Strip album jednostavno ali, kako se to vrlo brzo ispostavlja, i efektno nazvan „Devedesete“ vraća čitaoce sa malo dužim pamćenjem u (ne)slavna vremena na ovim prostorima, u period krvavog raspada dotadašnje socijalističke zajednice, ratova koji (ni)su vođeni, sankcija i izolacije od ostatka „civilizovanog“ sveta. To je trenutak sloma svih dotadašnjih sistema vrednosti, traganja i (ne)snalaženja u novonastalom haosu, bujanja svakovrsnih ideja i pokreta, (navodno) konstruktivnih ili destruktivnih, nazadno-reakcionarnih ili (kvazi) naprednih. Između uzdizanja nepojamnih talasa propadanja, paradoskalno, ipak su se podizali i talasi(ći) novog. Jedan od takvih noviteta je i alternativni, andergraund ili autorski strip koji su na svojim ramenima poneli i do danas doneli brojni autori. U početku težišta ovog neformalnog strip pokreta bili su A. Zograf u Pančevu i nekolicina autora okupljenih oko vršačkog magazina „Patagonija“, među kojima su najagilniji bili (i najduže ostali na sceni) Wostok i Grabowski. Našavši se na brisanom prostoru, bez obaveze da se obaziru na tradiciju i okruženje, mladi strip autori tragali su za sopstvenim glasom i sopstvenom linijom, za vizurama iz kojih će sagledavati svakovrsne teme ali i same granice strip medija. Ovakva je sloboda rezultirala, iz današnje pozicije gledano, bezmalo neverovatnim brojem raznorodnih priča/stripova, koji ni malo ne liče na prethodne. Nepresušna energija eksperimentisanja, želja za iskušavanjem sopstvenih snaga, talenta i domišljatosti, neobaveznost prema bilo kakvoj javnosti ili autoritetu urednika (jer su radovi najčešće objavljivani u samizdat fanzinima, bez ikakvih očekivanja zarade), pokazali su se kao prava kombinacija za nastajanje vrednih stripova; čak se i u radovima koji deluju nedovršeno/neuspešno oseća dah radosti stvaranja i „osvajanja slobode“. Naravno, pre ili kasnije, nekoliki su autori zastali i odustali od daljeg kreativnog rada, priklanjali se „tradicionalnijim“ strip formama ili potpuno nestajali iz stripa.
            „Devedesete“ na 150 strana donose deo onoga što je tada mladi tandem Wostok/Grabowski napisao/nacrtao u par godina intenzivne saradnje. Znatiželjne čitaoce ovog albuma svakako će, ponajpre, intrigirati stepen pozitivne destrukcije ustaljenih šablona u stripovima. Čini se da autorima ništa nije sveto, ni jedna velika ideja ili tradicija. Oni nemaju milosti prema bajkama i alegorijskim pričama, baš kao što ne prezaju od karikiranja žanrovskih modela; ništa u ovim stripovima ne može se i ne sme podrazumevati ili olako shvatati. Početak serijala o devojčici Popošak i psu Cveće jednako je (neočekivano) brutalan (sahrana majke) koliko je nastavak, u stvari uvod u apsurdistički koloplet lišen standardnih linija uzrok-posledica. Sličnu destrukciju nose i dva nastavka vragolija derana Woo i Grr; to svakako nije klasični dečiji strip iako su mu deca junaci već strip za decu nekog novog, iščašenog vremena i sveta. Ta specifična uvrnuta osećajnost, koja ima drugačije vrednosti (ili ih uopšte nema, mada je i nepostojanje reda vrednosti - vrednost), nastavlja da se otkriva u ostalim segmentima albuma, u različitim niovima stilizacije: one za korak-dva izmeštene od realističnog („Donjeprčilovački masakr testerom!“, „Priča o Jockuru“, „Idemo dalje“, „Biti ili ne biti“, „Snajper“, „Srećna nova deco“), sledeće koje se odmiču još dalje („Billy, borac za pravdu“, storije o Aaronu) sve do potpunog odmaka u metafiziku („The Leader of Man“, „Loneliness“, „Godliness“ - koje su, uz „Om“ i „Oh, love!“, „Haiku“ - radikalni eksperimenti sa čistom vizuelnom naracijom, bez opterećenja rečima). U tom kolopletu bizarnog i oneobičenog, otkriva se jedna zanimljivost - iako žive i stvaraju u doba rata, hiperinflacije, propasti države i (do)tadašnjeg načina života, autori se direktno uopšte ne bave svojim okruženjem, ništa od buke i besa sa ulica i frontova ne dolazi na njihove table. Ali, sve doživljeno prelama se u njima i izlazi u obliku rušilačkih priča koje nemaju milosti prema tradiciji (jer se ova urušila sama od sebe), koje se ne osećaju obavezne prema tzv dobrom ukusu, hipokriziji morala i didaktike. Jer, čemu sve te fame o Velikim Istinama kad je svet, navodno na njima temeljen, neslavno pao u prašinu? No, ovakvo tumačenje i doživljaj imaće jedino savremenici Wostoka i Grabowskog; sledeće generacije biće oslobođene istorijskog nanosa i u potpunosti zavedene strip igrarijama umetnika. „Devedesete“ su, dakle, bezuslovno osuđene da, stigavši iz Prošlosti, žive u Sadašnjosti i dolazećoj Budućnosti.
           
(„Kvartal“ br 20/21, 2013)

0 komentara:

Постави коментар

top