Julska sveska „Stripoteke“, u skladu sa svojim ’podnaslovom’ – „Revija svetskih stripova“ – započinje još jedan strip serijal iz tekuće svetske produkcije. Reč je o „Tugovanki za izgubljenim pustarama“ Difoa i Rosinskog, koja žanrovski pripada epskoj fanstastici. Serijal započinje epizodom „Sioban“ što je ime glavne junakinje, mlade princeze koja je ostala bez oca u surovom svetu moćnih ratnika i magije, spletki i ratova. Njena majka pokušava da spasi ćerku svojom udajom za mrskog joj Lorda Blekmora, mračnog i zlokobnog tipa, inače brata njenog pokojnog muža Belog vuka. Svadbi prisustvuju i izaslanici čarobnjaka Bedlama koji je pobedio Belog vuka. Sioban izaziva njihovog vođu jer vređa njeno sećanje na oca i, budući vešta na maču, ubija ga što izaziva skandal i zaoštrava neprijateljstvo sa njenim stricen/očuhom. U trenutku zatišja majka odvodi Sioban do drveta istine gde joj pripoveda istoriju uspona i pada Belog vuka, kralja Sudena. Predanje zaostalo za porazom najavljuje da će tugovanka za izgubljenim pustarama podići vojsku koju je izgubila i pod vođstvom odabranog krenuti u boj protiv uzurpatora. Sioban značajno pita da li je odabrani ’on ili ona’. Dok odlaze dve žene će opaziti tajanstveni milosrdni ratnik koji u princezi prepoznaje onu koju traži. Nakon 56 tabli prvog dela serijala čitaoci su tek zagrebali po priči i čini se da će trebati još poprilično strana da se zaplet iskristališe i razreši, mada su strane Dobra i Zla već određene. Serijali širokih zahvata uvek su u opasnosti da ili prerano otkriju adute i prestanu da budu interesantni ili budu suviše škrti i time odbiju čitaoce jer im nude premale doze rešenja. Difoa uspeva da ne pretera u očiglednosti ali ni da bude previše tajanstven, tako da će oni koji vole ovakve teme sigurno s nestrpljenjem očekivati novi nastavak. Rosinski je, obzirom na serijale „Torgal“ i „Šninkel“, dovoljno iskusan u vodama epske fantastike tako da sigurnom rukom iscrtava „Tugovanku“, pažljivo raspoređujući realne i vanrealne elemente, dozvoljavajući sebi da tu-i-tamo ubaci poneki veliki crtež koji potvrđuje njegovo umeće. Ukupno uzev, reč je o serijalu koji obećava prava strip zadovoljstva. Stoga je šteta što o njemu nema podataka koji bi svakako bili interesantni zaintrigiranim čitaocima.
Preostale dve strane „Stripoteke“ pripadaju motorističkim fanaticima „Džo bar tima“ i dnevnom Hogaru koji nagovara Helgu da ćerki objasni važne stvari, na šta ona kaže: „Honi, draga moja... muškarci ne vole snažne, samostalne i samouverene žene... Oni vole nežne, pokorne žene koje će da ih respektuju... barem sam tako čula“. A da bi potkrepila svoje reči Helga svom ljubljenom mužu - zavrće nos!
Napomenimo da na servisnoj stranici ovomesečne sveske nalazimo belešku o nedavno preminulom Henku Kečamu, tvorcu „Denisa napasti“, te najavu da od ovog meseca „Stripoteka“ ubrzava ritam izlaženja na početak i sredinu meseca, što će obradovati sve domaće stripoljupce.
0 komentara:
Постави коментар