SOVJETI (NE)ZDRAVOG (RAZ)UMA ISTO TAKVOM - Saveti mladom piscu

Embrouz Birs kaže da je savet „najsitniji novac u opticaju“. Ono što stari vragolan ne kaže jeste da savet mnogo govori o onome ko ga daje, ponekad i više nego što govori (i znači) onome kome je upućen. Ali, kad smo već krenuli tim skliskim putem...

            Prvo: niko ne može zabraniti da postanete pisac - ni mrgodni kritičari ni dobronamerni savetodavci. Zašto biste da budete pisac - vaša je lična stvar. Svako piše i objavljuje na sopstveni rizik, svoju štetu ili polzu. Ipak, treba znati da u ovoj raboti nema previše para a slava je kratkotrajna i tanušna. Ako, u bezumlju i neukosti, ipak namerite da pišete i objavljujete (pisanje za fijoku ne završava posao; spisateljstvo je delom i egzibicionizam pa ako ne pokažete drugima šta imate džaba vam trud), ne bi bilo loše da, makar ugrubo, imate predstavu kakav bi spisatelj da budete. Jer ovijeh ima raznijeh - ozbiljnih i onih drugih, žanrovskih i glavnotokovskih, redovnih i zadesnih, štancmajstora i alternativaca, vrednih i lenjih, laktaroša i krotkih, zavisnih i nezavisnih... Mnogo fela, izazova i mogućih stramputica.

            Valjalo bi savladati osnove zanata - poznavanje pravopisa, makar i na srednjoškolskom nivou (ima ih koji ni to ne znaju); ne bi bilo zgorega da se puno čita (samoljubivi to odbijaju jer neće da kaljaju svoj božanski talenat); ako pišete na svakodnevne teme bilo bi baš zgodno da iste poznajete, ko piše o istoriji ili budućnosti moraće da uči kako bi bio uverljiv i smislen.

            Konačno, morate i da - pišete. Tek kad reči izađu ispod olovke ili bljesnu na ekranu knjiga se rađa; porođaj može biti lak ili sa komplikacijama. Kako god bilo - obavezno završite započeto: pišite i brišite, uzdišite, cepajte, kopirajte i „pestujte“ ali stignite do poslednje tačke. Onda to što je izašlo ostavite sa strane na par meseci i bavite se drugim rabotama. Pa se, kao svaki ubica, vratite svom nedelu i iščitajte ga. Bude li zvučao ubedljivo - uspeli ste; sve što izgleda „šuplje“ treba promeniti, jednom, dva ili tri puta. Ako i dalje ne ide - batalite i počnite drugu priču, pesmu, dramu, roman... možda to jednostavno nije vaša priča.

Samo pisac siguran u svoje delo spreman je da uđe u arenu izdavača i čitalaca; samo takav može da izdrži (obavezna) pljuvanja, zlobu i zavist i uspeva da mu (retke) pohvale ne zavrte mozak.

            Na kraju, naravno, savet - ne marite za tuđe savete; saslušajte ih ali radite kako mislite da treba. Udaranje glavom u zid je individualan doživljaj koga se ne treba odricati jer je to - dobra tema za knjigu.

(2009)