VALERI MRAKA – Izložba „Crni strip“, Likovno bijenale mladih, Vršac, 1996.

Mada se najčešće podrazumeva (i ne zapaža) crno, crna (ne)boja, odsustvo boja, trajni deo/pratilac strip crteža, oponent beloj, ume, u rukama majstora, ne samo da obznani svoje postojanje već i da izbori sopstvenu egzistenciju koja ima posebne zakone i pravila. U takvom obrtu svakodnevni prizori, senke ili čak puke mrlje počinju da žive i pulsiraju, dišu, grade jedan magični i magijski crni lavirint u koji se ugrađene arhetipske slike. Zrači iz tog mraka mnogo nagoveštaja, slutnji.

            Čipke senki razapetih oko beline ili gromada crnog u sudaru sa svetlom uokviruju svaki pokret, mrznu ga više no što to može „obični“ crtež, stežu u nepopustljive kandže.

            Oko posmatrača klizi niz linije dodira, „linije loma“ (Dušica Pavkov), čvrste linije tog fronta, „crno-bele podele“, tone i isplivava i ponovo tone, sve bliže opijenosti igrom u kojoj ono dotad znano biva oneobičeno i iznova novo, čisto, sveže i obećavajuće. U toj začudnosti i radosti otkrivanja skidanjem vela sa svakidašnjeg, reči i priče bivaju puni značenja, otežaju od poruka.

            Crno nas tada vodi ka novom nivou doživljaja, ka novoj osećajnosti.

*

            Multimedijalna izložba „Crni strip“ predstavlja radove Aleksandra Zografa, Wostoka, Grabowskog, značajnog dela nadolazećeg talasa novog JU stripa 90-tih, odnosno likovne umetnice Vesne Tokin.

**

            Aleksandar Zograf – Saša Rakezić (u „civilnom“ životu), prisutan na ovdašnjoj strip

sceni već više od deceniju, promoviše duh otvorenosti novom u 9. umetnosti. Zahvaljujući svojoj upornosti Rakezić je uspeo da preskoči ovdašnje tradicionalizme i da zaroni u široku alternativu svetskog stripa koja kao mreže subkulturne zavere obavija zemljinu kuglu. U nadolazećoj globalnoj osećajnosti Rakezićevi stripovi prepoznati su kao autentične vrednosti. 1994. „Fantagraphic Book“ objavljuju njegov album „Život pod sankcijama“ a od ove godine za istog izdavača (najvećeg svetskog izdavača alternativnog stripa) crta strip sveske pod naslovom „Psihonaut“.

            Tematski raspon Rakezićevih stripova kreće se od priča o stvarnosti do priča o snovima. Njegov crtež prepoznatljiv je, oštar, precizan, krt.

            Bavljenje stvarnošću podrazumeva stripove inspirisane detinjstvom (u kojima struji duh iskrenog dečačkog oduševljenja), alegorije na temu ustrojstva sveta (iz vizure odraslog) a kulminira već pomenutim „Životom pod sankcijama“ u kome, baveći se vremenom građanskog rada u Jugoslaviji, autor ubedljivo, bez politikantskih i nacionalističkih balasta, secira stvarnost haosa, zapanjujuće vreme sloma epoha u životu jedne zemlje i običnih ljudi.

            „Visual Reports“ (predstavljeni na izložbi) objavljeni su u američkom magazinu „Reflex“, nastavak su beleženje svakodnevnog trajanja koje se otkriva u svoj svojoj oneobičenosti, opterećenosti mitskim, balastom kolektivno nesvesnog. Crna (ne)boja ovih crteža, tek ponegde izgrebana žiletom, ne bi li se pustilo malo svetla u mrak, okvir je i lik beznađa o kome govori.

            Traganja za snovima nose u Rakezićevom dosadašnjem opusu liniju nesputanog, razigranog i višeznačnog. Stanje hipnagogičkog sna (svesnog sna) omogućava mu da direktno preslikava svoje vizije u kojima se mnoštvo bizarnih likova (od junaka crtanih filmova, dinosaurusa do oživljenih predmeta) nalazi u fascinantnim i neobičnim situacijama. Crno ovih stripova (ovog podžanra koga Rakezić hrabro istražuje) (ne)boja je mistike i tajni, ponekad strašnih ponekad punih radosti.

***

            Wostok – Danilo Milošev (u „civilnom“ životu) široj strip javnosti poznat je od 1992.g. i pojave strip albuma „Istina o Jozeefu K. i Gregoru Samsi“, nakon koga slede brojni stripovi objavljeni po publikacijama u zemlji i svetu. Jedan je od osnivača strip magazina „Patagonija“ i najaktivnijih stvaralaca u Vršačkom strip pokretu. U sopstvenoj režiji objavljuje „Podzemni žurnal – Krpelj“ koji donosi stripove u rasponu od čistog andergraunda do eksperimenata u mediju. Svoju izuzetnu produktivnost i šarenilo tematskih usmerenja krije iza brojnih pseudonima (osim Wostok) kakvi su Mediokritet, Deda ilija...

            Dosadašnji opus može se sagledavati kao kretanje u dva pravca, ka andergraundu i groteski.

            Andergraund segment najčešće potpisuje Mediokritet i čine ga moralno subverzivni, cinični, raskalašni stripovi na sve zabranjene ili neprilične teme, od seksa do defekacije i ostalih fizioloških nužda, te zlurado ismejavanje strip konvencija i junaka kakvi su Mandrak, Rip Kirbi, Zagor, Blek, Teks. Milošev je u ovom liku stvorio sopstvenu, specifčnu ikonografiju sačinjenu od seksističkih i mazohističkih pribora, tehnika i fetiša pomešanih sa fenomenima masovne kulture rok muzike, filma, mode. Crtež u ovim stripovima namerno je grub, primitivan a crna (ne)boja ovde asocira na tabu, na podsvesne želje, pobude i snove.

            Apsurd, teskoba, paradoks odlikuju segment koji uslovno nazvasmo grotesknim (iako groteske ima i u prethodnom segmentu). Za ove radove karakterističan je kultivisaniji stil rada koji svakako svoj razlog ima i u literarnim predlošcima kakvu su Franc Kafka ili mladi srpski pisac Nabor Devolac (nastavljac tradicija Kafke i Harmsa). Priča „Prorezi na krinki“ sa ove izložbe dobar je primer za Wostokov postupak. Izbor priče (J. Lorraina) dozvoljava autoru da se maksimalno poigrava maskama, izveštačenošću, tajanstvom atmosfere, senkama, značenjima postupaka, i tako kroz strip provlači tešku atmosferu usuda. Crna u priči (i sličnima, odnosno onima koje ismejavaju ljudsku duuhovnu bedu) je potpuna, ona je crnost fatalnosti strašne tajne.

****

            Strip „Luna“ tandema Wostok-Grabowski (Grabowski – vršački strip autor sklon kraćim radovima bizarnih tema), predstavljen kao slobodna parafraza proslavljenog stripa „Put na Mesec“ Valtera Nojgebauera, pojavljuje se kao rad koji „ne liči“ ni na jednog od svojih tvoraca tj. ni na jedan njihov samostalan rad. Priča pleni slojom lepršavošću, poigravanjem nekim od opštih mesta SF žanra ali i uplivom razgaljujućeg apsurda u avanturu. Vizuelna atraktivnost postignuta je kjaroskuro postupkom koji, uz umešnu montažu prizora i tabli, podržava bizarnost dešavanja. Sudari svetla i tame ovde su u funkciji začudnosti i likovnosti. Crno u „Luni“ je plemenitog kova, namenjeno čulnom uživanju.

*****

            Video rad Vesne Tokin koji prati ovu izložbu insistira na pokretu, igri i preplitanju senki, mnogostrukom povećavanju tenzija koje nedefinisani likovi bude kod posmatrača. Utisci polaze od zbunjenosti, intrigiranosti i kreću ka mučnini i klaustrofobiji.

            U sadejstvu sa celokupnom postavkom izložbe – podrumom, hladnoćom i vlagom koji biju iz zidova, raskomadanim stripovima razbacanim po ovoj pozornici-instalaciji (aktivnu ulogu u postavljanju-organizovanju izložbe imao je slikar Ž. Grozdanić Gera), video rad sa pripadajućom aparaturom za prikazivanje pojavljuje se kao dodatna intervencija u prostoru, novi nivo, vid egzistencije čitavog izlaganja. Posetioci-posmatrači (koji samom svojom pojavom takođe učestvuju u postavci, oni su tela u prostoru, zauzimaju ga, osvajaju, oblikuju) prisustvuju kompleksnom umetničkom dešavanju koje otkriva neke nove puteve istraživanja i izražavanja ideja kako u likovnoj tako i u strip umetnosti.

(1996)