Aprilsko ’sledovanje’ „Stripoteke“ donosi čitaocima susrete sa dobrim, starim poznanicima. Pre svih tu je prvi deo petog albuma serijala „Ratnici sa Akbara“. Davne 1981.g. Le Tendre (scenario) i Loazel (crtež) započeli su sagu o čudesnom Akbaru na kome princeza-veštica Mara angažuje svog bivšeg dragana, ostarelog viteza Bragona da spreči povratak zlog boga Ramora i sveopštu propast. Vitez i Marina kći Pelisa, uz dvojicu maskiranih pomagača, idu kroz avanture, putujući fantastičnim predelima i srećući bizarna bića, što Loazelov razigrani crtež besprekorno dočarava, sve dok ne izvrše zadatak i spasu svet. Time se priča prirodno završava i teško da bi se mogla nastaviti; Bragon je star a Pelisa umire-nestaje jer je bila samo čarolija. No, očiti uspeh stripa naterao je njegove tvorce da ga vaskrsnu po oprobanom receptu vraćanja u prošlost junaka, u ovom slučaju u mladost Bragonovu. Epizoda „Prijatelj Žaven“ beleži odlazak budućeg viteza iz roditeljskog doma i prve korake u pustolovnom zanatu. Scenario sada zajednički rade Tendre i Loazel koji je angažovan i na postavci crteža koji ’izvodi’ Lidvajn. Prvih 27 tabli odiše svežinom i humorom na primetno primirenom crtežu.
            Epizoda „Lažni raj“ serijala „Torgal“ Van Hamea i Rosinskog, prati već odraslog junaka na lutanju kroz snegom pokrivenu planinu. Bežeći od gladnih vukova on upada, kroz utrobu lednika, u naručje tri besmrtne sestre. Dve odrasle ga nagovaraju da zauvek ostane sa njima dok mu najmlađa nudi da pobegnu. Torgal, verujući da je svako mesto iz koga ne možeš otići kad te je volja, zatvor, pa makar to bio i raj, pristaje. Begunci uspevaju da se uspnu do površine ali dovojčicu sustiže vreme (koje nije teklo ispod lednika) i ona umire a naš junak odlazi dalje u bajke i mitove pa ga, na sledećoj strani, nasleđuje tvrdi heroj postapokaliptičkog sveta, „Hombre“ Segure i Ortiza, ovog puta prinuđen da beži iz zatvorenog grada u kome se pobunio bedni puk. Preostali prostor sveske popunjavaju „Kromanjonci“, „Redov Bili“ i „Hogar Strašni“ koga obline konobarice uspevaju da pokolebaju u stavu da je svet ravan.
            „Stripoteka“ donosi i intervju sa Aleksom Gajićem čiji je strip „Bič bogova“ doživeo fantastičan uspeh u Francuskoj tako da su na Angulemskom festivalu čitaoci čekali 6 sati da im potpiše raskošno crtani i kolorisani album. („Bič bogova“ objavljen je u 4 nastavka u „Politikinom zabavniku“ ali je nekvalitet štampe bitno umanjio doživljaj). „In memoriam“ beleška obaveštava da je 5. februara u 70. godini preminuo Lazar Stanojević, legenda Ju stripa, autor proslavljenih, nezaboravnih „Svemirona“.

0 komentara:

Постави коментар

top