U galeriji junaka strip kuće Serđa Bonelija, za pitanja „zone sumraka“ zadužena su dva momka: Marti Misterija, detektiv nemogućeg, i Dilana Dog, istraživač natprirodnih pojava – noćnih mora. Ovog potonjeg stvorio je 1986.g. Ticiano Sklavi kao crnokosog stanovnika Londona, neobavezno ali elegantno odevenog u crni sako, crvenu košulju, farmerice i komotne „spenserice“. Dilan je bivši policajac koji se, malo svojom voljom, malo sticajem okolnosti (pre)često susretao s mračnim tajnama psihe, sumanutim ubicama, monstrumima, vampirima, vukodlacima, zombijima, vanzemaljcima... tako da je, konačno, napustio državnu službu i posvetio se nesigurnom privatnom biznisu istraživača/detektiva, u čemu mu pomaže i odmaže Gručo Marks (jedan od braće iz popularnih crno-belih komedija). Rešavajući (ili barem pokušavajući da reši) bizarne slučajeva Dilan uspeva da otkriva velike i male tajne i misterije (mada iz priča ne izlazi uvek kao pobednik), usput zavodeći svoje klijentkinje (i protivnice), svirajući klarinet, slažući maketu starog jedrenjaka i trpeći uvrnute Gručove šale i viceve. Često su njegovi zadaci puni nasilja, krvi i prosutih utroba ali ima i onih nabijenih skrivenom jezom na mračnim, bizarnim mestima. Kvalitet priča varira, od intrigantnih do predvidivo rutinskih ali serijal uspeva da izgradi i održi prepoznatljivu atmosferu što ga je ustoličilo kao jedan od uspešnijih proizvoda Bonelijeve agencije koji ima prođu širom sveta.
Od prvog broja iz oktobra 1986. brojem sa naslovom „Zora živih mrtvaca“, (scenario Ticijano Sklavi, crtež Anđelo Stano, korice Klaudio Vila), Dilan Dog postojano, iz epizode u epizodu, izgrađuje sopstvenu prošlost odnosno internu ikonografiju. Povremeno sarađuje sa svojim bivšim šefom inspektorom Blokom, koji prema njemu ima zaštitnički stav. Čitaoci takođe upoznaju i Dilanovu kući prepunu bizarnih predmeta koji, prema potrebi, bivaju upotrebljeni za rasvetljavanje problema. Jedna od ponovljenih situacija je i ona u kojoj Gručo dobacuje Dilanu revolver (ali se dešava da promaši ili da ono što baci uopšte nije očekivani predmet). Dilan nije ljubitelj putovanja ali se ponekad ipak odvaži da promeni mesto rada. Jedna od njegovih avantura (u dva dela, 1990. i 1992.) spaja ga sa Martijem Misterijom (svojevremeno je bilo reči da će se takvi susreti nastaviti ali za sada se to nije desilo). Ticijano Sklavi voli da u priče doda malo aluzija na klasičnu literaturu strave i užasa ili na popularne mitove, što ume da oplemeni avanture. Ipak, kako je Sklavi gubio interes za svog junaka a izdavač insistirao da se ispoštuje ritam izlaženja strip svezaka, „Dilan Dog“ je postao predmet manufakturnog rada nekoliko scenarista i crtača koji se smenjuju i stvaraju epizode vrlo neujednačenih kvaliteta. Uz stalne mesečne sveske, lansirana su i specijalna (maksi, gigant, godišnja) izdanja „Dilana Doga“ odnosno reprinti starih epizoda, kolekcionarska izdanja kao i prateća „galanterija“ (razglednice, blokovi, šolje za kavu i sl.). Istraživač noćnih mora preselio se i na filmsko platno u dva filma „Dellamorte, Dellamore“ (1994) i „Smrt noći“ (2010).
            U ovom trenutku „Dilan Dog“ je planetarno poznat i (manje ili više) popularan strip serijal sa velikim tiražima; objavljivan je i u SAD ali bez većeg uspeha. Od 1987.g. „Dilan Dog“ je u SFRJ objavljivan u izdanju novosadskog „Dnevnika“, da bi tokom inflacionih i ratnih godina nestao, zajedno sa ostalim stripovima. Nakon nekoliko pokušaja da se vrati na kioske, Dilan je uspeo da se ustali i, u svim državama bivše Jugoslavije, kontinuirano raduje stare i nove ljubitelje, postajući kultni strip junak više generacija ljubitelja „priča u slikama“.

            (2013)

0 komentara:

Постави коментар

top