U FOKUSU
            Među najčešćim asocijacijama koje prate pominjanje stripa svakako je - avantura ili, kako se ranije češće govorilo, pustolovina. Ona se, naravno, dešava na egzotičnim mestima (okeani, tropska ostrva, prašume, pustinje, duboki svemir, druge planete), u uzbudljivim vremenima prošlosti i budućnosti, i među neobičnim, upečatljivim ljudima (ljudožderi, plaćenici, revolveraši, gusari, svemirski komandosi). Prava strip avantura usisava čitaočevu pažnju i ne pušta je dok se ne okrene i poslednja stranica a zatim živi u njegovom sećanju i mašti, razvija se i nadograđuje, vraćajući ga tako u detinjstvo kada je čitav svet bio nov i tajanstven. Stoga, pravih strip avantura nikada nema dovoljno, uvek su nam potrebne.
            „Osveta grofa Skarbeka“, koju čine dva albuma, „Zlatne ruke“ i „Srce od bronze“, svakako spada u čistokrvnu avanturu ili, preciznije, nekoliko avantura. Njeni tvorci su scenarista Iv Sant (1964), koji je od urednika strip izdanja prešao u strip stvaraoce, najpre pišući scenarija za nove epizode legendarnog serijala „Blejk i Mortimer“, da bi 2004. napisao „Osvetu grofa Skarbeka“, dok je za vizuelni deo stripa, preciznije crtačko/slikarski, zaslužan Gžegožd Rosinski (1941), legendarni crtač poznatih serijala i albuma kakvi su, pre svega, „Torgal“ ali i „Tugovanka za izgubljenim pustarama“, „Dargo“ i „Velika moć malog Šninkela“. Saradnja ova dva umetnika bliskih senzibiliteta donela je zaista nesvakidašnji rezultat koji je na tragu avanturističkih matrica klasičnog stripa nadograđenih digresijama koje se temelje na savremenim iskustvima tzv „inteligentnih istorijskih trilera“ (kakve su napisali Eko, Monaldi i Sorti...).

REČ KRITIKE
            Priča počinje 1843. i prati sudski proces u kome tajanstveni grof Skarbek raskrinkava podlosti bogatog trgovca umetninama Nortbruka, koji navodno ima sve slike pre 11 godina preminulog Luja Polija. Pred prepunom sudnicom, u kojoj je i mladić koji prikuplja materijale za buduće knjige popularnog Aleksandra Dime, grof otkriva da je Nortbruk ubica a da Poli nije mrtav jer je on - Poli. Skarbek, koji je na poziv svog brata Frederika Šopena iz ratom uništene Poljske stigao u Pariz i tu, kao talentovani slikar, upao u Nortbrukovu klopku, opisuje kako je, sa prišivenom desnom šakom koju mu je odsekao lažni dobročinitelj, pokušao da pobegne u Novi svet ali su ga zarobili gusari koje predvodi Aleksandar Defrans, glumac proteran iz Pariza. Skarbek je zadužen da slika brojne Defransove žene i on se privikava na zatočeništvo sve dok, u opljačkanom blagu sa jednog broda ne otkrije nekoliko svojih slika i brošuru koja navodi da se Nortbruk obogatio prodajući Polijevu zaostavštinu. Gnevan zbog toga Skarbek uspeva da izmoli Aleksandra Defransa i vraća se da bi se osvetio. U trenutku kada je sve razjašnjeno i krivci otkriveni, kao svedok se pojavljuje Šopen koji tvrdi da čovek koji se predstavlja kao Skarbek nije njegov brat. Prozvani pokušava da pobegne i biva ubijen! Ali to nije kraj zamešateljstva. Radoznali Dimin najamnik prati tajanstvenog čoveka do groblja i ovaj mu otkriva da je gusar i da Skarbekova priča nije potpuno istinita. Mladić, fasciniran otkrićem, smišlja da Dimi predloži da napiše roman koji bi se zvao „Grof od Monte Kristobalda“. Za to vreme tajanstveni gusar odlazi da okonča svoju misiju na kraju koje će se sresti sa svojim bratom Šopenom.
            Uzbudljiva avantura koja je, kako to i treba, puna tajni, strasti, okršaja, podlosti, časti i prevara, uzbuđenja i preokreta, majstorski je islikana, preko karikaturalnih fizionomija i grimasa do sjajnih enterijera i pejzaža blistavih toplih mora i tmurnog Pariza, bistrih dana i vedrih noći. Slike i tekst se glatko nadovezuju tvoreći izuzetno delo koje će zadovoljiti i detinje/mladalačku želju za zavodljivim avanturama ali i potrebu odraslog čitaoca za manirističkom nadogradnjom obrazaca. Rečju, „Osveta grofa Skarbeka“ je obavezna lektira svakog stripoljupca.
            („Dnevnik“, 2015.) 

0 komentara:

Постави коментар

top