POGLED U RUŠEVINE IDEALA - „GODINA RAKA“, Scenario: Predrag Đurić, Crtež: Karla Andrea Lopez Mata i Diego Lopez Mata, izdavač: Rosencrantz, Maglić, 2014.

U FOKUSU

            Strip albuma „Godina Raka“, agilne kuće „Rosencrantz“, iz pera proverenog scenariste Predraga Đurića i crtačkog tandema Karla Andrea Lopez Mata i Diego Lopez Mata, dozvoljava različita čitanja i tumačenja. Nominalno ovo je priča o Revoluciju koja se desila 5. oktobra 2000. godine ali je odmah i usahla jer je polet masa zloupotrebljen od karijerista  koji su čekali da prođe prvi talas protesta pa zauzeli sve pozicije vlasti sa kojih i dalje kroje sudbinu običnog naroda, na njegovu štetu a u svoju korist. U novom rasporedu snaga, koji znači samo promenu lica u državnoj vrhuški, na margine stvarnosti gurnuti su revolucionari koji nisu dovršili Revoluciju - a sadašnja vlast potrudiće se da ne dobiju novu priliku za iskorak. Degradirani i razočarani oni na kafanskim susretima, uz piće, „evociraju uspomene“ na propušteno i sa gorčinom komentarišu sadašnju situaciju. No, i od njih takvih, skrajnutih i bespomoćnih, postoji neko ko je u težoj situaciji – to je Stanislav Aranicki, bezmalo bivši čovek, zaboravljeni pisac, zaboravljeni vatreni govornik u danu kada je Revolucija propala. Njega pohode dvostruki demoni – sadašnjosti koja ga je izneverila, na društvenom i ličnom-porodičnom planu, i oni unutrašnji, koji prate stvaraoce i muče ih preispitivanjima i sumnjama u stvoreno i ono što se, u činu samokažnjavanja, ne stvara.

Na drugom, suprotnom kraju stvarnosti je Jovan, mladi umetnik u kome plamti želja sa promenom sveta, za boljitkom zajednice, za sopstvenim potvrđivanjem. Talenat koji nosi traži učitelja koji bi mu pomogao da se razvije i ostvari. Sticajem okolnosti/sudbine starac i mladić srešće se i prepoznati kao srodne duše. No, taj dodir neće biti bezbolan.

REČ KRITIKE

Generacijski jaz produbljen je smutnim vremenima koja su izrodila mlade generacije bez ikakvih vrednosnih sistema. Mladi nemaju ni volje ni interesa da gledaju iza sebe, u prošlost, dok su im pogledi u budućnost zamućeni ispraznim reklamnim spotovima. Jovan je u tom okruženju izolovan kao i pisac među šačicom ogorčenih saboraca i ogromnom, nemom većinom otupelih robova. Neuklapanje u generaciju, međutim, nije sva muka navaljena na mladića. Fatalna bolest medicini nepoznata – možda jer materijalizuje zlu kob prošlosti - oduzima mu vreme i snagu sve dok konačno ne pobedi. Izneveren od tela, od devojke i druga, Jovan se iskazao samo u stripu koji radi po piščevom scenariju. Taj je rad zalog buđenja  Aranickog koji sada ima zašto da se oglasi, ima dug koji objavljivanje stripa treba da oduži.

„Godina Raka“ priča o Idealima i njihovoj izdaji, o Revoluciji koju su iskoristili i prevarili spletkaroši i kalkulanti. Priča o nedovršenim promenama, razorenim porodicama, smeni generacija, o mladosti bez nade i njenom potonuću u ispraznost, podlosti i surovosti, o kriku bunta usred beznađa i apatije. Ovo je portret vremena u kome rane ratnih stradanja nisu izlečene. Zbog svega toga strada nova generacija koju melju ostaci starih režima na koje su se nastavili novi moćnici. Otuda je ovo priča koja se desila, dešava se i, na žalost, dešavaće se dok su primitivnost, vulgarnost, duhovna i materijalna beda osnovni parametri društva.

„Godina Raka“ iscrtana je delikatnim linijama meksičkih umetnika Karle Andree Lopez Mate i Diega Lopez Mate. Tananost oblika i njihova krhka prozračnost, insistiranje na detaljima koji izrastaju u dirljive slike, kontrapunkt su mučnim događajima, teškim pričama o propasti Nade. „Godina Raka“ je delo za 9. umetnost neuobičajene topline, širine i složenosti.

(„Dnevnik“, 2014)