VESELE NETIPIČNE BUDUĆNOSTI - „1300 kadrova“ Željka Paheka; izdavač „Deveta dimenzija“ Specijalno izdanje časopisa „Parabellum“, Banja Luka, 2014.

U FOKUSU

            Željko Pahek (1954) višestruko je značajna i, bez preterane skromnosti, legendarna ličnost jugoslovenskog i srpskog stripa a ne treba smetnuti s uma ni njegove svetske uspehe - od pojavljivanja u prestižnim svetskim strip publikacijama (kakva je „Heavy Metal“) do pojave albuma kod stranih izdavača. Pahek je jedna od najmarkantnijih stvaralačkih ličnosti u Jugo-strip talasu iz 1980-tih koja je gotovo od prvog stripa i ilustracije imala izgrađen crtački stil, načine komponovanja tabli, kadriranja, postizanja dinamike prizora odnosno tenzija crtačko-pripovedačkim rezovima.

Na polju stripske naučne fantastike stvarane na ovim prostorima Pahek je još značajniji autor obzirom da je uspeo da izgradi nekoliko prepoznatljivih univerzuma koje je postojano dograđivao odnosno razvijao. „Astro-iđanski“, „Legijsko nepromočivih“ te „robotsko-svemirski“ ciklusi postali su njegovi zaštitni znaci i reperi ovdašnjeg čvrsto žanrovskog stripa. Prva dva ciklusa su kompaktni svetovi (oba nedovršena) dok je treći nehomogen ali je baziran na nekim od ključnih elemenata naučnofantastičnog arsenala. Ne treba zaboraviti ni Pahekove ilustracije odnosno naslovne strane u releventnim edicijama žanrovskih knjiga kakve su „Kentaur“, „Polaris“, „Znak Sagite“, „Tardis“ a koje su utvrdile njegovu poetiku kao i likovno-koloristički rukopis. Uz sve rečeno treba dodati i nemalu Pahekovu popularnost među čitaocima koja je donela i nekolike reprinte starih radova „razbacanih“ po različitim izdanjima.

REČ KRITIKE

            Album „1300 kadrova“, na čijim koricama stoji i obećavajuća odrednica „Zbirka stripova nº 1.“, na impozantnih 216 stranica (deo u koloru), donosi obe epizode „Astro-iđana“ („Oživljeni Metuzalem“, „Skrapulonska bebica“) odnosno kompletne „Legije Nepromočivih“ („Casino“, „Veliki brat“, „Mumije iz rova 202“) te robotsku „Cinema histories“, svemirski „Bagi Fliper“, mračnu fantaziju „Doboš“ i veseli „Što-šta“. Raznolikosti ovako sakupljenih (ne)mogućih budućnosti (robotska civilizacija, jurnjave svemirom, bizarna bića, večiti rat na Zemlji) jedinstvene su u poletnom karikiranju žanrovske ikonografije i arsenala. Pehakove budućnosti daleko su od blistavo-sterilnih i herojskih primera čojstva i junaštva. Nasuprot instantno lepim žiteljima budućih svetova, „lik stvari koje dolaze“ (kako bi rekao H. Dž. Vels) pre liči na nepregledne horde „ružnih, prljavih i zlih“ potomka naših koji uopšte ne znaju da žive u „blistavoj budućnosti“ jer u njoj ništa nije elegantno, parfinisano i dostupno pritiskom na dugme. Pahekovi (anti)heroji su spadala, vrdalame, mutivode i zabušanti u „smutnim vremenima“ okruženi krntijama, skleptanim svemirskim brodovima i robotima, ofucanim enterijerima i ništa boljim eksterijerima. Uprkos svemu, oni se zabavljaju, sprdaju sa svima i svačim, izvlače deblji kraj s osmehom (i knedlom u grlu). Ljuto-gorki humor, karikaturalni crtež, dopadljivi prljavi grafizam odlike su Pahekove poetike, vispreno zavodljive i sveže posle dvadeset i kusur godina od originalnog pojavljivanja - što znači da je test opstanka u vremenu uspešno položen a Pahek potvrđen kao živi klasik ovdašnje Devete umetnosti. Svima koji ga prate od prvih pojavljivanja kao i novopridošlim generacijama stripoljubaca ovo je obavezna lektira uz nadu da je to prvi tom Pahekovih stripovskih (ne)dela. Rečju - uživajmo!

            („Dnevnik“, 2014)