Živimo u svetu punom čudesa, makar i onih sasvim trivijalnih. Jednom takvom
znatiželjnici su prisustvovali pre nekoliko dana povodom novinarske premijere
filma „Avanture Tintina“ koji je režirao legendarni Stiven Spilberg a
producirao ništa manje slavni Piter Džekson. Elem, među okupljenim
predstavnicima medija nije bio mali broj onih koji su se našli u čudu jer su
obavešteni da strip po kome je film rađen nije iz ’ergele’ proslavljenih
američkih strip kuća već je, naprotiv, iz daleke Evrope. Lakonska nadobudnost
inih novinara povećala se kada su saznali da je „Tintin“ star 80-tak godina i
da je klasik sveukupne strip umetnosti, beskrajno vredniji od svakojakih
super-heroja kojima se Ameri diče. Logično pitanje koje je svima bilo na usnama
glasilo je: zašto se Silverberg i Džekson bakću sa tom bajatom i stranom
’robom’ umesto da se klanjaju svetloj američkoj korporativnoj umetnosti i
tradiciji, odnosno, ko će u SAD hteti da gleda tako nešto. Na prvi deo pitanja
dobili su odgovor tokom projekcije - većina nepristrasnih kritika je u
superlativima; što se tiče gledanosti u Americi - vrlo brzo će se saznati da li
je proizvod po meri razmažene publike najbolje države na svetu (a i šire). Do
tada valjalo bi se podsetiti istorije ove serije priča u slikama (statičnim i
pokretnim).
„Avanture Tintina“ okvirno
je ime serije strip knjiga-albuma (sveukupno 24 albuma) kojima je autor
belgijski umetnik Erže (pravim imenom Žorž Remi, 1907-1983). Prva epizoda ovog
stripa „Tintin u zemlji Sovjeta“ pojavila se 1929. godine u okviru dečijeg
podlistka belgijske novine „XX vek“ i odmah zadobila pažnju i naklonost
najmlađe publike. Priče o mladom novinaru Tintinu i njegovom psu Snešku isprva
su se svodile na dogodovštine koje se odigravaju na raznim kontinentima (Afrika
– Kongo i Egipat, Severna Amerika), gde Tintin istražuje kakvu misteriju ili
traži materijal za svoje članke. Kako sam Erže priznaje prve epizode radio je
bez posebnog plana puštajući da ga zaplet nosi prema neizvesnom kraju. To se
promenilo tokom rada na albumu „Plavi lotos“ (1934-1935) koji se dešava u Kini;
Erže je scenario radio sa jednim studentom iz Kine koji mu je ukazao na
stereotipe koji vladaju o Kini odnosno na stereotipe koji u Kini važe za strance.
Poigravanje predrasudama donelo je stripu dozu specifičnog humora ali i veću
ozbiljnost. Erže je nadalje, ’naoružan’ mnoštvom podataka, temeljno promišljao
i gradio svoje priče, što je rezultiralo stripovima koje pored mlade publike
rado čitaju i starije, zahtevnije generacije. Tokom ratnih godina Erže je
nastavio da objavljuje ali je morao da strip prilagodi zahtevima okupacionih
cenzora; po završetku rata je osumnjičen za kolaboraciju sa neprijateljem, čak
je bio i u zatvoru zbog ispitivanja, ali je pušten pa je nastavio svoj rad.
Velika popularnost Tintina uslovila je osnivanje strip magazina „Tintin“
1946.g. koji je, pored Eržovog stripa, štampao i radove drugih belgijskih
autora; magazin je izlazio sve do 1993.g. i bio sinonim za kvalitetne stripove.
Erže kontinuirano radi na Tintinu; nove epizode pojavljuje se u gotovo pravilnom
ritmu svake druge godine. Tintin šeta čitavim svetom, upoznaje različite narode
i civilizacije, rešava internacionalne zavere, kriminalističke ili tajanstvene
slučajeve; njegova putovanja nose ga i na - Mesec, u čak dve epizode „Pravac
Mesec“ (1953) i „Istraživači Meseca“ (1954),
novinar je bio tamo gde će ljudska noga kročiti tek 16 godina kasnije.
Glavni junak svih priča je
mlađani novinar Tintin, nežnog lica, sa prćastim nosem i nestašnom ćubom kose,
koji, na prvi pogled, više liči na dečaka nego na mladića. On je prepun dobre
volje, smiren je (istina ne uvek) i spretan (vozi automobile, avione, čak i
tenk), često nosi pantalone-pumparice. Njegov najbolji prijatelj je pas Sneško,
veseli foksterijer koji ume da upadne u nevolje ali i da pomogne u izbavljenju
iz opasnih situacija. Stalnu strip ekipu čine i morski vuk, kapetan Hadok,
kolerik s opasnim jezikom, profesor Kalkulus, zadužen za mudrovanja, kao i
dvojica nespretnih detektiva Tomson i Tompson; u nekim epizodan i sam Erže se
pojavljuje kao sporedni lik. Karakterne razlike između junaka izvor su mnogih
smešnih situacija i dijaloga koji razveseljavaju čitaoce. Pozadina priča su i
veliki prevrati u XX veku (boljševizam, nacizam...), egzotična društva
(kinesko, južnoameričko...), savremena tehnologija i život koji se menja prema
njenim diktatima. Nekolicina autora imala je ozbiljne primedbe na vrednosti
koje strip propagira: Erže je optuživan za kolonijalistički mentalitet, beli
rasizma, čak i fašizma – ali su sve to pre bile konstrukcije nego fakti. Ako su
postojale dileme o ’podobnosti’ stripa (u kontekstu vaspitanja mladih
čitalaca), niko nije osporavao njegovu grafičku virtuoznost; Eržeov crtež ’čistom
linijom’ zadivljuje preciznošću i svedenošću. Specifična mešavina
realističnosti i karikaturalnosti postala je (i do dan danas ostala)
prepoznatljiva i neponovljiva; čak ni kolor, koji je ’dodat’ od desetog albuma,
nije pokvario tananost i delikatnost crteža.
Tintin je odvažni junak sa
kojim su odrastale generacije dečaka i devojčica širom Evrope u vremenima pre i
posle II svetskog rata kada je bilo manje para i više mašte; svojevremeno je
ovaj strip bio najpopularniji na Starom kontinentu. ’Novi svet’ je Tintina
počeo da upoznaje tek krajem 1960-tih. Tintin je sa stranica magazina i albuma
stigao na veliki ekran i to više puta (1947, 1961. i 1964. - kao igrani film,
1969. i 1972. - kao crtani film), bio je junak crtanih TV serija (1958-1962,
1991-2), radio i pozorišnih komada ali i kompjuterskih igrica. Naravno, Tintin,
Sneško i ostali drugari svoj život imali su i na šoljama, majicama, lutkama i
sličnim predmetima. Uzbudljiva avantura po uverljivo dočaranim egzotičnim
krajevima i morima sveta (i pomalo svemira), borba protiv loših momaka, humor i
gegovi, majstorski crtež, bili su i ostaju aduti ovog sjajnog stripa ’za mlade
od 7 do 77 godina’ (kako je glasio slogan magazina Tintin). Bez obzira da li
ćete gledati aktuelni film ili ne, u ime podsećanja na dečačke dana, kada se
činilo da je svet veliki, divan i prepun uzbuđenja, pronađite neku od
Tintinovih epizoda (kod nas su ga najviše objavljivale Dečje novine i Politikin
zabavnik), udobno se smestite i - uživajte.
(2011)
0 komentara:
Постави коментар