NASTAVCI IZ TUĐE RUKE

Svet umetničkog korporativnog biznisa u Zapadnom svetu ima svoja pravila koja su uspostavljena na temelju iskustava u ’plasiranju kapitala i ostvarivanju zarade’; od ovih se principa ne odstupa odnosno na njima se insistira u svim prilikama. Ipak, kapital ima svoje vrlo komplikovane puteve koji se, s vremena na vreme, toliko zapetljaju da ih je gotovo nemoguće razmrsiti. Primer takve situacije je i trenutno aktuelni slučaj osporavanja objavljivanja romana „Porodica Korleone“ koji bi trebao biti tzv ’prikvel’ tj. pred-nastavak proslavljenog romana „Kum“ autora Marija Puza koji je umro 1999. godine. Najavljeni roman bavi se mladalačkim danima Don Korleona i njegovim usponom na lestvicama kriminala tokom 1930-tih, zasnovan je na jednom Puzovom scenariju i delovima drugog toma „Kuma“ i dobio je saglasnost za objavljivanje kako od porodice preminulog pisca tako i od zadužbine koja brine o Puzovoj literarnoj zaostavštini. Ali, kompanija „Paramaunt“ koja je bila producent sva tri filma o „Kumu“, protivi se pojavi ovog romana jer smatra da će on ugroziti ugled njihove prestižne franšize. Ako je suditi po vestima koje kolaju po medijima (a koje su prilično šture i kontradiktorne) izgleda da je na pomolu sudski proces u kome će se utvrditi ko ima prava na ekspoloataciju „Kuma“ i svega oko njega. Pitanje autorskih prava i njihovog sporovođenja odnosno ugrožavanja vrlo je osetljivo u SAD jer je u sve umešan i krupni kapital - otuda i uporno guranje famoznog AKTA sporazuma čije usvajanje bi korporacijama dalo pravo da bilo gde u svetu isteruju i uteruju svoja autorska prava, sve pod izgovorom da su ista ugrožena a samim tim je i njima umanjen profit. Materija autorskih prava u SAD vrlo je zbunjujuća za one koji žive u Evropi (i dobrom delu ostatka sveta - barem onog koji poštuje takva prava). Elem, u SAD autor se prodajom svoje umotvorine kompaniji koja će to delo objaviti, može u potpunosti odreći prava na isto, tako da, bukvalno, nema nikakvu kontrolu na njegovom upotrebom - setimo se slučaja tvoraca stripa o Supermenu koji su prava na njega prodali izdavaču i nisu dobili ništa od bogatstva koje je Supermen doneo kompaniji. Ono što je u slučaju „Kuma“ nepoznato jeste šta je sve Puzo prodao „Paramauntu“ a na osnovu čega oni sada traže da se roman „Porodica Korleone“ ne objavi.

            Mada se pitanje nastavaka knjiga u izvođenju drugih autora čini egzotičnim ova pojava nije tako retka i, naravno, uvek je diktirana određenim poslovnim interesima. Preduslov za otvaranje mogućnosti pojave nastavaka je, pre svega, široka popularnost originalne knjige što budi interes izdavača da fanovima nastavi isporuku tražene robe. Podrazumeva se i nemogućnost originalnog autora da i dalje piše - najčešće zato što je napustio ovaj svet. Opravdavanje posezanja za solucijom da drugi pisac nastavi delo prethodnika može biti različito formulisano ali se sve ipak svodi na floskulu ’publika je to htela pa smo joj to i dali’. Kada je, početkom 1990-tih, štampan nastavak romana „Prohujalo s vihorom“ ključni argument za ovakav postupak upravo je bila navodna želja publike da sazna šta se desilo posle kraja i famozne rečenice „Sutra je novi dan“. Kritika je bila vrlo oštra prema nastavku ali je knjiga prodata u par miliona primeraka (jer je publika zaista želela da sazna dalje sudbine junaka) a kasnije je snimljena i TV serija; na ovom poslu svi su tako lepo zaradilo da je napisan i drugi nastavak (u prvom je glavna junakinja bila Skarlet a u drugom šmeker Ret Batler). Lepa zarada stigla je i od novog romana o Džemsu Bondu koji je, po pozivu Flemngove zadužbine i porodice, napisao Sebastijan Foks. Odabrani pisac je pokušao da u svemu podražava stil originalnog Fleminga i tako publici ponudi sadržaj koji odgovara njihovim očekivanjima. Poduhvat je bio i hvaljen ali i kuđen, no, doneo je dovoljno para da se razmišlja o njegovom nastavljanju (a otvorena je i opcija snimanja filma).

            Ako se, pak, može govoriti o šampionu nastavljanja ’iz tuđe ruke’ onda je to svakako Šerlok Holms. Ekscentrični detektiv svojevremeno je ubijen od ruke originalnog pisca Konana Dojla da bi, na zahteve obožavalaca kojima nije bilo dosta njegovih slučajeva, od strane Dojla i vaskrsnut. Usud nastavljanja prati Holmsa od Dojlove smrti do današnjih dana. Broj knjiga u kojima je on junak a koje su napisali drugi autori dug je i ne podrazumeva samo pisce sa engleskog govornog područja, kao što ne podrazumeva samo ’ozbiljne’ romane već i parodije (Holms gostuje i u drugim medijima; kao kuriozum pomenimo da je u bivšoj SFRJ tandem Jules/Furtinger stvorio parodijski strip ’Herlok Šolms’). Trenutno su u opticaju filmska verzija Holmsa (sklonog borilačkim veštinama) koju režira Gaj Riči i TV verzija koja je izmeštena u sadašnjost. Ali, organizacija koja brine o Dojlovoj zaostavštini takođe daje dozvolu za ’legalne-ovlašćene’ nastavke romana o ovom detektivu pa je najnovija knjiga u tom nizu "Kuću svile" koju je napisao Entoni Horovic (podsećanja radi pre par godina je ovlašćeni nastavak bio „Italijanski sekretar“ Kejleba Kara). I ovi romani se trude, s promenjivim uspehom, da kopiraju Dojlov spisateljski manir a njihovi tiražu uvek su vrlo pristojni jer se oslanjaju na proslavljeno ime originala.

            Pomenuti i šire poznati slučajevi nisu, svakako, jedini nastavci romana koji su bili uspešni. Svojevremeno je napisano nekoliko nastavaka priča o Tarzanu, gospodaru džungle; jedan od najuspešnijih napisao je Filip Hoze Farmer, proslavljeni autor naučne fantastike (koji je napisao i nastavak romana o Doku Sevidžu zvanom Bronzani čovek, junaku popularnom u prvoj polovini XX veka). Legendarnu sagu o Dini, peščanoj planeti, Frenka Herberta nastavio je (na žalost ne preterano uspešno), u 10-tak knjiga (barem do sada), njegov sin Brajan u saradnji sa piscem Kevinom Andersonom. Naučno fantastični serijal o Zadužbini koji je pisao Isak Asimov nastavilo je u više knjiga nekoliko poznatih autora. U svetu krimića poznat je nastavak romana Rejmonda Čendlera „Pudl Springs“ objavljen 1989.g. povodom 30. godina od Čendlerove smrti; naime, u zaostavštini poginulog pisca nađen je početak ovog romana o detektivu Filipu Marlou (u kome se ovaj bogato ženi) pa je angažovan tada najbolji pisac krimića Robert B. Parker da knjigu dovrši, što je on majstorski i uradio.

            Za razliku od drugih popularnih umetnosti npr stripa u kojima je normalno da  junaci koje poseduje neka korporacija nastavljaju život i posle smrti originalnih autora (takav je slučaj sa Tarzanom, Flašom Gordonom, Princom Valijantom, Fantomom, Supermenom, Betmenom itd itd), u svetovima zabavne literature oživljavanje nekih junaka nije opšte pravlo. Zašto neke knjige ili neki junaci nastavljaju da žive i posle smrti originalnih autora dok tu sudbinu ne dele drugi, isto tako popularni romani/junaci, tajna je na koju nema opšteg odgovora. Zašto, na primer, niko nije oživeo jednako uspešne heroje kakvi su npr. Herkul Poaro, Mis Marpl, inspektor Megre ili Majk Hamer? Odgovor znaju samo vlasnici autorskih prava ili moćne korporacije u visokim, sjajnim kulama savremenog kapitala.

(2012)