U galeriji junaka strip kuće Serđa Bonelija, za pitanja „zone sumraka“ zadužena su dva momka: Marti Misterija, detektiv nemogućeg, i Dilana Dog, istraživač natprirodnih
pojava – noćnih mora. Ovog potonjeg stvorio je 1986.g. Ticiano Sklavi kao crnokosog stanovnika Londona, neobavezno ali elegantno odevenog u crni sako, crvenu
košulju, farmerice i komotne „spenserice“.
Dilan je bivši policajac koji se, malo svojom voljom, malo sticajem
okolnosti (pre)često susretao s mračnim tajnama psihe, sumanutim ubicama,
monstrumima, vampirima, vukodlacima, zombijima, vanzemaljcima... tako da je,
konačno, napustio državnu službu i posvetio se nesigurnom privatnom biznisu
istraživača/detektiva, u čemu mu pomaže i odmaže Gručo Marks (jedan od braće iz popularnih crno-belih komedija).
Rešavajući (ili barem pokušavajući da reši) bizarne slučajeva Dilan uspeva da otkriva velike i male
tajne i misterije (mada iz priča ne izlazi uvek kao pobednik), usput zavodeći
svoje klijentkinje (i protivnice), svirajući klarinet, slažući maketu starog
jedrenjaka i trpeći uvrnute Gručove šale
i viceve. Često su njegovi zadaci puni nasilja, krvi i prosutih utroba ali ima
i onih nabijenih skrivenom jezom na mračnim, bizarnim mestima. Kvalitet priča
varira, od intrigantnih do predvidivo rutinskih ali serijal uspeva da izgradi i
održi prepoznatljivu atmosferu što ga je ustoličilo kao jedan od uspešnijih
proizvoda Bonelijeve agencije koji
ima prođu širom sveta.
Od prvog broja iz oktobra 1986. brojem sa
naslovom „Zora živih mrtvaca“,
(scenario Ticijano Sklavi, crtež Anđelo Stano, korice Klaudio Vila), Dilan Dog postojano, iz
epizode u epizodu, izgrađuje sopstvenu prošlost odnosno internu ikonografiju.
Povremeno sarađuje sa svojim bivšim šefom inspektorom
Blokom, koji prema njemu ima zaštitnički stav. Čitaoci takođe upoznaju i Dilanovu kući prepunu bizarnih predmeta
koji, prema potrebi, bivaju upotrebljeni za rasvetljavanje problema. Jedna od
ponovljenih situacija je i ona u kojoj Gručo
dobacuje Dilanu revolver (ali se
dešava da promaši ili da ono što baci uopšte nije očekivani predmet). Dilan nije ljubitelj putovanja ali se
ponekad ipak odvaži da promeni mesto rada. Jedna od njegovih avantura (u dva
dela, 1990. i 1992.) spaja ga sa Martijem
Misterijom (svojevremeno je bilo reči da će se takvi susreti nastaviti ali
za sada se to nije desilo). Ticijano
Sklavi voli da u priče doda malo aluzija na klasičnu literaturu strave i
užasa ili na popularne mitove, što ume da oplemeni avanture. Ipak, kako je Sklavi gubio interes za svog junaka a
izdavač insistirao da se ispoštuje ritam izlaženja strip svezaka, „Dilan Dog“ je postao predmet
manufakturnog rada nekoliko scenarista i crtača koji se smenjuju i stvaraju
epizode vrlo neujednačenih kvaliteta. Uz stalne mesečne sveske, lansirana su i
specijalna (maksi, gigant, godišnja) izdanja „Dilana Doga“ odnosno reprinti starih epizoda, kolekcionarska
izdanja kao i prateća „galanterija“ (razglednice, blokovi, šolje za kavu i
sl.). Istraživač noćnih mora preselio se i na filmsko platno u dva filma „Dellamorte, Dellamore“ (1994) i „Smrt noći“ (2010).
U ovom trenutku „Dilan Dog“ je planetarno poznat i (manje ili više) popularan strip
serijal sa velikim tiražima; objavljivan je i u SAD ali bez većeg uspeha. Od 1987.g. „Dilan Dog“ je u SFRJ objavljivan u izdanju novosadskog „Dnevnika“, da bi tokom inflacionih i
ratnih godina nestao, zajedno sa ostalim stripovima. Nakon nekoliko pokušaja da
se vrati na kioske, Dilan je uspeo da
se ustali i, u svim državama bivše Jugoslavije,
kontinuirano raduje stare i nove ljubitelje, postajući kultni strip junak više
generacija ljubitelja „priča u slikama“.
(2013)
0 komentara:
Постави коментар