DEČAK, PAS I AVANTURA Strip i film - Tintin

Živimo u svetu punom čudesa, makar i onih sasvim trivijalnih. Jednom takvom znatiželjnici su prisustvovali pre nekoliko dana povodom novinarske premijere filma „Avanture Tintina“ koji je režirao legendarni Stiven Spilberg a producirao ništa manje slavni Piter Džekson. Elem, među okupljenim predstavnicima medija nije bio mali broj onih koji su se našli u čudu jer su obavešteni da strip po kome je film rađen nije iz ’ergele’ proslavljenih američkih strip kuća već je, naprotiv, iz daleke Evrope. Lakonska nadobudnost inih novinara povećala se kada su saznali da je „Tintin“ star 80-tak godina i da je klasik sveukupne strip umetnosti, beskrajno vredniji od svakojakih super-heroja kojima se Ameri diče. Logično pitanje koje je svima bilo na usnama glasilo je: zašto se Silverberg i Džekson bakću sa tom bajatom i stranom ’robom’ umesto da se klanjaju svetloj američkoj korporativnoj umetnosti i tradiciji, odnosno, ko će u SAD hteti da gleda tako nešto. Na prvi deo pitanja dobili su odgovor tokom projekcije - većina nepristrasnih kritika je u superlativima; što se tiče gledanosti u Americi - vrlo brzo će se saznati da li je proizvod po meri razmažene publike najbolje države na svetu (a i šire). Do tada valjalo bi se podsetiti istorije ove serije priča u slikama (statičnim i pokretnim).
            „Avanture Tintina“ okvirno je ime serije strip knjiga-albuma (sveukupno 24 albuma) kojima je autor belgijski umetnik Erže (pravim imenom Žorž Remi, 1907-1983). Prva epizoda ovog stripa „Tintin u zemlji Sovjeta“ pojavila se 1929. godine u okviru dečijeg podlistka belgijske novine „XX vek“ i odmah zadobila pažnju i naklonost najmlađe publike. Priče o mladom novinaru Tintinu i njegovom psu Snešku isprva su se svodile na dogodovštine koje se odigravaju na raznim kontinentima (Afrika – Kongo i Egipat, Severna Amerika), gde Tintin istražuje kakvu misteriju ili traži materijal za svoje članke. Kako sam Erže priznaje prve epizode radio je bez posebnog plana puštajući da ga zaplet nosi prema neizvesnom kraju. To se promenilo tokom rada na albumu „Plavi lotos“ (1934-1935) koji se dešava u Kini; Erže je scenario radio sa jednim studentom iz Kine koji mu je ukazao na stereotipe koji vladaju o Kini odnosno na stereotipe koji u Kini važe za strance. Poigravanje predrasudama donelo je stripu dozu specifičnog humora ali i veću ozbiljnost. Erže je nadalje, ’naoružan’ mnoštvom podataka, temeljno promišljao i gradio svoje priče, što je rezultiralo stripovima koje pored mlade publike rado čitaju i starije, zahtevnije generacije. Tokom ratnih godina Erže je nastavio da objavljuje ali je morao da strip prilagodi zahtevima okupacionih cenzora; po završetku rata je osumnjičen za kolaboraciju sa neprijateljem, čak je bio i u zatvoru zbog ispitivanja, ali je pušten pa je nastavio svoj rad. Velika popularnost Tintina uslovila je osnivanje strip magazina „Tintin“ 1946.g. koji je, pored Eržovog stripa, štampao i radove drugih belgijskih autora; magazin je izlazio sve do 1993.g. i bio sinonim za kvalitetne stripove. Erže kontinuirano radi na Tintinu; nove epizode pojavljuje se u gotovo pravilnom ritmu svake druge godine. Tintin šeta čitavim svetom, upoznaje različite narode i civilizacije, rešava internacionalne zavere, kriminalističke ili tajanstvene slučajeve; njegova putovanja nose ga i na - Mesec, u čak dve epizode „Pravac Mesec“ (1953) i „Istraživači Meseca“ (1954),  novinar je bio tamo gde će ljudska noga kročiti tek 16 godina kasnije.
            Glavni junak svih priča je mlađani novinar Tintin, nežnog lica, sa prćastim nosem i nestašnom ćubom kose, koji, na prvi pogled, više liči na dečaka nego na mladića. On je prepun dobre volje, smiren je (istina ne uvek) i spretan (vozi automobile, avione, čak i tenk), često nosi pantalone-pumparice. Njegov najbolji prijatelj je pas Sneško, veseli foksterijer koji ume da upadne u nevolje ali i da pomogne u izbavljenju iz opasnih situacija. Stalnu strip ekipu čine i morski vuk, kapetan Hadok, kolerik s opasnim jezikom, profesor Kalkulus, zadužen za mudrovanja, kao i dvojica nespretnih detektiva Tomson i Tompson; u nekim epizodan i sam Erže se pojavljuje kao sporedni lik. Karakterne razlike između junaka izvor su mnogih smešnih situacija i dijaloga koji razveseljavaju čitaoce. Pozadina priča su i veliki prevrati u XX veku (boljševizam, nacizam...), egzotična društva (kinesko, južnoameričko...), savremena tehnologija i život koji se menja prema njenim diktatima. Nekolicina autora imala je ozbiljne primedbe na vrednosti koje strip propagira: Erže je optuživan za kolonijalistički mentalitet, beli rasizma, čak i fašizma – ali su sve to pre bile konstrukcije nego fakti. Ako su postojale dileme o ’podobnosti’ stripa (u kontekstu vaspitanja mladih čitalaca), niko nije osporavao njegovu grafičku virtuoznost; Eržeov crtež ’čistom linijom’ zadivljuje preciznošću i svedenošću. Specifična mešavina realističnosti i karikaturalnosti postala je (i do dan danas ostala) prepoznatljiva i neponovljiva; čak ni kolor, koji je ’dodat’ od desetog albuma, nije pokvario tananost i delikatnost crteža.
            Tintin je odvažni junak sa kojim su odrastale generacije dečaka i devojčica širom Evrope u vremenima pre i posle II svetskog rata kada je bilo manje para i više mašte; svojevremeno je ovaj strip bio najpopularniji na Starom kontinentu. ’Novi svet’ je Tintina počeo da upoznaje tek krajem 1960-tih. Tintin je sa stranica magazina i albuma stigao na veliki ekran i to više puta (1947, 1961. i 1964. - kao igrani film, 1969. i 1972. - kao crtani film), bio je junak crtanih TV serija (1958-1962, 1991-2), radio i pozorišnih komada ali i kompjuterskih igrica. Naravno, Tintin, Sneško i ostali drugari svoj život imali su i na šoljama, majicama, lutkama i sličnim predmetima. Uzbudljiva avantura po uverljivo dočaranim egzotičnim krajevima i morima sveta (i pomalo svemira), borba protiv loših momaka, humor i gegovi, majstorski crtež, bili su i ostaju aduti ovog sjajnog stripa ’za mlade od 7 do 77 godina’ (kako je glasio slogan magazina Tintin). Bez obzira da li ćete gledati aktuelni film ili ne, u ime podsećanja na dečačke dana, kada se činilo da je svet veliki, divan i prepun uzbuđenja, pronađite neku od Tintinovih epizoda (kod nas su ga najviše objavljivale Dečje novine i Politikin zabavnik), udobno se smestite i - uživajte.
(2011)

0 komentara:

Постави коментар

top