MALI ČOVEK U SIROVOM KAPITALIZMU - „Čovek koje je znao sve“ Igora Sahnovskog; izdavač Stilos, Novi Sad, 2013.

U FOKUSU

U pregledima savremene ruske proze Igor Sahnovski (1958) redovno se pominje kao jedan od najzanimljivijih autora; neretko ga nazivaju i budućim klasikom. Sve njegove prozne knjige imale su velikog odjeka kako među čitaocima tako i među kritičarima. Roman „Životne potrebe mrtvih i kratke priče“ dobila je 2003. godine nagradu „Ruski Dekameron“. Roman „Čovek koje je znao sve“ bio je 2007. u najužem izboru za nagradu „Nacionalni bestseler“ i apsolutni pobednik prema anketama među čitaocima; po romanu je snimljen i istoimeni film. “Zavera anđela“, roman iz 2009. godine je neobična porodična hronika o „ljubavi, vremenu i poželjnim slučajnostima“ a za sada poslednja knjiga „Oštar osećaj subote: Osam slučajeva u prvom licu“ (2013) zbirka je tragikomičnih i šokantno iskrenih muško-ženskih priča o „malim“ i jedinstvenim životima. Sahnovski je autor i dve knjige poezije, „Pogled“ i „Najbolji dani“, obe objavljene 1988. godine. Prevođen je na više  jezika i aktivan učesnik književnog života u Rusiji, urednik u nekoliko izdavačkih kuća i časopisa, jedan od osnivača nedeljnika „Klub knjige“. Njegovi stavovi o ruskoj društvenoj stvarnosti odnosno o literarnim prilikama i neprilikama oštri su i provokativni a poneki postupci kontraverzni - tako je na svečanoj ceremoniji dodeli nagrade„Bronzani puž“ za najbolji naučnofantastični roman, koju dodeljuje Boris Strugacki lično, za knjigu “Čovek koji je znao sve”, Sahnovski rekao: “Hvala, momci, veoma sam polaskan, ali ja nisam vaš, izvinite!” jer on, kako tvrdi, nikada nije pomislio da je reč o knjizi fantastike (a u samom romanu piše “Neka mi oproste ljubitelji naučne fantastike, ali ja zaista ne pišem za njih.”) zaboravljajući da knjige znaju više od njihovih autora.

REČ KRITIKE

          Nižeg naučnog saradnika Aleksandra Bezukladnikova, sa bednom i neredovnom platom voljena supruga Irina napušta zarad galantnog novopečenog biznismena. Izgubljen u tranzicionim  kolopletima krotki i povučeni intelektualac, takoreći rođena žrtva u smutnim vremenima, shvata svoju beskorisnost i pokušava da se ubije ali mu ni to ne uspeva. Umesto blagoslova nestajanja on dobija neočekivani dar - može da zna svaku činjenicu, rešenje svake situacije ali - samo ako baš na to pomisli. Van ovog fokusiranog razmišljanja Bezukladnikov je i nadalje sasvim bezazlena kreatura. Ovaj dar mu omogućava da stekne mnogo novca (da isplati dugove suparniku sa kojim Irina živi) ali ga uvodi u srce sistema koji ga je uništio, u kanale kriminala i trgovine koji su neodvojivi od političkih i policijskih struktura. Naravno, pojava nekontrolisanog igrača privlači sve moćnike koji bi da ga se dokopaju, otkriju za koga radi i potčine svojim interesima. Kada postane jasno kakav je Bezukladnikov potencijal on postaje objekt interesovanja/kupoprodaje tajnih službi. No, čovek koji sve zna može svakome da utekne, od svakoga da se sakrije, da nađe atraktivnu partnerku (ali tipičnu sponzorušu i snobušu) i konačno svoj obični, mali mir, ali ne može da vrati suprugu koja tone u vrlog luksuza, požude i poniženja.

Grotesknost likova koji paradiraju obesmišljenom društvenom pozornicom potcrtana je lepršavim, na momente ciničnim pripovedanjem, koje mami gorke čitalačke osmehe. Sahnovski nema predrasuda i ne želi da budi bilo kakve nade. Mali čovek samo čudom može da opstane u zlim, brutalnim vremenima sirovog kapitalizma.

Roman je nadahnuto i suptilno preveo Dušan Patić.

(„Dnevnik“, 2014)