HUMOR, CINIZAM I APSURD - “Rokamboleska Sigmunda Frojda - Pasji život” Mani Larsenea; izdavač Darkwood, 2014.

U FOKUSU

Najpre jedno nužno objašnjenje naslova strip albuma: reč “rokamboleska” vodi poreklo od imena Rokambol, vrlog i stamenog junaka serijala romana Pjera Ponsona di Teraja (1829-1871). Rokambol se prvi put pojavljuje u romanu “Tajanstveno nasledstvo” koji je u nastavcima objavljivan u francuskim novinama “Le patri” 1857. godine. Zahvaljujući ogromnom uspehu ove avanture, Rokambol je postao junak niza popularnih romana koji su postali primer lakog, zabavnog štiva. Rokamboleska je počela da označava preterane i neverovatne avanture koje nisu previše zasnovane na stvarnosti. Iako su Rokambol i njegov kreator odavno pali u zaborav, termin rokamboleska i dalje je u svakodnevnom opticaju, barem u francuskom jeziku.

Strip autor Emanuel (Mani) Larsene je rokambolesku stavio kao okvirni naslov serijala albuma sa različitim istorijskim ličnostima kao glavnim junacima (za sada je, od 2002. godine, objavljeno pet albuma ove serije a junaci su, uz Frojda, Van Gog, Atila, Robin Hud i Neznani junak). Larsenea (1969) smatraju jednim od najperspektivnijih francuskih strip autora. Nakon rada u časopisima “Le rever de rune” i “Fluid glasijal”, 1997. godine počinje da radi za čuveni “Spiru magazin”. Tu zajedno sa Žanom Mišelom Tirijeom kreira “La vie est courte”, zbirku urnebesnih gegova zasnovanih na njihovoj viziji nazovi modernog društva. Godine 2000. prelazi u uzdavačku kuću “Dargo” i sa Luisom Trondhajmom počinje rad na serijalu “Kosmonauti budućnosti”. Dve godine kasnije, upoznaje Žana Iva Ferija (novi scenarista “Asteriksa”) i sa njim radi na serijalu “Povratak zemlji”. Dobitnik je nagrade međunarodnog strip festivala u Angulemu, 2004. godine za strip “Svagdanja borba”.

REČ KRITIKE

            Istorija kaže da je Sigmund Frojd, slavni otac psihoanalize i moderne psihijatrije, zaista posetio SAD 1909. godine i održao seriju predavanja o svojim teorijama i praktičnim metodama lečenja. Ova je poseta svakako bila važna kako za Frojda tako i za Novi svet. No, Larsene nije mario za nauku pa je naučnika koji je ostavio “histerične bečke koke” poslao u Ameriku da upoznao taj svet u kome su pojmovi pravde, prava i zakona još neodređeni i zatim izvede te varvare na pravi put. Ono što psihijatra najviše brine je da li kauboji, jer on odlazi na Divlji zapad, imaju kaučeve bitne za njegove seanse. Njegov sluga Igor, vozeći bicikl po divljini, ne deli poslodavčevo oduševljenje i otvoreno žali za lepim životom koji su napustili. No, nauka traži žrtve koje Frojd (za svoju rabotu kaže da su mu fah “neuroze svake vrste, psihoze na veliko i malo”) misli da je spreman da podnese kako bi analizirao tipične stanovnike Amerike a onda rezultatima zadivio matore akademike u Beču; kasnije će ustvrditi kako tu zemlju “treba analizirati artiljerijom kako bi naučila šta je učtivost”. Objekti analize, međutim, nisu ni malo voljni da ih neko ispituje a oni koji i pristanu daju odgovore sa kojima Frojd ne zna šta bi. Da bi našao kakvog-takvog pacijenta Frojd je prinuđen da uceni psa lutalicu - begunca iz državnog zatvora čija životna priča zanima naučnika (naravno, pas Spot, zna da se bije, puca, jaše konja i razgovara sa ljudima jer sve životinje govore). Spot putuje do vrača koji će mu dati dušu a Frojd i Igor ga prate. Usput sreću poteru za beguncem koju Igor sređuje u duhu Divljeg zapada kao i Indijanca kepeca koji je šaman početnik, ali ih uspešno opljačka i pobegne. Nakon neizvesnog putovanja na kome i Frojd doživljava košmarne snove u duhu svojih teorija, u uzbudljivom raspletu, svako od tragača nalazi nekakvu satisfakciju. I dok je Frojd ushićen saznanjima koja će zadiviti svet nauke a matore akademske drtine naterati da presvisnu od muke, Igor preti da će, poučen lošim tretmanom svog poslodavca, po povratku u Beč - osnovati sindikat.

            Larsene pripoveda lako i vrcavo, sa puno duhovitih dosetki i šala, njegov lepršavi karikaturalni crtež sjajan je a poneke razigrane table su maestralne. Mada deluje nepretenciozno priča nije vulgarizovana niti prigodnog hepi-enda već vešto kombinuje humor, cinizam i apsurd. Rečju, “Pasji život” je izuzetno zanimljivo smešno-ozbiljno strip ostvarenje vredno pune čitalačke pažnje.

            (“Dnevnik”, 2015.)