KNJIGA ZA RADOZNALE MALE ISTRAŽIVAČE „Budimir i retke vrste“ Zoran Penevski, izdavač Kreativni centar, Beograd, 2013.

                                                                        U FOKUSU

Zoran Penevski (1967), spada u retke ovdašnje umetnike višestranih interesovanja i angažovanja. On je pripovedač (zbirka priča „Istorija stomaka“, Beografiti, 1999) i romansijer („Flamanski mesečar“, 1997, „Manje važni zločini“, 2005, „Tragovi odsustva“, 2008, „Ponoć na tvojim rukama“, 2012), strip urednik („Grafička zavera“) i scenarista (albumi „Des Rivierès sur les Ponts“, crtež G. Josić, 2004, „Filip i Olga - knjiški moljci“ crtež Dušanom Pavlić, 2012); sa Ivicom Stevanovićem autor je kultnog, prvog srpskog grafičkog romana „Ljubazni leševi“ (2005, 2013) i bestijarija „Leksikon likovnih legija“ (2005). Mada se ogleda u različitim umetničkim vrstama i temama Penevski uspeva da bude svež i intrigantan, uvek sa neuobičajenom tačkom posmatranja dešavanja, jednako uspešan kada je suptilan i ciničan. Otvorenost prema novim izazovima i iskušenjima očita su odlika ovog stvaraoca, što dokazuju i njegove nove knjige „Da pukneš od monstruma“, u saradnji sa ilustratorom Dobrosavom Bobom Živkovićem odnosno „Budimir i retke vrste“ (koju je ilustrovao Dušan Pavlić).

REČ KRITIKE

„Budimir i retke vrste“ je roman za mlađe čitaoce (između 10 i 15 godina) i prati sudbinu Budimira Conića koji je, ispunjavajući poslednju želju svog oca Pauna, velikog zoologa i istraživača, proputovao svet i odatle u Beograd doneo poslednje primerke šest životinjskih vrsta. Taj poduhvat, koliko god bio iscrpljujući i težak, ispostavilo se da je lakši deo posla jer je onaj drugi – život sa primercima retkih vrsta u malom stanu – mnogo, mnogo teži. Dobra volja da se životinje spasu nije dovoljna. Potrebno je mnogo stpljenja, odricanja i žrtvovanja da se  zadovolje neumereni zahtevi Mandžurijske džangrizava gluvare ili uvek gladnog Sudanskog samojeda, da se spreči stalno gubljenje Ukrajinskog cunjavca ili ostane hladnokrvan na izvrtanje izgovorenih reči koje praktikuje Kraljevska kukuvija, treba sačuvati živce kada se, iznenadna, oglasi Tatarski đerđ. Konačno, tu je i tihi, nenametljivi ali i uporno neizbežni Gvatemalski prilepak. Budimir sve njih voli ali to, očito, nije dovoljno da ih održi na okupu a zbog svega i njegov lični, ljubavni život trpi. Posle burnog putovanja praćenog anegdotama o životinjama koje su svojim delima postale slavne (od šimpanze Samija iz beogradskog ZOO vrta do spomenika poginulim golubovima pismonošama u I svetskom ratu), nenadano ali za sve zadovoljavajuće rešenje, donosi poseta Budimirovoj majci u staračkom domu, posle koje stvari kreću nabolje...

Čitava avantura ispričana je lako i šarmantno, sa puno humora i dosetki koje će zabaviti čitaoce baš kao što će ih zainteresovati istorijske priče (pa i ona o imenu konja Kneza Mihaila). Pouke romana, one o brizi za ljude i životinje, o ustrajnosti i posvećenosti nenametljive su ali uverljive. Rečju, „Budimir i retke vrste“ je prava knjiga za radoznale i ljubopitljive male istraživače velikog sveta.

(„Dnevnik“, 2014.)