U FOKUSU
Među
najčešćim asocijacijama koje prate pominjanje stripa svakako je - avantura ili,
kako se ranije češće govorilo, pustolovina. Ona se, naravno, dešava na
egzotičnim mestima (okeani, tropska ostrva, prašume, pustinje, duboki svemir,
druge planete), u uzbudljivim vremenima prošlosti i budućnosti, i među
neobičnim, upečatljivim ljudima (ljudožderi, plaćenici, revolveraši, gusari,
svemirski komandosi). Prava strip avantura usisava čitaočevu pažnju i ne pušta
je dok se ne okrene i poslednja stranica a zatim živi u njegovom sećanju i
mašti, razvija se i nadograđuje, vraćajući ga tako u detinjstvo kada je čitav
svet bio nov i tajanstven. Stoga, pravih strip avantura nikada nema dovoljno,
uvek su nam potrebne.
„Osveta grofa Skarbeka“, koju čine dva
albuma, „Zlatne ruke“ i „Srce od bronze“, svakako spada u
čistokrvnu avanturu ili, preciznije, nekoliko avantura. Njeni tvorci su
scenarista Iv Sant (1964), koji je od
urednika strip izdanja prešao u strip stvaraoce, najpre pišući scenarija za
nove epizode legendarnog serijala „Blejk
i Mortimer“, da bi 2004. napisao „Osvetu
grofa Skarbeka“, dok je za vizuelni deo stripa, preciznije crtačko/slikarski,
zaslužan Gžegožd Rosinski (1941),
legendarni crtač poznatih serijala i albuma kakvi su, pre svega, „Torgal“ ali i „Tugovanka za izgubljenim pustarama“, „Dargo“ i „Velika moć malog Šninkela“. Saradnja
ova dva umetnika bliskih senzibiliteta donela je zaista nesvakidašnji rezultat
koji je na tragu avanturističkih matrica klasičnog stripa nadograđenih
digresijama koje se temelje na savremenim iskustvima tzv „inteligentnih istorijskih trilera“ (kakve su napisali Eko, Monaldi i Sorti...).
REČ KRITIKE
Priča
počinje 1843. i prati sudski proces u kome tajanstveni grof Skarbek raskrinkava podlosti bogatog trgovca umetninama Nortbruka, koji navodno ima sve slike pre
11 godina preminulog Luja Polija.
Pred prepunom sudnicom, u kojoj je i mladić koji prikuplja materijale za buduće
knjige popularnog Aleksandra Dime,
grof otkriva da je Nortbruk ubica a
da Poli nije mrtav jer je on - Poli. Skarbek, koji je na poziv svog
brata Frederika Šopena iz ratom
uništene Poljske stigao u Pariz i tu, kao talentovani slikar, upao
u Nortbrukovu klopku, opisuje kako
je, sa prišivenom desnom šakom koju mu je odsekao lažni dobročinitelj, pokušao
da pobegne u Novi svet ali su ga
zarobili gusari koje predvodi Aleksandar
Defrans, glumac proteran iz Pariza.
Skarbek je zadužen da slika brojne Defransove žene i on se privikava na
zatočeništvo sve dok, u opljačkanom blagu sa jednog broda ne otkrije nekoliko
svojih slika i brošuru koja navodi da se Nortbruk
obogatio prodajući Polijevu
zaostavštinu. Gnevan zbog toga Skarbek
uspeva da izmoli Aleksandra Defransa
i vraća se da bi se osvetio. U trenutku kada je sve razjašnjeno i krivci
otkriveni, kao svedok se pojavljuje Šopen
koji tvrdi da čovek koji se predstavlja kao Skarbek
nije njegov brat. Prozvani pokušava da pobegne i biva ubijen! Ali to nije
kraj zamešateljstva. Radoznali Dimin
najamnik prati tajanstvenog čoveka do groblja i ovaj mu otkriva da je gusar i
da Skarbekova priča nije potpuno
istinita. Mladić, fasciniran otkrićem, smišlja da Dimi predloži da napiše roman koji bi se zvao „Grof od Monte Kristobalda“. Za to vreme tajanstveni gusar odlazi
da okonča svoju misiju na kraju koje će se sresti sa svojim bratom Šopenom.
Uzbudljiva
avantura koja je, kako to i treba, puna tajni, strasti, okršaja, podlosti, časti
i prevara, uzbuđenja i preokreta, majstorski je islikana, preko karikaturalnih
fizionomija i grimasa do sjajnih enterijera i pejzaža blistavih toplih mora i
tmurnog Pariza, bistrih dana i vedrih
noći. Slike i tekst se glatko nadovezuju tvoreći izuzetno delo koje će
zadovoljiti i detinje/mladalačku želju za zavodljivim avanturama ali i potrebu
odraslog čitaoca za manirističkom nadogradnjom obrazaca. Rečju, „Osveta grofa Skarbeka“ je obavezna
lektira svakog stripoljupca.
(„Dnevnik“,
2015.)
0 komentara:
Постави коментар