Zimske igrarije Dom omladine Vršac – 24.12.1992.

PRVI KORACI PO DRUGOM PUTU – Zimske igrarije Dom omladine Vršac – 24.12.1992.

            Strukturiranje slobodnog vremena mladih je, više-manje, stručan naziv za problem sa kojim se treba da nosi Dom omladine Vršac. Isti je za tu svrhu i stvoren. (Naravno, pronicljivi mogu iz prve da pogode iza „strukturiranje...“ stoji najvažniji društveni proces – socijalizacija novodošlih tj. novorođenih.)

            No, uvek postoje 2 puta kojima se ide: lakši i teži. Onaj prvi kaže: Mladi vole samo laku zabavu i to ćemo im i dati. Onim drugim se ređe ide jer kaže: Tačno je da klinci vole laku zabavu ali samo ako im se jedino to i servira tj. zavoleće oni i ozbiljniju muziku i pozorište i slikarstvo i književnost ako im to predstavimo tako da se od tih velikih reči ne uplaše. Ali, avaj!, trebaće puno rada i strpljenja da se to ostvari a zarada će biti mala. Lakši put je isplativiji.

            Novo rukovodstvo DOVa rešilo je da, ipak, pođe tim drugim putem. Otvorilo je lepezu priredbi i počelo sa Letnjim muzičkim igrarijama, Grožđebalskom gitarijadom, Džez klubom, Kulturno eksperimentalnim centrom, da bi 1992. završilo a 1993. počelo Zimskim igrarijama. Iz priloženog spiska događanja jasna je koncepcija: Igrarije i Gitarijada su priredbe za široku publiku, na njima ima za svakoga po nešto, odvijaju se u vreme raspusta i proslava. Džez klub i KEC su specijalizovani za one koji znaju šta hoće. Diskoteka „Rupa“ i dalje radi na radost svih.

            Zimske igrarije sadržavale su, po svom dobrom i pravilnom receptu, ono za šta se misli da mladi najviše vole – koncerte rok grupa („Obojeni program“, „Glavom u zid“, „Ledi Četerli“, „Klinički mrtav“, „Orion“) ali i džez („Unitted Jazz Quartet“) i, čak, 3 predstave van obavezujućeg pozorišnog rituala „vidi i budu viđen“ („Let iznad Jugovine“ i „Ica šampion“ vršačkih glumaca i „Kralj grebatora“ beogradskog Pozorišta na Terazijama). Predstavljeni su i likovni radovi mladog nam sugrađanina Žive Miloševića. 3 filmske projekcije podsetile su, kao neka vrsta kinoteke (u nastajanju?), da se nekada film gledao na velikom platnu. Kviz je bio prilika za malo takmičenja u znaju i spretnsoti prisutnih.

            Cilj Igrarija – da se mladi zabave i druže kako su navikli ali i sa, za njih nesvakidašnjim umetnostima predstavljenim bez previše pompe – ostvaren je. Publike je bilo i izgleda da im se ponuđeno dopalo. Neke nove Igrarije možda će im ponuditi i ozbiljnu muziku, odabrane filmove, književne večeri... Jer, prvi korak je učinjen i stvari se kreću.

            I, na kraju, kao bitno, pomenimo one koji su svojim novcem pomogli da se u Vršcu mladima desi nešto dobro:

SPONZORI: PP „Triton“

                                 Kafe-restoran „Kod Cace“

                                 Omladinski uslužni servis

                                 PP „Ferum“

GENERALNI SPORAZUM: „Biofarm“

            Hvala im!

(„Košava“, 1993)

ZIMSKE IGRARIJE KAO PRUŽENA RUKA

 

           Renesansa rada vršačkog Doma omladine kojoj smo prisustvovali čitave prošle 1992.g. nastavlja se bez obzira što se poklapa sa najdubljom krizom ponude tzv. kulturnih sadržaja mladima. I u nekim prošlim, boljim i srećnijim vremenima mladim generacijama ovaj grad nije nudio mnogo izbora. Osim disko klubova i bioskopa sve ostalo je bilo rezervisano za onu „ozbiljnu“ publiku. Kasnije su, kao novost, došli kafići, nestao bioskop a klinci i dalje bili prepušteni na milost i nemilost sopstvene invencije. Nikakvi putokazi nisu ostavljani. Sve velike reči bile su i ostale u referatima. Kriza, rat i opšta apatija u kojoj i najbolja ideja najlakše propada, staviše tačku na kraj rečenice.

            Ali...

            Novo rukovodstvo DOVa otvorilo je vrata svoje zgrade i raširilo lepezu svakojakih događanja nudeći tako, pored već „klasične“ „Rupe“, mladom svetu druženja i sa nekim drugim zabavama koje bije glas da ih mladi ne vole previše.

            Tako su, posle Letnjih muzičkih igrarija, otvaranja i rada klubova namenjenih ljubiteljima džeza i alternative u kulturi, te Grožebalske gitarijade, 24.12.1992.g. koncertom poznate rok grupe „Obojeni program“, startovale Zimske igrarije, kolažni program za one koji su na školskom raspustu.

            Priredbe teku svakodnevno. Na njima možete čuti i videti vršačke, pančevački i beogradske bendove, debitante ali i one čije se pesme nalaze na top-listama (do sada su nastupali, pored pomenutog „Obojenog programa“ i „Glavom u zid“, „Ledi Četerli“, „Klinički mrtav“). Ni džez nije zapostavljen – slušali smo vršačko-pančevački „United Jazz Quartet“. Otvorena je i izložba crteža i slika Žive Miloševića, našeg mladog sugrađanina.

            A, ako vam se ne oblači svečana toaleta zanimljive predstave „Let iznad Jugovine“ (u produkciji DOVa i izvođenju S. Blagojevića i V. Nikića) i „Icu šampiona“ (T. Pejčića) možete videti u sali na spratu DOVa. Za ljubitelje prave filmske projekcije, sa projektorom i rolnama, tu je „Frankenštajn junior“ Mela Bruksa. Oni, pak, voljni da okušaju svoje znanje i spretnost mogu se prijaviti za učešće u kvizu.

            I tako teku Zimske igrarije. Sve do 18.01.10993.g. Publike ima. Druženja ima. Svaki predlog za poboljšanje programa je dobrodošao.

            DOV je pružio ruku. Prihvatite je.

(„Vršačka kula“, 1993)