„PATAGONIJA“, DRUGI PUT Strip magazin „Patagonija“ broj 2, izdavač DOV, Vršac

„PATAGONIJA“, DRUGI PUT Strip magazin „Patagonija“ broj 2, izdavač DOV, Vršac

            Nakon izuzetnog uspeha strip magazina „Patagonija“ broj 1, koji je privukao značajnu pažnju javnosti i okarakterisan kao jedan od najvažnijih događaja na Jugosloveskoj strip sceni 1993.g., stigla je „Patagonija“ broj 2, u svakom pogledu sjajan nastavak prvog koraka.

            „Patagonija 1“  otvorila je široke prostore tzv alternativnog i andergraund stripa, tih u Jugoslaviji potpuno nepoznatih pravaca u devetoj umetnosti i dokazala da je, bez obzira na predrasude, u pitanju nadasve zanimljiv i vredan pogled na svet i strip kao medijum.

            „Patagonija 2“ definitivno, kako svojom pojavom (jer su šanse da se ne pojavi bile ogromne) tako i izborom i kvalitetom ponuđenih radova potvrđuje opravdanost svog postojanja odnosno potvrđuje snagu i vitalnost Vršačkog strip pokreta koji stoji iza projekta „Patagonije“.

            Na 64 strane „Patagonije 2“ rasprostrli su se svetovi i ideje u rasponu od antologijske priče Aleksandra Zografa „U vreme građanskog rata u Jugoslaviji“, koje je 1992. uvrštena u antologiju andergraund stripa objavljenu u Kanadi, te mračnih fantazija i snova istog autora, preko Wostokovog sveta marioneta koje u mračnim hodnicima otkrivaju svoja lica (u priči „Prorezi na krinki“), psihodeličnog sveta u kome jedan mačak barata bazukom (u stripu Wostoka i Grabowskog „Zid za Aarona“), te zdravog izrugivanja društvenom teroru (Ingrid/Odin u „Iskušenju svetog Antonija“), do crnog humora Mučibabića (u njegovom stripu majmun odbija da postane čovek), radova Ratosa, Rigensteina, Ljubanovića i muško-šovinističke provokacije Redže.

            Ekskluzivci „Patagonije 2“ su dva kanadska autora, Julie Doucet i Eric Theriault, čiji stripovi nas uveravaju da, bez obzira na daljine, osećaj usamljenosti u svom životu svuda postoji.

            Poseban biser „Patagonije“ je i mala Lola, najmlađi strip autor na svetu sa samo 3 godine, koja nam svojim crtežima i rečima vraća duh detinje nevinosti.

            „Patagonija 2“ je, rečju, skup sjajnih stripova. Neki se mogu veoma lako svrstati pod odrednicu „andergraund“ strip dok su drugi na putu eksperimenta i traženja sopstvenog izraza. Zbog toga se čini da bi bilo kakva stroga klasifikacija ovog projekta samo štetila njegovoj širini.

I, na kraju, uz sve čestitke autorima, pomenimo i zasluge sponzora ovog izdanja, Ninoslava Jovanovića, koji se odvažio da uloži novac u kulturu. Na koricama „Patagonije 2“ može se pročitati, sem oznake „Made in Yugoslavia“ i naznaka „Vršačka inicijativa“. Nadajmo se da će ovaj vršački spoj umetnika i privrednika nastaviti da nas raduje projektima čiji značaj i odjeci prevazilaze lokalne okvire.

(1994)

CRNO-BELA SNAGA „Patagonija strip“ broj 2, izdavač DOV, Vršac, februar 1994.

            Nakon prošloletnje pojave „Patagonije 1“, čija je medijska prezentacija bila višestruko obrnuto srazmerna tiražu broja (od samo 51 primerak), ali u skladu sa značajem izdanja, 14.02.1994.g. pojavio se drugi broj ovog čak dvostruko prvog strip projekta, tj. prvog koji je u SRJ prevashodno bavi andergraund i/ili alternativnim stripom i prvog izdanja tog profila koje je – štampano! (dosadašnji pokušaji, uključujući i „Patagoniju 1“ bili su fotokopirani). Vršački strip pokret, koji stoji iza „Patagonije“, dokazao je svoju izdavačku vitalnost i predstavio nove radove mladih autora čiji se pogled na strip najopštije može definisati kao drugačiji od klasičnog.

            Započinjući predstavljanje „Patagonije 2“ treba, pre svih, pomenuti dva mlada umetnika iz Kanade (pojava stranih stripova – ovi su štampani uz pismena odobrenja autora – još je jedna i ta kako značajana prvina u „Patagoniji 2“): Julia Doucet ispričaće nam jedan dan svog sumornog života a Eric Theriault svoj lucidni san (ili moru) o Indijancima čiji je svet pokrio beton Montreala.

            Wostok nam predstavlja svoju verziju priče J. Lorrine-a „Prorezi na krinki“. U pitanju je jedan od najboljih Wostokovih radova iz njegove serije u kojoj glavnu ulogu imaju košmarni spletovi mraka i senki, maski i marioneta.

            Aleksandar Zograf, alias Saša Rakezić, zastupljen je sa nekoliko radova. Tu je već antologijski strip „U vreme građanskog rata u Jugoslaviji“, storija koja se prvo pojavila u tzv „samoizdatu“ a zatim , kroz mrežu alternativnog svetskog izdavaštva, objavljena u Americi, Francuskoj i u kanadskoj antologiji andergraund stripa izdavača „Mangajin Books“. Zograf potpisuje i 3 strip table mračnog apsurda rađene po preznim delima Remizova i Grobarova, te jedan stripovani san nastao kao rezultat Zografovog eksperimentisanja sa hipnagogičkim snovima.

            „Zid za Aarona“, delo scenariste Wostoka i drtača Grabowskog, specifičan je spoj stilizovanog crteža i halucinantne priče koji balansira između dubokih podsvesnih značenje, s jedne, i karikaturalnog izraz, s druge strane.

            „Patagonija 2“ sadrži i tablu stripa verovatno najmlađeg autora na svetu – trogodišnje Lole. „Ko je moj čaj popijo?“ je povratak one tako nam potrebne detinje začuđenosti.

            Strip „Roditelji, pripazite na svoju decu šta rade“ B. Redžića Redže je još jedan susret sa gorkim humorom ovog autora koji ne prestaje da provocira i zabavlja svojim muškim šovinizmom. A provokacija je duša andergraund stripa, zar ne?

            Ingrid i Odin smislili su pričicu „Iskušenja svetog Antonija“ koja odiše svežinom zdravog podsmevanja institucijama i šablonima koji guše različitog pojedinca.

            Od kratkih stripova pomenimo crnohumorne table Ratosa, Nandora Lj, Rigensteina i Mučibabićev negativan odgovor na evolucionu ponudu naslovljen sa „Neću, c“.

            Posle 64 strane „Patagonija 2“ zatvara se kao skup svetova, raznorodnih ali jedinstvenih u nameri da ne ostanu u okviru klasične definicije stripa. U crno-belim hodnicima „Patagonije 2“ odjekuju iskušavanja granica medija značenja i smisla reči i crteža, predrasuda i učenosti. Da li je za ovakve radove odgovarajuća odrednica „alternativni“ ili „andergraund“ ili „art“ strip (ili neka druga ili sve zajedno) sasvim je, čini se, nebitno. Važan je rezultat. A to su lepota i snaga dela.

(„Košava“ br. 14,1994)