U FOKUSU
„Iznogud“, veliki vezir koji ima žarku
želju da postane „kalif umesto kalifa“,
(ovdašnjim stripoljupcima znan iz više izdanja, od „Politikinog zabavnika“ počev od ranih 1970-tih, preko „Stripoteke“, „Eks almanaha“ i drugih do strip albuma), nesporni je klasik evropskog
humorističkog stripa. Svoje avanture započeo je davno, 1962., i trajao gotovo
pola veka, do 2010. godine. Najpre je izlazio u kratkim epizodama od desetak
tabli, pod naslovom „Avanture kalifa
Haruna al Prašida“ a kasnije, pod promenjenim imenom „Iznogud“, u „celovečernjim“ albumima. „Iznogud“ je životno delo crtača Žana Tabarija (1930-2011) i još jedno remek-delo (pored „Taličnog Toma“, „Umpah Paha“ i „Asteriksa“) u opusu genijalnog scenariste
Renea Gosinija (1926-1977). Tabari je posle Gosinijeve smrti preuzeo i scenaristički deo posla (kao Uderco za „Asteriksa“) i nastavio da stvara priče o zlobnom veziru; poslednji
album „Iznoguda“ pojavio se godinu
dana posle njegove smrti.
Sećajući
se početaka serijala Gosini je
ispričao kako je veliki vezir uopšte nastao a bilo je to manje-više slučajno.
Naime, dok je pisao scenario za strip „Nikolica“
u epizodi koja se dešava u kampu u prirodi učitelj deci priča o veziru koji je žarko
želeo da postane kalif umesto kalifa. Kada je Gosiniju i Tabariju iz
redakcije časopisa „Rekord“
predloženo da pokrenu novi serijal došli su na ideju da parodiraju „Hiljadu i jednu noć“ ali iz specfične
vizure zločestog i upornog vezira. Gosini
tvrdi da je odlučio da se prepusti zadovoljstvima osmišljavanja najotrcanijih
štosova i igara reči na tu temu. Naravno, Gosini
je preskroman jer mnogi su vrlo ozbiljno pokušavali da njihovi radovi „dobace“
do štosova i igara rečima ali su neslavno propadali pošto samo majstorska dela
mogu biti jednostavna i lepršava.
REČ KRITIKE
Da je
tandem Gosini-Tabari uspeo da bude
jednostavan, vragolast, zabavan i veseo potvrđuju i epizode u novom albumu.
Neodoljiva igrarija sa zamenom ličnosti, žabama i prigodnim mudrostima na temu
vode dešava se u epizodi „Nešto je
kre-kre-krenulo po zlu u kalifatu!“. „Urokljive oči“ su nova verzija istog
zapleta u kome je, umesto zlog čarobnjaka, sve „zakuvao“ mađioničar Al Azuri. Kao što je u prethodnoj
epizodi problematično poljubiti žabu u ovoj je teško naći mesto na kome niko ne
pljeska (i tako budi hipnotisanog). „Jača
gorča“ otkriva kako i učenjaci mogu da smisle nešto korisno za vezirov
naum, vrući napitak od koga, onaj koji ga ispije, postaje lak i može da odlebdi
(u nepoznato); ali kako naterati kalifa da popije vreli čaj nimalo nije lako a
pokušaji dovode do mnogih zavrzlama koje će se obiti o glavu onome ko drugome
čaj kopa. U „Vremeplovu“ će nauka ali
savremena spojiti, putem jednog posebnog ormana kojim se putuje kroz vreme,
strip autora iz XX veka, srednjevekovni Bagdad
i njegove žitelje i praistorijskog čoveka sa toljagom. Jurnjavi kroz epohe neće
biti kraja (makar u nekom određenom vremenu). U „Pikniku“ vezir podlo smišlja da odvede vezira u pustinju i tamo ga
izgubi. Ali, pustinja uopšte nije pusto, vrelo i suvo mesto, kako se misli.
Naprotiv, saobraćaj je gust, vode ima u izobilju a svakih 10 godina pada kiša
od koje se izletnici ozbiljno prehlade! „I
sve tako naopako“, završna epizoda albuma, otkriva da mađioničar Ćiribu ima začarani pehar koji može da seli
duše onih koji jedan za drugim piju iz njega. Veliki vezir zna šta mu je činiti
i - uspeva da se useli u kalifovo telo i ostvari svoj san. No, njegov način
vladanja nateraće narod da se pobuni i na vlast, iz zatvora, postavi vezira u
čijem telu spava kalif. Tako će se sve vratiti na svoje mesto - mada, na prvi
pogled, ne izgleda tako.
Gosini i Tabari suvereno vladaju svojim umećima gradeći urnebesne pričice
koje oduševljavaju čitaoce i mame na nova čitanja/razgledanja starih i
nestrpljivo čekanje novih Iznogudovih nevaljalstava.
(„Dnevnik“,
2015.)
0 komentara:
Постави коментар