Vizuelni mediji koje bismo, sasvim prigodno, mogli nazvati ’pokretnim’ i u koje bi spadali film i strip (oba se ’kreću’ kroz vreme s tim da onaj drugi traži veću maštu od svoje publike), od svojih su početaka ’voleli’ da se bave istorijom obilato koristeći svoju vizuelnu ubedljivost u dočaravanju prošlih stvarnosti. Otuda je takva tematika konstantno prisutna u njima, mada je povremeno izlazila iz žiže interesovanja gledalaca/čitalaca - ali se u nju i vraćala. Serijal „Žig sudbine“ (originalni naslov bio bi „Sedam sokolovih života“; serijal, sasvim primereno, čini sedam albuma), scenariste Gothiara i crtača Julliarda, spada u istorijske strip spektakle, što znači da je široko zamišljen i precizno izveden. Zaplet podrazumeva nekoliko, u početku nezavisnih, priča iz različitih društveno-socijalnih slojeva/miljea: od kralja Anrija IV, prestolonaslednika, dvorske svite i bogataša do običnog puka u smutnim vremenima XVII veka u Francuskoj rastrzanoj bedom, ratovima i zaverama. Preplitanje puteva staraca i dece, maskiranog viteza-osvetnika, kćeri mu i slučajnih prolaznika, dešava se na pojavnom nivou svakodnevice, kada sve izgleda sasvim obično, da bi se pojavom slepe starice celokupno zamešateljstvo izdiglo na nivo sudbina koje su unapred određene, prokletstava koja prelaze sa generacije na generaciju i, konačno, do bazične borbe Dobra i Zla. Priča vešto vijuga kroz brojne epizode, koje uporedo vodi i meša, prepliče a precizni crtež je prati, lako dočaravajući gradove, pejzaže i ljudske prilike u njemu, sa sve sokolom kao stalnim elementom svake slike. Sličice u slici, smene različitih planova, nastavljanje iz kvadrat u kvadrat istog objekta/pejzaža/lica montažerski su postupci koji dramatizuju radnju i grade vrlo upečatljivu atmosferu, ističući Julliardovu zavidnu tehniku; na žalost, odsustvo kolora ne dozvoljava ovdašnjim čitaocima da u potpunosti uživaju u ovom vrlo kvalitetnom strip ostvarenju. (Pomenimo: prava epizoda „Žiga sudbine“ pojavila se kod nas vrlo brzo po svetskoj premijeri, daleke 1987.g. u prestižnoj ediciji „Avantura“; pošto je u međuvremenu stasalo nekoliko generacija čitalaca oni ostaju uskraćeni za uvodnu priču ali je to danak nesretnim vremenima.) „Fatalni eksperiment“ (tekst Bated, crtež Ortiz) crnohumorna je storija o nezdravosti slepog oponašanja tuđih postupaka (što će osetiti ni-krivni-dužan mužjak koji bukvalno ostaje bez glave). Walkerov „Redov Bili“, u finalu ove „Stripoteke“, muči svoje vojničke muke, momci iz „Džo bar tima“ i dalje se trkaju i žude da budu prvi koji će stići „od nule do sto“ kad se upali zeleno svetlo na semaforu, dok se Hogar u sitne sate vraća kući i, očekujući topao doček, jada psu da bi ga, zaključivši da ovaj ne razume ni reč, pozdravio i otišao da spava; no, sudbina mužjaka je univezalna i ponavlja se te psa, u njegovoj kućici, očekuje ista sudbina – besna supruga i čopor bučne dece.
0 komentara:
Постави коментар