SVAKAKVI ŽIVOTI JEDNOG OBIČNOG ČOVEKA - "Zatvorska ptičica" Kurt Vonegat

Knjige koje (ni)je prekrila prašina

U FOKUSU

           Kurt Vonegat (1922-2007) jedan je od najznačajnijih pisaca druge polovine XX veka. Jednako uspešan kao romansijer, pripovedač i esejista Vonegat je, zbog specifično neformalnog pisanja ali i odnosa prema literaturi i svemu što je prati (od izdavaštva do kritika), prozvan "kontrakulturnim" ili "subkulturnim" piscem. Započevši karijeru nominalno kao pisac naučne fantastike (kao i njegov konstantni, opsesivni junak, pisac petparačke naučne fantastike, Kilgor Trout), Vonegat  je oštro odgovarao na napade "ozbiljnih" kritičara (koji, kako je podsmevajući im se govorio, smatraju da pravi pisac ne sme da zna ni tehničke principe rada frižidera a kamoli nečega težega). Čak i kada je pisao romane koji nisu naučna fantastika on nije propuštao priliku da ubaci neke elemente ovog žanra (uvodeći vanzemaljce kao junake, kao u romanu "Klanica pet", prepričavajući neku naučno fantastičnu priču ili praveći digresije u tom pravcu), ostajući tako veran svojim počecima ali i šireći lepeze mogućih posmatranja određene teme. Ipak, čime god da se bavi Vonegat pleni pažnju lepršavošću pripovedanja koje bez ikakvih problema skače sa teme na temu, iz sadašnjosti u prošlost i budućnost, od jednog do drugog junaka i sve to kroz seriju duhovitih epizoda koje se slažu u veliki mozaik. Ton svih priča/pripovednih linija je sjajna, neponovljiva mešavina optimističke vedrine i ironije, ponekad i cinizma. Rečju, Vonegat je bio i ostao neponovljivi majstor pripovedanja koje je lako i zabavno ali nipoštonije lišeno serioznosti i mudrosti.

REČ KRITIKE

            "Zatvorska ptičica" (originalno objavljena 1979.) prati sudbinu Voltera Starbaka (Walter F. Starbuck), koju je odredio složeni splet okolnosti na koje je on samo delimično i sporadično mogao da utiče. Put ga je vodio od deteta posluge koje, zahvaljujući druženju sa ekscentričnim, mucavim bogatašem (koji je, opet, to postao zbog brutalnih događaja koji su ga žigosali za ostatak života), postaje diplomac prestižnog Jejl univerziteta (sklon levičarskim idejama), zatim vojnik i državni službenik posleratne Amerike, koji, u vremenu Makartijevog progona, nenamerno potkazuje druga kao komunistu a potom gubi posao da bi iznenada postao specijalni savetnik predsednika Niksona i jedan od osuđenika u Votergejt aferi, koji na slobodu izlazi kao starac bez supruge i novca, bez prijatelja, sa sinom koji ga mrzi i, iznad svega, bez iluzija prema bilo kakoj vlasti ali i smislenosti civilizacije koja nastaje na temeljima II svetskog rata; ova uverenja neće promeniti ni Volterov novi poslovni uspeh (u kome se on subverzivno rukovodi, pored klasične prevare, principima drugarske humanosti a ne profita). Čitava životna epopeja, od uvoda (koji je delo Kilgora Trouta) do (ne)veselog kraja (i povratka u zatvor), ispričana je epizodama/skokovima kroz razna vremena i živote nekoliko (anti)heroja. Vonegat istovremeno prikazuje i državno/društvene prilike u SAD pre i posle rata, sve do otrežnjujuće afere, koja se desila samo par godina ranije, 1972.g., uzdrmala poverenje nacije u demokratski državni sistem i otvarila mnoga neugodna pitanja/ dileme. Iako govori o minimalnoj individualnoj slobodi u odnosu na sklop istorijskih i sudbinskih veza (ili tačnije okova), odnosno o gubitku ideala i entuzijazma, Vonegat zadržava razgaljujuće humorni odmak prema svim dešavanjima i prokativnim zaključcima. Rečju, ovo je delo vrhunske pripovedačke veštine i životne mudrosti, koje neizostano valja čitati i iščitavati.

(„Dnevnik“, 2014.)