CRTAČKA LEGENDA - „Stripovi iz Nikad robom (1966-1968)“ Branislava Jovanovića - Brane; izdavač Omnibus, 2012.

U FOKUSU

            Branislav Brana Jovanović (1933-2002) jedna je od „ličnosti iz senke“ domaće popularne kulture. Njegovo je ime retkima poznato ali su njegovi radovi itekako znani generacijama čitalaca časopisa „Politikinog zabavnika“, „Politikinog bazara“ ili „Ilustrovane politike“, nekolikih slikovnica ili knjiga izdavača kakvi su „Prosveta“, „Nolit“, „BIGZ“, „Mlado pokoljenje“ odnosno strip serije „Nikad robom“. Jovanovićevi bukvalno bezbrojni crteži krasili su pomenuta izdanja, ilustrujući članke iz raznih oblasti, od istorije do sadašnjosti, od mode do svakodnevnih sitnica... Nenadmašni Brana je naizgled lako, jasno i prepoznatljivo baratao perom ili četkicom, tehnikama laviranog tuša ili akvarela uspevajući da stvori prizore koji dočaravaju atmosferu vremena, tenzije, fizičke pokrete ili duhovne nedoumice. Jovanović se aktivno bavio animacijom, kao scenograf, animator i režiser.

            Na žalost, kao i u svemu što se dešavalo na ovdašnjim prostorima (bez obzira kojoj državi pripadali), voluntarizam i princip „lako ćemo“ udruženi sa „filosofijom palanke“ bagatelisali su Jovanovićevu umešnost, zanatsko savršenstvo i nesumljivu umetničku uverljivost. Mnoštvo njegovih radova je izgubljeno ili bačeno a oni sačuvani nedostupni su javnosti. Za života je ovaj umetnik imao samo jednu samostalnu izložbu, 1999. godine, jedna  je knjiga posvećena njegovom radu („Simboli boja&boje simbola“ Darka Šarenca) i dodeljeno mu je tek poneko priznanje. Možda sve to nije malo ali je svakako nedovoljno za autora velikog opusa i visokih dometa.

REČ KRITIKE

            Knjigu „Stripovi iz Nikad robom (1966-1968)“, iz edicije „Uspomene“, čine tri stripa koje je Jovanović nacrtao za prestižnu strip seriju koja je u žižu interesovanja javnosti vratila i promovisala domaći strip. „Uspomene“ donose i knjigu stripova iz ove strip serije koje je nacrtao Radivoj Bogičević; i dok je Bogičevićev strip opus predstavljen samo prvim sveskama tri serijala koje je radio, Jovanovičev strip opus u „Nikad robom“ ovom je knjigom kompletiran. Legendarni Brana je nacrtao samo tri strip sveske. „Kad mitraljez umukne“ sa temom iz I svetskog rata, svojevrsni je nastavak Bogičevićevog serijala o tri srpska borca koji hrabrošću i domišljatošću brane Srbiju od napada moćnog neprijatelja, dok su sveske „Krvavo svitanje“ i „Barjak nad Srbijom, Takovski ustanak II deo“, scenariste Dobrice Erića, pokušaj da se Drugi srpski ustanak protiv Turaka pretoči u sentimentalno-ratnu epopeju. Jovanović je uspešno u slike preneo ne uvek smislena scenarija odstupajući od klasičnog realističkog crteža u korist nekonvencionalnijeg ali poletnijeg, kome nisu strani ni karikaturalnost, skice i kroki prizori odnosno kasnije definisani „prljavi grafizam“. U tom smislu sve tri sveske su stepenice u razvoju stripovskog jezika i iskušavanja crtačkih mogućnosti koje i posle 40 i kusur godina od objavljivanja deluju sveže, moderno i sugestivno.

            Knjigu, koja je reprint originalnog formata i tehničkih karakteristika - dve strane crnobele, dve u „petobojnoj ofset štampi“ (osim „Krvavog svetanja“ koje, sem naslovnice, nije obojeno) - prati informativni, pronicljivi i lepršavi pogovor Slobodana Ivkova koji se ne zadovoljava samo faktografijom već daje i dublji uvid u proces stvaranja i štampanja stripa, kontraverze i scenarističke propuste ali i Branine majstorske poteze. Rečju, ovo je raritetna  knjiga iz koje se uči istorija srpskog stripa kroz pera i četkice njenog velikana.

            („Dnevnik“, 2014)