Ako bi neko ustvrdio da postoji mesto na planeti Zemlji koje je u svemu izuzetno a na kome su do sada bila samo trojica ljudi, prosečni zemljanin najverovatnije bi bio zbunjen jer je opšte znano da je Čovek razotkrio i osvojio svoju rodnu planetu što bi svakako značilo da je svuda neko kročio i stao makar jednom nogom (pošto vojna doktrina tvrdi da je neka teritorija pokorena tek kada je pregazi pešadija). No, ako je koje mestašce i ostalo sada je, eto, i ono ’overeno’. Šalu na stranu ali - bez sve šale - upravo smo prisustvovali jednom takvom istorijskom događaju jer je slavni holivudski režiser Džejms Kameron (koji stoji iza „Ramboa 2“ „Terminatora“ 1 i 2, „Aliena 2“, „Titanika“ i „Avatara“), u podmornici „Izazivač dubina“ stigao, sam samcijat, do ’dna sveta’ odnosno do gotovo 11 kilometara dubokog Marijaninog rova koji leži oko 200 milja jugozapadno od ostrva Guam u Pacifiku. Ovo mračno mesto na kome je pritisak hiljadu puta veći nego na površini mora pre Kamerona (rođ. 1954.) posetili su samo još švajcarski okeanograf Žak Pikar i američki marinac Don Volš davne 1960. godine. Za razliku od slavnog reditelja oni sem uzvitlanog mulja gotovo ništa nisu videli a u poseti su se zadržali samo 20-tak minuta; ipak su na dnu opazili morske račiće i ribe. Kameron je, opremljen najsavremenijom 3D tehnikom, snimao svoje spuštanje kao i samo dno a posebnim robotskom rukom i ’usisivačem’ pokupio je uzorke mulja i životinjica. Stoga je njegov poduhvat bio i avanturistički i naučnički. Zaiteresovani će svet to moći da pročita u člancima u listu ’Nacionalna geografija’ a potom će na programu ove TV kuće biti emitovana i posebna emisija o čitavom događaju. Kameron je već sarađivao sa ’Nacionalnom geografijom’ na filmu koji je gledaocima otkrio najslavniju svetsku olupinu - brod Titanik, koji je potonuo pre, ni manje ni više nego, 100 godina. Sudbinu Titanika modernoj javnosti filmskim spektaklom predočio je Kameron 1998.g. a dokumentarac snimljen na licu mesta (otkrivenom tek 1985.g.) bio je režiserovo vraćanje duga stvarnom brodu a ne maketi i kulisama.
Podvodna avantura podsetila je na činjenicu da je Zemlja i dalje svet pun tajni koje čekaju da budu otkrivene. Takve avanture zahtevaju puno upornosti, entuzijazma i - kamare para. Put na dno sveta ne bi bilo moguć ni bez postojanja komercijalnog efekta - da nije bilo dogovorenog TV dokumentarca i pratećih članaka sve bi ostalo na lepoj ideji koja je neisplativa. Naučne institucije ne raspolažu sredstvima da organizuju ovakvu ekspediciju. Ni argumenti tipa ’otkrivanje novih oblika života, proučavanje njihovog opstanka u ekstremnim uslovima’ i slično, ne pomažu da se odobre veći budžeti. Dobitna kombinacija za uspeh je spoj suve nauke, naučno-popularnog programa sa glamurom slavne ličnosti (što Kameron jeste) i trunkama pionirskog avanturizma. Na kraju će svi biti zadovoljni: naučnici će dobiti par šaka materijala za proučavanje, TV će imati ekskluzivne snimke koji će ’povući’ skuplje termine za reklame a režiser je zadovoljio svoju strast za ronjenjem i poboljšao svoj medijski rejting (ovo dobro dođe kad treba odrediti honorar za novi film). Što se tiče znatiželjnih gledalaca, oni sa dužim pamćenjem setiće se Žaka Kustoa (1910-1997) koji je prvi na malim ekranima promovisao otkrivanje tajni mora i okeana. Sa svojom ekipom i brodom „Kalipso“, Kusto je u drugoj polovini XX veka krstario morima, snimao njihove skrivene lepote, zalažući se za čuvanje tog bogatstva koje je iznedrilo prvi život. Generacije klinaca širom sveta pratile su njegove serijale, uživale i učile iz njih. Ipak, ako se traži najslavniji podmorničar svih vremena onda je to svakako Kapetan Nemo koga je stvorio legendarni fantasta Žil Vern u romanu „20.000 milja pod morem“ (poznavaoci pak kažu da je ispravan prevod ’20.000 milja pod morima’). Nemo, razočaran u civilizaciju, gradi podmornicu Nautilus i sa vernom posadom krstari morima sveta; u vremenu kada još plove jedrenjaci i njihova mlađa braća parobrodi, podmornica je vrhunski, nadmoćni, izazovni pronalazak koji, međutim, može biti i smrtonosan. Nikad viđene tajne podmorja, od blaga potonulih galija do džinovskih hobotnica, promiču ispred prozora Nautilusa a ponekad i mornari odeveni u posebna podmorska odela (o kojima je mislio i Leonardo da Vinči) izlaze na dno i ubiru njegove plodove i ponude. Vernova vizija ugledala je svetlo dana 1870.g. i bila je dobrano ispred svog vremena mada su se članci o gradnji podmorskih brodova mogli naći u stručnim časopisima (koje je Vern pomno pratio). Od svoje pojave roman je plenio pažnju i raspaljivao maštu dečaka širom sveta. Nemo i Nautilus su sa stranica knjiga prešli na veliko platno u nekoliko filmova od kojih je najubedljiviji animirano-igrani „Čudesni svet Žil Verna“ koji je 1958. snimio Karel Zeman (1910-1987), češki mag pokretnih slika. Jedna od najnovijih Nemovih pojava je u stripu scenariste Alana Mura „Liga izuzetnih džentlmena“ po kome je snimljen i zabavan film. Gotovo vek i po posle pojave romana Vernova romantična i avantistička vizija doživela je novu inkarnaciju, na radost onih koji su još uvek sposobni da ustreptalo uživaju u otkrivanju nepoznatog a kojih je sve manje u ovo vreme narcizma i cinizma.
0 komentara:
Постави коментар