OČI OD USIJANOG GVOŽĐA ili PRIZORI IZ ANTIUTOPIJE - „Džeremaja, drugi tom“ Hermana; izdavač Čarobna knjiga, 2015.

            Herman Ipen (1938) nesumljivo jedan od najboljih autora francusko-belgijskog stripa karijeru je započeo pre više od pola veka: debitovao je 1964. godine u magazinu „Spiru“ a aktivan je i danas. Njegov atraktivni crtež prvih epizoda serijala „Jugurta“ doneo mu je ponudu poznatog scenariste Grega za realizaciju pustolovnog stripa „Bernard Prins“; od 1966. do 1980. godine Herman je nacrtao ukupno 18 albuma ovog serijala. Po Gregovim scenarijima Herman od 1969. godine crta i vestern serijal „Komanča“; do 1983.g. sveukupno 14 albuma. Uprkos popularnosti oba serijala stvaralački tandem je postepeno usporavao saradnju (do konačnog raskida) što je Hermanu omogućilo da se pozabavi samostalnim projektima. Prvi je bio serijal „Džeremaja“ započet 1978.g. (koji do danas nije okončan). Godine 1983. Herman stvara novi serijal „Tornjevi Boa-Morija“, situiran u srednji vek u Evropi, koji će okončati posle 10 albuma ali i nastaviti u serijal „Boa-Mori“ (po scenarijima Hermanovog sina Iva). Pored ovih serijala Herman je uradio, samostalno ili po tuđim scenarijima, 30-tak nezavisnih („one shot“) albuma.

            Drugi tom sabranih epizoda „Džeremaje“ nastavak je avantura dvojice prijatelja, Džeremaje i Kurdija; oni i dalje putuju prostranstvima bivših Sjedinjenih Američkih Država koje su uništene u rasnom ratu belaca i crnaca. Na ruševinama nekada moćne države nikle su male, samodovoljne zajednice manje-više neprijateljski nastrojene prema strancima; obični ljudi su prinuđeni da se teško bore za opstanak u neprijateljskom okruženju koje podrazumeva otvoreno nasilje i bedu ali i visoku tehnologiju i rasipnički luksuz. U kontradiktornom i konfuznom svetu koji je sjedinio Divlji zapad i vestern ikonografiju XIX veka sa moćima kapitalizma s kraja XX veka, ništa nije sveto, sigurno i nemoguće.

            Mada su epizode serijala zaokružene one su labavo povezane opštom pričom koja prati  stasavanje mladog Džeremaje (koji ima koliko-toliko normalne životne prioritete i ciljeve) i njegovog vetropirastog druga Kurdija; neslaganja i čarke njih dvojice konstanta su svih doživljaja. Prva epizoda drugog toma (četvrta u seriji), „Oči od usijanog gvožđa“ iz 1980.g. vodi prijatelje na zabranjenu teritoriju države crvenog naroda jer Džeremaja pokušava da pronađe i spase svoju porodicu koja je tamo odvedena. Usput će sresti pompeznog putujućeg zabavljača i njegovog opasnog pratioca izuzetnih sposobnosti. U razrešenju priče Džeremaja će spasiti svoju tetka Martu a mala družina će se primiriti i uživati u običnom životu iz koga će ih otrgnuti sledeća epizoda „Zamorče za budućnost“ iz 1981.g. na prevaru odovodeći prijatelje u kliniku za produženje mladosti bogatih klijenata serumom koji se dobija iz tela onih koji u svom životu nemaju ništa sem zdravlja i mladosti. I posle 35 godina od objavljivanja ovog stripa njegova priča je provokativna i aktuelna. Tako je i sa temom postojanja i agresivnog delovanja verskih sekti; epizoda „Sekta“ iz 1982. inspirisana je tada senzacionalnim slučajem masovnog samoubistva sledbenika „propovednika“ Džima Džounsa u Gvajani.

            Hermanovi scenariji uspevaju lako da uvuku čitaoca u intrigu koja se odvija u nekoliko pripovednih linija koje dozvoljavaju neočekivane obrte. Likovi su prepoznatljivi a takvi su i njihovi međusobni odnosi. No, Herman povremeno pravi intrigantne iskorake koji dodatno produbljuju priču i daju joj uverljivu notu „životnosti“ koja nadilazi strip standarde. Što se vizuelno-crtačkog dela stripa nesporno je da Hermanov, nazovimo ga tako, „ružnjikavi realizam“ filmski kadriran i montiran savršeno odgovara naučnofantastičkom, postapokaliptičnom miljeu. Kao vrhunci ovog manira nameću se, pored već prepoznatljivih slika ruševina (zgrada, fabrika), prizori fantazmagorično apstraktnih kamenih pejzaža u „Očima od usijanog gvožđa“ odnosno maglovite noći u „Sekti“. Hermanova poigravanja perspektivama kao i neodredivim oblicima svakako plane pažnju i donese posebnu vrstu čistog likovnog uživanja.

            „Džermaja“ je u vreme svog pojavljivanja svakako bio atraktivno strip ostvarenje koje se nametalo dobro osmišljenim i razvijenim idejama te ambicijama da u spoju dva žanra (vesterna i naučnefantastike) donese nove kvalitete. I posle više od tri decenije od prvog pojavljivanja ovaj serijal deluje ubedljivo i sveže, nudeći uzbudljive ali seriozne avanture.

            („Dnevnik“, 2016.)