NA OTPADU SJAJNE BUDUĆNOSTI – „Avili! Avili!“, strip album, Željko Pahek izdavač: System Comics, 2012.

Željko Pahek je „prvoborac“ uzdizanja moćnog domaćeg strip talasa u 1980-tim  u nekadašnjoj SFRJ. On je - mlad, talentovan, radan i agilan - obeležio ovu deceniju velikim brojem objavljenih stripova po raznim publikacijama - kojih, gledano iz današnje perspektive, nikada više nije bilo toliko, baš kao što više nikada nije zabeležana takva koncentracija kvalitetnih strip stvaralaca na ovim prostorima. Pahek je već u prvim stripovima bio prepoznatljiv, i tematski i likovno, a za par godina je svoj stil pročistio i doveo do visokih pripovedačkih, crtačkih i montažerskih standarda (kasnije je tome dodat i koloristički element). Pored stripa bavio se i karikaturom odnosno ilustracijama – njegove naslovne strane bile su deo vizuelnog identiteta nekoliko SF edicija.

Naučna fantastika je bila i ostala težišno polje Pahekovog rada. Raznorazne planete i bizarna bića na njima, svemirski brodovi i roboti svih oblika i veličina, skafanderi i laseri – taj redovni arsenal klasičnog „tvrdog“ SF-a paradira i Pahekovim strip tablama. Ali, umesto sjajnih i uglačanih površina superiornih igračaka superiorne tehnologije i junačkih osvajača bez straha i mane, kako je to smislila i kao obrazac servirala petparačka „palp“ naučna fantastika (a delimično uspeli da uozbilje Artur Klark, Isak Asimov i ini pisci druge polovine XX veka), u Pahekovoj verziji Univerzumom krstare zarđale kante i šklopocije koje prevoze neobrijane zabušante i ne mnogo bistre krivinaše; ništa od slavljene (i priželjkivane) nadmoći ljudske vrste nije ostalo na sceni – čak su i najgori zločinci jadni, isfrustrirani, histerični tipovi. A kad ljudi nisu sjajni takvi nisu ni roboti ali ni vanzemaljci. Rečju, sjajna budućnost pre liči na otpad, krpež i improvizaciju nego na veliki, plemeniti plan koji se u potpunosti ostvaruje. Od traljavog Svemira ne može se očekivati ni da stvori nešto bolje...

Album „Avili! Avili!“ čini 8 celina-epizoda od koji je većina originalno objavljena tokom 1980-tih.  U njima Pahek vežba svoju ruku u kratkim stripovima sa temama koje će ga i nadalje interesovati – od uvrnutih vojnika u II svetskom ratu (strip „Vili se vraća“ je naknadno obojen) preko savremenih vojničkih zgoda ili detektiva budućnosti do ne preterano spretnih letećih mutanata ili astronauta istraživača te ciničnog „Limenog doboša“. Dva završna segmenta čine strip gegovi u kojima glavnu ulogu igraji Marsoničari i Žaklina, luda biljka a tu je i Rozalija, kornjača koja puši, novija storija o neuspelom silovatelju i par karikatura. Album zaključuju sećanja Bobana Savića Geta na mladalačko druženje sa Pahekom. Svi stripovi deluju sasvim sveže i ubedljivo, struktura priča uravnotežena je i primerena njihovom obimu, situacije su i dalje urnebesne, dijalozi vrcavi a „prljavi grafizam“ odnosno konstrukcija tabli vizuelno su  dopadljivi i sasvim aktuelni. Pahekova subvezija obrazaca naučne fantastike „zlatnog doba“ ništa nije izgubila na duhovitosti.

Ovaj album dragoceni je uvid u početke Pahekovog rada. Iz šire perspektive strip scene ovo je značajan poduhvat jer spasava deo istorije i iznosi ga (u reprezentativnom izdanju) pred nove generacije čitalaca; možda će ovo biti začetak izabranih Pahekovih stripova (a potom i dela drugih strip autora), mada, u albumu ne postoje beleške o premijernim pojavljivanjima ovih stripova. U konačnom sagledavanju „Avili! Avili!“ potvrđuje Pahekov status živog strip klasika koga treba poštovati i uvažavati.

(„Dnevnik“, 2013)