Strip album jednostavno ali, kako se to vrlo brzo
ispostavlja, i efektno nazvan „Devedesete“
vraća čitaoce sa malo dužim pamćenjem u (ne)slavna vremena na ovim prostorima,
u period krvavog raspada dotadašnje socijalističke zajednice, ratova koji
(ni)su vođeni, sankcija i izolacije od ostatka „civilizovanog“ sveta. To je
trenutak sloma svih dotadašnjih sistema vrednosti, traganja i (ne)snalaženja u novonastalom
haosu, bujanja svakovrsnih ideja i pokreta, (navodno) konstruktivnih ili
destruktivnih, nazadno-reakcionarnih ili (kvazi) naprednih. Između uzdizanja
nepojamnih talasa propadanja, paradoskalno, ipak su se podizali i talasi(ći)
novog. Jedan od takvih noviteta je i alternativni, andergraund ili autorski
strip koji su na svojim ramenima poneli i do danas doneli brojni autori. U
početku težišta ovog neformalnog strip pokreta bili su A. Zograf u Pančevu i
nekolicina autora okupljenih oko vršačkog
magazina „Patagonija“, među kojima su najagilniji bili (i najduže ostali na
sceni) Wostok i Grabowski. Našavši se
na brisanom prostoru, bez obaveze da se obaziru na tradiciju i okruženje, mladi
strip autori tragali su za sopstvenim glasom i sopstvenom linijom, za vizurama
iz kojih će sagledavati svakovrsne teme ali i same granice strip medija. Ovakva
je sloboda rezultirala, iz današnje pozicije gledano, bezmalo neverovatnim brojem
raznorodnih priča/stripova, koji ni malo ne liče na prethodne. Nepresušna
energija eksperimentisanja, želja za iskušavanjem sopstvenih snaga, talenta i
domišljatosti, neobaveznost prema bilo kakvoj javnosti ili autoritetu urednika
(jer su radovi najčešće objavljivani u samizdat fanzinima, bez ikakvih
očekivanja zarade), pokazali su se kao prava kombinacija za nastajanje vrednih
stripova; čak se i u radovima koji deluju nedovršeno/neuspešno oseća dah
radosti stvaranja i „osvajanja slobode“. Naravno, pre ili kasnije, nekoliki su
autori zastali i odustali od daljeg kreativnog rada, priklanjali se
„tradicionalnijim“ strip formama ili potpuno nestajali iz stripa.
„Devedesete“ na 150 strana donose deo
onoga što je tada mladi tandem Wostok/Grabowski
napisao/nacrtao u par godina intenzivne saradnje. Znatiželjne čitaoce ovog
albuma svakako će, ponajpre, intrigirati stepen pozitivne destrukcije
ustaljenih šablona u stripovima. Čini se da autorima ništa nije sveto, ni jedna
velika ideja ili tradicija. Oni nemaju milosti prema bajkama i alegorijskim
pričama, baš kao što ne prezaju od karikiranja žanrovskih modela; ništa u ovim
stripovima ne može se i ne sme podrazumevati ili olako shvatati. Početak
serijala o devojčici Popošak i psu Cveće
jednako je (neočekivano) brutalan (sahrana majke) koliko je nastavak, u stvari
uvod u apsurdistički koloplet lišen standardnih linija uzrok-posledica. Sličnu
destrukciju nose i dva nastavka vragolija derana Woo i Grr; to svakako nije klasični dečiji strip iako su mu deca
junaci već strip za decu nekog novog, iščašenog vremena i sveta. Ta specifična
uvrnuta osećajnost, koja ima drugačije vrednosti (ili ih uopšte nema, mada je i
nepostojanje reda vrednosti - vrednost), nastavlja da se otkriva u ostalim
segmentima albuma, u različitim niovima stilizacije: one za korak-dva izmeštene
od realističnog („Donjeprčilovački masakr
testerom!“, „Priča o Jockuru“, „Idemo dalje“, „Biti ili ne biti“, „Snajper“, „Srećna
nova deco“), sledeće koje se odmiču još dalje („Billy, borac za pravdu“, storije o Aaronu) sve do potpunog odmaka u metafiziku („The Leader of Man“, „Loneliness“, „Godliness“ - koje su, uz „Om“ i „Oh, love!“, „Haiku“ - radikalni eksperimenti sa čistom vizuelnom
naracijom, bez opterećenja rečima). U tom kolopletu bizarnog i oneobičenog,
otkriva se jedna zanimljivost - iako žive i stvaraju u doba rata, hiperinflacije,
propasti države i (do)tadašnjeg načina života, autori se direktno uopšte ne
bave svojim okruženjem, ništa od buke i besa sa ulica i frontova ne dolazi na
njihove table. Ali, sve doživljeno prelama se u njima i izlazi u obliku
rušilačkih priča koje nemaju milosti prema tradiciji (jer se ova urušila sama
od sebe), koje se ne osećaju obavezne prema tzv dobrom ukusu, hipokriziji
morala i didaktike. Jer, čemu sve te fame o Velikim Istinama kad je svet, navodno
na njima temeljen, neslavno pao u prašinu? No, ovakvo tumačenje i doživljaj
imaće jedino savremenici Wostoka i
Grabowskog; sledeće generacije biće oslobođene istorijskog nanosa i u
potpunosti zavedene strip igrarijama umetnika. „Devedesete“ su, dakle, bezuslovno osuđene da, stigavši iz Prošlosti,
žive u Sadašnjosti i dolazećoj Budućnosti.
(„Kvartal“ br 20/21, 2013)
0 komentara:
Постави коментар