U FOKUSU
            „Iznogud“, veliki vezir koji ima žarku želju da postane „kalif umesto kalifa“, (ovdašnjim stripoljupcima znan iz više izdanja, od „Politikinog zabavnika“ počev od ranih 1970-tih, preko „Stripoteke“, „Eks almanaha“ i drugih do strip albuma), nesporni je klasik evropskog humorističkog stripa. Svoje avanture započeo je davno, 1962., i trajao gotovo pola veka, do 2010. godine. Najpre je izlazio u kratkim epizodama od desetak tabli, pod naslovom „Avanture kalifa Haruna al Prašida“ a kasnije, pod promenjenim imenom „Iznogud“, u „celovečernjim“ albumima. „Iznogud“ je životno delo crtača Žana Tabarija (1930-2011) i još jedno remek-delo (pored „Taličnog Toma“, „Umpah Paha“ i „Asteriksa“) u opusu genijalnog scenariste Renea Gosinija (1926-1977). Tabari je posle Gosinijeve smrti preuzeo i scenaristički deo posla (kao Uderco za „Asteriksa“) i nastavio da stvara priče o zlobnom veziru; poslednji album „Iznoguda“ pojavio se godinu dana posle njegove smrti.
            Sećajući se početaka serijala Gosini je ispričao kako je veliki vezir uopšte nastao a bilo je to manje-više slučajno. Naime, dok je pisao scenario za strip „Nikolica“ u epizodi koja se dešava u kampu u prirodi učitelj deci priča o veziru koji je žarko želeo da postane kalif umesto kalifa. Kada je Gosiniju i Tabariju iz redakcije časopisa „Rekord“ predloženo da pokrenu novi serijal došli su na ideju da parodiraju „Hiljadu i jednu noć“ ali iz specfične vizure zločestog i upornog vezira. Gosini tvrdi da je odlučio da se prepusti zadovoljstvima osmišljavanja najotrcanijih štosova i igara reči na tu temu. Naravno, Gosini je preskroman jer mnogi su vrlo ozbiljno pokušavali da njihovi radovi „dobace“ do štosova i igara rečima ali su neslavno propadali pošto samo majstorska dela mogu biti jednostavna i lepršava.

REČ KRITIKE
            Da je tandem Gosini-Tabari uspeo da bude jednostavan, vragolast, zabavan i veseo potvrđuju i epizode u novom albumu. Neodoljiva igrarija sa zamenom ličnosti, žabama i prigodnim mudrostima na temu vode dešava se u epizodi „Nešto je kre-kre-krenulo po zlu u kalifatu!“. „Urokljive oči“ su nova verzija istog zapleta u kome je, umesto zlog čarobnjaka, sve „zakuvao“ mađioničar Al Azuri. Kao što je u prethodnoj epizodi problematično poljubiti žabu u ovoj je teško naći mesto na kome niko ne pljeska (i tako budi hipnotisanog). „Jača gorča“ otkriva kako i učenjaci mogu da smisle nešto korisno za vezirov naum, vrući napitak od koga, onaj koji ga ispije, postaje lak i može da odlebdi (u nepoznato); ali kako naterati kalifa da popije vreli čaj nimalo nije lako a pokušaji dovode do mnogih zavrzlama koje će se obiti o glavu onome ko drugome čaj kopa. U „Vremeplovu“ će nauka ali savremena spojiti, putem jednog posebnog ormana kojim se putuje kroz vreme, strip autora iz XX veka, srednjevekovni Bagdad i njegove žitelje i praistorijskog čoveka sa toljagom. Jurnjavi kroz epohe neće biti kraja (makar u nekom određenom vremenu). U „Pikniku“ vezir podlo smišlja da odvede vezira u pustinju i tamo ga izgubi. Ali, pustinja uopšte nije pusto, vrelo i suvo mesto, kako se misli. Naprotiv, saobraćaj je gust, vode ima u izobilju a svakih 10 godina pada kiša od koje se izletnici ozbiljno prehlade! „I sve tako naopako“, završna epizoda albuma, otkriva da mađioničar Ćiribu ima začarani pehar koji može da seli duše onih koji jedan za drugim piju iz njega. Veliki vezir zna šta mu je činiti i - uspeva da se useli u kalifovo telo i ostvari svoj san. No, njegov način vladanja nateraće narod da se pobuni i na vlast, iz zatvora, postavi vezira u čijem telu spava kalif. Tako će se sve vratiti na svoje mesto - mada, na prvi pogled, ne izgleda tako.
            Gosini i Tabari suvereno vladaju svojim umećima gradeći urnebesne pričice koje oduševljavaju čitaoce i mame na nova čitanja/razgledanja starih i nestrpljivo čekanje novih Iznogudovih nevaljalstava.
            („Dnevnik“, 2015.)   

0 komentara:

Постави коментар

top