu i uspeva (ali ostaje pitanje da li mu je mesto baš u „Stripoteci“ ili nekom nepretencioznom izdanju).
Za razliku od Krana za „Topeda 1936“ Abulija i Barneta sasvim je sigurno da mu je mesto u „Stripoteci“. „To su bili dani“ je epizoda o odrastanju elegantnog ubice, o prvom revolveru i ubijenom policajcu na negostoljubivom pločniku velegrada, što je Torpedu zapečatilo sudbinu. Grubo-melanholična priča i majstorski crtež dišu sinhronizavano i punim strip plućima. „Infiltracija“ (Gemignani, scenario, i Blanc-Durmont, crtež) tanušna je SF pričica o povratku iz svemira astronauta koji to i nisu, začinjena popriličnim logičkim rupama (od neverovatne adaptacije na gravitaciju posle četiri godine leta do komotnog nepraćenja povratnika i njihovog broda iako su potencijalne opasnosti). Hogar Strašni od koga beži verni pas i moto fanatici „Džoe bar tima“ voljni da pretiču policijski auto pri brzini od 195 km/h, zatvaraju „Stripoteku“ uz najavu da u narednom broju sledi istorijska saga „Žig sudbine“ o kojoj pohvalno piše Zoran Đukanović.
0 komentara:
Постави коментар