U kakvom su odnosu Umetnost
i Stvarnost viševekovno je pitanje
nauka koje se bave etikom i estetikom, psihologijom i sociologijom. Ta multidimenzionalna veza
obuhvata podražavanje stvarnosti, formulisano antičkim učenjima o „mimezisu“ ali i različite stepene
otklona od stvarnosnog sve do (naizgled) potpunog odustajanja od predstavljanja
realnog i odlaska u sfere fantastike, hermetičnog i ezoterijskog.
Ipak, seriozno proučavanje umetničkih dela pre ili kasnije će otkriti mnoštvo
obrazaca i tipiziranih situacija u čijim temeljima su stvarnosti koje se
dešavaju odnosno koje su se dešavale - što, pak, svedoči o određenim šablonima po
kojima se život pojedinaca i zajednica odvija kroz celokupnu istoriju.
Otkrivanje tih bazičnih linija u umetničkim delima nimalo nije lako i zahteva
posvećenost, strpljenje, široku erudiciju, pronicljivost i dovitljivost onih
koji se poduhvate analize i tumačenja - a takvih je, po prirodi stvari, malo. Stoga
je iščitavanje knjige „Poslednja staza
heroja“ mlade spisateljice Nastasje
Pisarev za svakog znatiželjnog čitaoca prijatno iznenađenje i razlog za
intelektualno radovanje.
„Poslednju stazu heroja“ čini niz ogleda
o knjigama, filmovima, TV serijama i stripovima a polazna tačka tumačenja je
razotkrivanje i analiza uloge heroja u raznim pričama na šta će se nadovezati i
druga promišljanja srodnih tema, sve u funkciji stvaranja što šire slike ovog
fenomena. Priče o herojima kao spasiocima grupa, zajednica ili čitavog sveta
stare su koliko i sama civilizacija i sadržane u usmenim i pisanim predanjima,
mitovima, epovima i sagama, sve do današnjih romana, filmova, stripova, rečju, popularne ili elitne kulture.
Svaki heroj mora, kako bi se izdvojio iz mase, da prođe kroz proces
inicijacije, sopstvenog razotkrivanja kao izuzetnog pojedinca velikih moći
kojima može da promeni svet u kome živi. To stasavanje u heroja odvija se kroz
raznovrsna putovanja u nepoznate predele i razrešenje zadataka koji stavljaju
na probu junakove sposobnosti odnosno otkrivaju moći kojih on često i nije
svestan. Kroz susrete sa opasnostima heroj odrasta i stasava, menja se i
postaje onaj izuzetni pojedinac, borac i spasilac, reformator i vođa. Mada
osnovne linije ovakvih pripovesti sežu do osvita civilizacije i njenih epova,
kakav je na primer „Gilgameš“, one
opstaju i u svim savremenim delima bivajući, naravno, razvijane i nadograđivane
specifičnostima koje zavise od senzibiliteta njihovih stvaralaca. Nastasja Pisarev paralelno posmatra
nekoliko reprezentativnih dela, romane „Avanture
Gordona Pima“ E. A. Poa, „Mobi Dik“ Hermana Melvila, „Ostrvo s blagom“ R. L.
Stivensona i „Srce tame“ Džozefa
Konrada, koji će biti povod da se razmatra i njegova filmska adaptacija „Apokalipsa danas“ F. F. Kopole. U svima
njima putovanje odnosno odrastanje jesu polazne tačke i težišta ali su ishodi
različiti, u rasponu od „stvaranja“ klasičnih heroja do tamnih nijansi i varijacija
ove rabote u svetovima koji se graniče sa apsurdom i samoponištavanjem logike.
U ogledu „Poetika prostora puta kod
Tolkina“ autorka analizira legendarnu Tolkinovu
trilogiju „Gospodar prstena“ kao i
njenu filmsku adaptaciju u režiji Pitera
Džeksona otkrivajući kako su u njih ukomponovani klasični obrasci, ovog
puta u vizuri fantazijskog sveta koji je odmaknut od naše/čitalačke realnosti
(ali se na nju itekako oslanja). Segment „Između
Istoka i Zapada: mračna fantazija Hiromi Arakave“ bavi se jednim od elemenata
popularne kulture - mangom (japanskim
stripom) „Čelični alhemičar“ autorke
Hiromi Arakave, koji je objavljivan u periodu od 2003. do 2010. godine.
Lucidna analiza i u ovom delu otkriva elemente putovanja kao procesa odrastanja
i herojskog stasavanja. Uzbudljivo je i pronicljivo tumačenje dela Miloša Crnjanskog i čitavog „sumatrizma“ u svetlu fascinacije
putovanjem kao potragom koja se ne može uvek racionalno spoznati i objasniti.
Varljivost putovanja i njegova neizvesnost prepoznati su i u klasičnoj haiku
poeziji velikana Macuo Bašoa.
Završni
ogledi pod naslovom „Zatamnjenje puta“
bave se putem koji nije pravolinijski već kružan ili neodrediv i predstavlja
svojevrsni lavirint, tu mitsku tvorevinu iz zore istorije koja je izdignuta u
simbol relativnosti (ali i apsurda) kroz prozu magičnog Borhesa ali i dela kakva su „Alisa
u Zemlji čuda“ i „Alisa u Zemlji iza ogledala“ Luisa Kerola, odnosno i
strip fantazmagorijama „Mali Nemo u
Zemlji snova“ Vindzora Mekeja ili romanima „Rukopis pronađen u Saragosi“ Jana Potockog (i u filmskoj
adaptaciji Vojceka Hasa), „Beskrajna
priča“ Mihalela Endea te „Savršeno
sećanje na smrt“ Radoslava Petkovića. U ovim analizama imponuje autorkina
lakoća kretanja kroz različite epohe, umetničke forme i žanrova te
pronicljivost nalaženja paralela i furmilisanje finalnog zaključivanja.
Rečju,
„Poslednja staza heroja“ je prava
intelektualna poslastica bogato argumentovana, lišena kvaziučene frazeologije i
afektacija, otvorena za sve čitaoce koji žele da proniknu u dublje slojeve raznorodnih
umetničkih dela.
(„Dnevnik“,
2014)
0 komentara:
Постави коментар